Слична прича и код мене у селу. Буквално има један пут који иде кроз цело село, и само се на средини села спушта на доле, а тамо се налазе окретница аутобуса, пошта и месна заједница, а на даље пут води ка гробљу. И кад сам био клинац редовно су сви причали да виђају неку белу сподобу која иде тим путем од гробља ка центру. На крају се испостави да је то био неки деда који је прс'о са мозгом, навлачио чаршав и шеткао се тако.
Иначе, моје село је препуно таквих прича. Недалеко од тог пута ка гробљу, када се крене тим што иде кроз село, налази се поток. И сви су увек причали да је са друге стране потока вампирски део. Најјаче је што је тај део препун кућа које као да су разбацане, а све су напуштене. А ја клинац, наравно да сам редовно тражио да ме воде тамо. С тим што су приче да тамо сме да се иде само док је зора и док су те куће обасјане сунцем. Једном ме кева водила и стварно језиво изгледа.
А друга прича је да је једна девојка (која је са мајком живела у кући до моје) погинула када је са кравама прелазила тај поток тако што је пао кабл од далековода на њу (ово је истина). Е сад, фора је што су њу у целом селу знали као много добру особу, а за мајку јој сви причају да је вештица. И стварно је спуки жена. Редовно стоји пред вратима куће, гледа у празно и стално је у једној истој црној одећи. Е сад, прича је да, кад је та девојка погинула, да је она почела да прогања ту своју мајку јер је ова вештица.
Има још брдо примера. Не могу да се сетим свега. Морам да одем у скорије време, и да се код старијих људи из села подсетим свега тога.
Ајде, Лу, готово свако село у Србији има овакве приче.