Totamealand

Ima li neko album A salty dog od Procol Haruma za upload?

Šta, ovo je kao nešto jako pametno? Pa o ovome svaki drugi dan čuješ ili na TV-u ili u novinama, i sad je ovaj tekst kao neka novost? Al' je duboka misao. A što se tiče teksta iz From here to eternity, jeste glupav, ali, čoveče, kako je zabavan!

Meni se čini da je refren iz The Angel And The Gambler zamišljen kao zabava za skandiranje uživo, ali opet, brate, što je mnogo mnogo je. Pesma je mogla da prođe sa 7 minuta u vrh glave. E, to je već najlošija stvar od Maidena. Tekst bez poente, neinspirisane rime, katastrofalan refren, iznenadan zbrzan kraj, iritantna ritmika, Bruce u svom najgorem svetlu (šta recituješ, čoveče, pevaj!), rif od tri do četiri tona, solo je promašaj, čak i ona harmonija u sredini mnogo više zvuči ljigavo nego melodično. Očaj...

Uuu, pa to nije loše. Ali zašto je onda From here to eternity AOR stvar? Niti je meka, niti je retro, a nešto mi se ne čini slušljiva za odrasle.

To me je uvek zanimalo - od čega je skraćenica AOR? Znam da je ovako početničko pitanje ali eto... From here to eternity je meni jako zabavna pesmica, obožavam refren. Dobra za zezanje. Da, zaista. Dinosaurusi? Trljanje kamenja i drveća? Mogao sam i ja da napišem to pre deset godina. Da mi je znati o čemu je Steve razmišljao kad je napisao tekst. Ali solaže nisu baš toliko loše u toj pesmi. The Prophecy je zakon. Mračan uvod, zarazan solo, Bruce pokazuje zašto je jedan od najboljih metal pevača, a tekst je tako istinit i poučan, mnogo moćno. I da, poslednji minut... Prelepo.

Ahahahahah, znam taj osećaj. Kada meni neko kaže nešto za To tame a land ili Sign of the cross, moram da se suzdržavam.

Good point. Ne sviđa mi se taj sladunjavi rif, ni refren koji previše vuče na pop.

Pretpostavljam da sam izpao jako glup što ne znam. EDIT: Aha... OK. Šta im mogu kad guraju nos gde ne treba...

Ne diraj me! To tame a land je zakon! A što se tiče najslabijih stvari u periodu 82-88, verovatno sledeće: Invaders, Gangland, Quest for fire, Only the good die young. Takođe nisam ni neki fan Clairvoyanta. Sun and steel mi je super, jako zarazna stvarčica, jedino je solaža bezveze.

Šta je SPC?

Slažem se. Obožavam je, tako je zarazna, solaže razbijaju, čak mi je i tekst jako zabavan. Sa istog albuma jako volim i Fates warning i Bring your daughter, kada ne razmišljam o tekstu. Mother Russia i The Assasin su najveće smeće u istoriji benda... Uz još nekoliko stvari sa Fear of the dark.

Jedva čekam JP i SYX. Au, gde li ste našli ovu sliku od Carcassa...

Kod mene su Wicker man i Legacy ušle u top 10, a u top 50 bi bilo možda i do 10 pesama sa poslednja 3 albuma. Ne znam za vas, ja ih mnogo gotivim.

Aj' pomozite čoveku, vidite da je newbie. Meni otprilike ovako nekako... 1. SIGN OF THE CROSS 2. To tame a land 3. Back in the village 4. Alexander the great 5. Aces high 6. Hallowed be thy name 7. The Legacy 8. The Wicker Man 9. Phantom of the opera 10. Wasted years

Odličan riff, Halford vrišti i dalje zna da vrišti, refren je OK mada nisam preterano oduševljen. Ali zato solaže... Dobra stvar, nadam se da je ceo album ovakav, ako ne i bolji.

Zvuči originalno... Mogao bih da kupim to ako slučajno naletim.

Jao, baš fino. Nadam se da će naši fanovi Adagia dočekati novog pevača širom raširenih ruku i prihvatiti ga kao stalnog.

Nisam slušao Muse.

Lakše pitati fana koji zna napamet, nego da se ja mučim. Eto, uvek je neka dobra duša raspoložena da pomogne. Hvala, brate!

E, narode, može li neko kome to nije problem da mi napiše sa kog albuma je koja pesma sa kompilacije The Blessed and the Damned?

Zašto li je taj DVD tako loše ocenjen na amazonu? BTW, kakav je koncert, koje su pesme?

Jeeeee! Da nam Mike poživi bar još toliko... A Systematic chaos mi je odličan iz više razloga: 1. LaBrie je fenomenalan, nema nekog preteranog pokušavanja da izvuče visoke tonove, a samim tim su i tekstovi mnogo razumljiviji. 2. Ruddess unosi još više eksperimentalnosti (npr. klavir u Dark eternal night) i solaže su mu bolje nego ikada (npr. In the presence of enemies II)- 3. Petrucci još jednom razbija sa solažama (Repentance, The Ministry of the lost souls, Constant motion...). 4. Za razliku od Octavariuma i Train of thoughta, album ima još više gubljenja i uvrnutih instrumentala (npr. uvod u In the presence of enemies I, instrumentalna sekcija u Dark eternal night, i The Reckoning, koja predstavlja jednu od najjačih kulminacija u istoriji Dream Theatera, bar u delu istorije koji sam ja čuo). Jedino što mi se ne sviđa su par jadnih tekstova, poput Forsaken i Dark eternal night, ali nasuprot njima tu su neki izvanredni tekstovi, npr. In the presence of enemies i Ministry of the lost souls). Takođe, nisam neki fan pesme Prophets of war, zbog disco i rap elemenata. Ali je i dalje dobra stvar. Album mi je sve u svemu super, zaokružio bih mu ocenu na 9,5 kada bi me neko pitao.

Systematic chaos RASTURA.

Hoće li biti još neki vaš demo za download u skorije vreme? Još sam pod utiskom sinoćne svirke, bilo je sjajno...

Lepo, lepo. Posebno me raduju Of sins and shadows i Smoke and mirrors. Mogli bi ovaj set i kod nas, heheheh...