Totamealand

Ako ima fanova, odlično. Sjajan prog rock bend iz Los Anđelesa. Još uvek nisam čuo sve albume, ali ovo što sam čuo do sada (prvih 5) je izvanredno. Go.

Najiskrenije, nikada nisam bio fan Rainbow radova sa Turnerom, pa mi zato ni Spotlight kid nikada nije bila među favoritima. Ali obrada kao obrada je stvarno pošteno odrađena i mislim da se dobro uklapa u ostatak albuma. Ali svejedno nisam obožavatelj pesme, to stoji. A što se tiče Bleed... E, OVO je već nešto!!! To sam čekao! Kakva albumčina! Trebalo mi je tri slušanja da shvatim koliko je fenomenalan. Nijedna smorna pesma od početka do kraja, svaka je odlična na svoj način. Favoriti su mi Black Rain (refren je zlo!), Addicted to serenity, Sanity i oba dela Follow me. Pevač je fenomenalan ovde, takva energija i moć, ne znam zašto nisam primetio koliko je dobar na prethodnom albumu. Je*beno fascinantan album. Još sam pod utiskom, slušao bih ga celu noć, ali mislim da bi bilo bolje da pređem na preostala dva albuma, pa ću se vratiti ovom remek-delu. Sve u svemu, killer. 10/10

Imam neka dva albuma od njih. Poslušaću u skorije vreme. Što se tiče Spock's beard, nisam još preslušao Snow, ali mi se The Light jako svideo. Njega sam prvog preslušao, primamio me je omot, jako simpatičan i interesantan.

Slagalica je klasik i ništa oko nje ne bih menjao. Razmišljao sam puno puta da se prijavim, ali s obzirom na to koliko mi loše idu spojnice i prva igra sa sastavljanjem reči, nemam hrabrosti. Ono što je sigurno je da bih UVEK razvalio Moj broj i Skočka, ali jebiga, za te dve igre se dobija najmanje poena...

Uuuu, ovaj razbija! Kakav genijalan bend, otkrio sam ga početkom ove godine, mislim da je Tanya postavila linkove na prog rock temi. Fascinirali su me, pogotovo album The Kindness of strangers. Uzgred, oni su progressive rock. No doubt about it. Interesantno stavljanje Evergrey i Dream Theater u istu kategoriju... Ne bih im našao ništa zajedničko, a fan sam oba.

Ne bih rekao. Borders of reality je, što se mene tiče, ispao veliko razočarenje. Previše sam očekivao od njega, pomislio sam da će biti heavy/power album za pamćenje na osnovu par pesama koje sam čuo ranije - naslovna, Nightmare (ovo je Dio mogao da peva ) i Centuries. One su zaista fenomenalne. Međutim, ostatak mi je prilično nezanimljiv. Obožavam dugačke epic stvari, ali When I die i Behind the mirror su samo OK i ništa više. Videćemo šta će biti sa Bleed... 7.5/10

Probaj na www.metal-archives.com Hteo sam ja da proverim ima li, ali mi nešto sporo funkcioniše sajt.

That.

Odlično. Samo nek što više liči na Get Heavy - što više catchy refrena i rifova.

Razmišljam ja pre neki dan o bendovima koji su bili na Legacy festu i setim se Destructiona koji nisam nikada slušao. I tako počnem ja da istražujem i čituckam okolo na sajtovima o bendu i da vidim koji su albumi kakvi. I u tom istraživanju sam naleteo na nešto što mi je privuklo pažnju, uglavnom zbog kontraverznog imena i omota a takođe i čudnog prihvaćenja od strane fanova, a to je ''The Least Successful Human Cannonball''. Koja je priča iza ovog albuma? Zašto na metal archives piše da se više ne smatra delom zvanične Destruction istorije? Situacija mi izgleda vrlo interesantno. Tako da, fanovi...

Ni ne moraš da se složiš. Refren u pesmi Stranger je ponovljen malo više nego što bi trebalo što se mene tiče i nije mi toliko zabavan. Vokalna melodija u The King je više nego dosadna. Into the dark past nije toliko zanimljiva pesma kao ostatak albuma, ali ima odlične solaže. Sve ostalo je 100% savršeno.

Hoće li uskoro biti official potvrda?

I ja sam rekao da se plašim comebacka posle 30 godina iz istog razloga kao i ti, a to je moguće uništavanje kulta. Ali ako se ljudima radi novi album, onda u redu. A ko zna, možda će da valja... Jedva čekam da album stigne, pa da lepo presudim.

Prostudirao sam i To dust you will decay. Savršeno razumem zašto je toliko cenjen od strane nekih na forumu, mada moram da konstantujem da to nije čist power. Uticaji iz thrash perioda se i dalje i te kako mogu primetiti, pogotovo u pesmi The King, koja mi je jedina slaba na albumu, mada ima još par dosadnjikavih momenata. Poslednje dve pesme, The Duell i Hold on su me oduševile, sjajne su. Naravno, ne moram ništa da govorim o naslovnoj numeri, i genijalnoj Mr. Inferno. 9/10 Danas sam krenuo i sa Borders of reality - ovo što sam čuo do sada sa albuma je odlično!

Realno, pesma je krajnje nezanimljiva. Jedino što mi se stvarno sviđa je činjenica da Brian i dalje razbija uprkos godinama.

U ovakvim situacijama se najviše plašim razočarenja. Nije mala stvar comeback album posle 30 godina. Jedva čekam!

Takođe. S tim što ja u suštini još nemam pravo to da kažem jer sam čuo jedva 10 albuma od ove godine. Videćemo na kraju godine šta će biti...

Ovo je fascinantno!! Svaka čast!

Šta mislite, koliko bi ljudi došlo ako bi Angel Dust imao koncert ovde? 200? Uz dostojanstvenu reklamu, naravno.

Pruži šansu albumu, šta te košta. Što se tiče recenzije, očigledno je urađena rutinski i na brzinu, puna je demagoških fraza koje ništa ne govore a navodno zvuče jako pametno. Ako neko razume šta je pisac hteo ovim da kaže, alal' mu vera. A ideja da Slipknot izigrava i glumi emocije da bi uvaljivao diskove je smešna. Da li je gospodin uopšte upoznat sa istorijom benda i ko su ljudi koji u njemu sviraju?

Prostudirao sam Into The Dark Past. Klasičan german thrash, ništa spektakularno, tipične formule za komponovanje pesama i u suštini nema ničeg na albumu da sam posebno zgotivio, osim par solaža. Pevač takođe nije sjajan... Ali mi je sve u svemu bilo koliko-toliko zabavno da ga slušam. 7/10 Next target - To Dust You Will Decay.

Tekst nije u rangu. IMHO.

Rešio sam da ne poslušam ni jednu jedinu pesmu od ovih koje se pojave pre nego što izađe album.

Biće dobar oktobar - Paul Gilbert i Thin Lizzy.

Odličan omot, puno interesantnih detalja. I veštica je so hot. Inače, ovaj omot mi je najdraži što se tiče Helloweena. Volim tako čudne i apstraktne omote. Obratite pažnju samo na izgled čoveka koji vadi zeca - kao da je robot. Fenomenalno.