Јарослав

Па то. То би већ био њихов стандардан омот.

Па пази, далеко од тога да бих могао сваки дан тако нешто да радим. Али опет, није на одмет пар пута годишње се тако провести.

Дај пичко линк за нови RAM. Ко ће још две недеље да чека...

Зависи, то стоји, али лично не бих могао да се убијам у појам таквим песмама кад сам пијем. Мерак је кад кренеш на метал вече са друштвом, а пре тога седнете у кафану чисто да "попијете једно пиво". Следећа сцена је како из те кафане излазимо у пола 5 изјутра, мртви пијани, док смо целу ноћ слушали хитове Звонка, Хариса, Шабана, Томе и осталих кафанских легенди.

Очекивао би човек од њих много крвавије. Али, небитно. Ако музика буде до јаја (а за сада делује да ће тако и бити), кога заболе какав је омот.

Јесте, али последица тог закуца је алкохол. Ја сам мислио на то да сјебан сам седим и да пијем.

Интроспективну кукњаву (барем што се љубавне тематике тиче) си имао и у раном Heavy Metalu и Hard Rocku '70-тих. Готово да није било бенда који није имао песму са текстом посвећеним томе - Led Zeppelin, Deep Purple, Scorpions, Accept, Rainbow, Riot, Black Sabbath (који су се качили и са политичким и са окултним и са опијатским и са љубавним темама)... А то се наставило са Doom Metalom крајем '80-тих и почетком '90-тих. Тако да то није баш нешто што је модерно доба донело. Конкретно, бенд на који сам у тренутку кад сам написао то мислио, је Leprous. Погледај текстове са последњег албума, и видећеш о чему говорим. Шабан, Синан, Харис, Митар и остала компанија имају те "неузвраћена љубав" текстове, али ћу се уз њих боље провести у кафани уз весеље са драгим ми људима, него уз туце ракија закуцан главом за сто док проклињем живот.

Моје село.

Нисам мислио на метал текстове о змајевима, принцезама, карању мртвих, лешењу од дроге/алкохола, већ о оним комплекснијим који се баве животним темама.

Родила се Милка.

Па није фора да буде мрак. Него тај неки сумрак, неко време од 4 до 5 поподне.

Bitches please. http://www.youtube.com/watch?v=jrL455ClTro

^

'фала, Мајоре, жив био.

Јел могу да замолим за линк за "Ако имаш с ким и где"? Не могу нигде да нађем.

Ау, свака част за Count Raven и Rituals of the Oak. Што се BOTBO тиче, не верујем да би ми легло у тако неком тренутку. Мада Chant... итекако има потенцијала за тако нешто.

Већина ствари које највише слушам у последње време има баш одличне текстове. Leprous, WoY, Anathema, Solstafir (ако је гугл транслејт у праву)... А мени некако иде природно ако је музика бахата да је и текст такав.

И од Софије, а и од Моцарта, пошто ми искачу њихови текстови на фејзбуку.

Једини ваљани народњачки текстови (видим да се о томе прича) су они од пре 20, 25, 30 година. Данас је бесмислено говорити да су "пријемчљивији", "бољи", "ближи" или шта већ текстови народњака. Јесте, има неких ђубре металских текстова, то стоји, али се исто тако не може од неког Grind или Gore бенда очекивати да пева о љубави. Осим ако није у питању некрофилија.

:haha: Јеботе, који сам дегенерик.

http://www.mozzartsport.com/vesti/11184/retrospektiva--duriceva-grant-parada/ Феноменалан текст.

Данас шетам џукце у сумрак, веје крупан снег, али је време мирно. Ни трунке ветра. Шетам их по шуми, миру и тишини. И нешто размишљам, каква би музика најбоље легла уз то. Моје неко мишљење је да су савршени последњи албуми Anathema-e и Katatonia-e, тј откад су променили првобитне стилове. Баш ми је тако нешто лагано таман за то. Имате ви нека мишљења или предлоге?

ДОБРОДОШАО НАМ НАЗАД А КАКО ДРУГАЧИЈЕ ПОЖЕЛЕТИ ДОБРОДОШЛИЦУ НО УЗ ОВУ ПЕСМУ http://www.youtube.com/watch?v=TJH0eBtnbcs&ob=av2e

Nechrist као обавезно штиво. И то она верзија албума на украјинском.