Totamealand

Gde ne može, Living room bi bio krcat.

Peti album od Blejza posle Maidena... Neverovatno je da ovaj čovek od tada nijednom nije razočarao u pogledu studijskog albuma. Iz tog aspekta, Blejz sigurno ima jedan od najdoslednijih bendova u novom milenijumu, bar do sada. Fantastičan album, stoji rame uz rame sa Silicon messiah, ali i dalje ne može da nadmaši fascinantni The Man Who Would Not Die iz 2008. godine. Neki od mojih favorita: 1633, God of speed (verovatno najcatchy Blejzov refren još od Born as a stranger ), Faceless i Time to dare, koja na momente podseća na nešto što je moglo da izađe na Blood and belief albumu. Poslednje četiri pesme su očigledno posvećene pokojnoj Debbie Bayley, i moram reći da su pesme prosto teške za slušanje, emocije su prejake. Neverovatno je da smo ovakvu legendu gledali sa jednim bivšim gitaristom u akustičnoj verziji, a niko se ne seti da ga dovede sada, kada je izdao dva sjajna studijska albumom, i ima najjači bend u karijeri. Terra nostra ili Legacy, dajte taj koncert, jebem vam sunce!

Vid' stvarno, godinu dana. Up the Irons!

Taj mora da živi u pećini. Reklama za AC/DC je bila na odličnom nivou.

Šta ti je Frenki, pa omot je objasnio!

Zadovoljan sam. Legla bi i Hymn to the brave, ali nema veze. Inače, sviđa mi se što su u Belgiji zamenili Future world sa New world order.

This. Ja sam zadovoljan set listom, naravno da bih voleo da čujem Heaven can wait, Wings of destiny, Lake of tears, ali jaka stvar, poenta je da gledamo Gamma ray, pa nek sviraju šta hoće. Uzgred, meni je drago što izvode No need to cry, verujem da je ona akustična sekcija interesantna uživo.

Bilo bi i više da je bilo reklame. Juče upadam u taxi, liku sa radija cepaju Gamma ray i Stratovarius. Poenta je da čovek nije znao ni da je bio Stratovarius ni da će biti Gamma ray. Mora da se vodi računa o reklami...

Nek zamene Garden of the sinner sa Heaven can wait, Armageddon sa Wings of destiny, i možda nek uglave nekako Lake of tears... Mada bih i ovu set listu veoma rado gledao.

Kul, nadam se da Deadlands neće biti izostavljena. Još se ne zna set lista, mada se zna da su počeli sa Gardens of the sinner.

Ako bi Megadeth bili predgrupa, imao bih razlog da odem Gansima na koncert.

Strato je krenuo u IDEALNO vreme, jedina je razlika što ovaj put i predgrupe valjaju. Tako da, što se mene tiče, nek Freedom call počne u 21h.

Meni se ovaj mnogo sviđa, maskota mi je skroz cool. Realno, jedan od pobednika, mada nikada nisam čuo album. Nigde ne mogu da ga nađem. Nominujem sledeći omot:

Hvala, Grobodane. Konačno, tražim album cele nedelje i nigde ni traga ni glasa! Mislio sam da niko drugi osim mene na ovom forumu nije zainteresovan za ovog genija. Skida se.

Land of light, moliću. Naravno, ne bunim se da čujem We are one, Hymn to the brave, i Eyes of the world.

Na nekoj sledećoj turneji, bar vidimo da mogu da dođu i da žele. Sad je samo presudna bila činjenica da se ljudima ne svira 4 dana uzastopce, što razumem i opravdavam.

Pih, 21. jun mi ionako verovatno pada prijemni.

Znam da je Deadlands vrlo verovatna, tako da tehnički tražim samo 3 pesme.

Ja ću biti malo skromniji: Insurrection, Wings of destiny, Deadlands i Lake of tears. Ostalo po njihovom izboru. Uostalom, mogli bi da izvedu neki fazon kao Helloween i naprave medley od pet, šest pikanterija, i opet sam relativno zadovoljan.

Ne bi bilo loše, ali ne čini mi se previše verovatno. Pre ćemo čuti Future world, I want out i Ride the sky, eventualno Gorgar intro... Ja bih se najviše oduševio da čujem ipak Starlight.

Pa baš i nije, poslušaj pažljivije sklop akorada, barem u prva dva stiha. Možda ima nekih sličnosti po pitanju ritmike pevanja, ali nije previše upečatljivo. Imao je Gamma ray providnije momente plagiranja...

E, ovaj link što je Thrasher postavio je bolji kvalitet, mnogo je slušljivije i sve se jasnije čuje.

Eh, zavidim.

...And here it is. Drago mi je što album nije ispao još jedna Iron Maiden / Black Sabbath / Judas Priest plagijatura, što se može reći za pojedine momente na proteklih par albuma. To the metal zvuči malo svežije i originalnije, bez nekih preteranih klišea i isfuranih rifova, ali se u par pesama svejedno mogu primetiti uticaji i elementi gore navedenih bendova - srećom, u manjoj količini nego što sam očekivao. U vokalnom pogledu, Kai je u odličnoj formi, drago mi je što manje forsira visoke tonove, koji mu inače nisu jača strana. Nadam se da je batalio cigarete. Rise - Zimmerman je neumoriv, cepa duplu sve u šesnaest. Drago mi je što album počinje ovako poletnom i energičnom kompozicijom. Refren je catchy i pevljiv, pretpostavljam da bi dobro funkcionisao uživo. Završavanje pesme durskim akordom, potez koji je izvikan ali cool. Deadlands - Moj favorit na albumu, uglavnom zahvaljujući izvanrednom refrenu koji tera na slušanje iznova i iznova. Bio bih oduševljen kada bi ovo opičili na koncertu. Slažem se da je ovo trebalo da bude single. Mother Angel - Refren liči na Ministry of saints od Edguy, ali nemam ništa protiv, jer je MOS skroz dobra stvar. Dopada mi se terca, ali nadam se da će procureti rip boljeg kvaliteta, ne čuje se svaki ton savršeno. No need to cry - Dirk nije naročito kreativan i nisam fan njegovih pesama, ali ova stvar mi se skroz sviđa. Najviše mi je zanimljiva clean sekcija u sredini, iz nekog razloga me podseća na Van der Graaf Generator ili Gentle giant, podržavam takva eksperimentisanja. Empathy - Možda sam očekivao malo više, ali svejedno sjajna pesma. Žestoki rifovi, interesantan refren, i jedna od boljih solaža na albumu. Ne bi bilo loše da čujemo ovu stvar u februaru. To the metal - Moj najmanji favorit na albumu, svi smo već konstatovali da je u pitanju Metal gods 2. Pretrpećemo na koncertu, šta je tu je... All you need to know - Pesma deluje malo nabacano, zbog nekoliko čudnih promena tonaliteta. Kiske je odradio dobar posao, mada ako su već odlučili da bude samo prateći, trebalo je da tako ostane. Ono stavljanje Kisketa u prvi plan na početku trećeg refrena je u fazonu, ''ako niste primetili, Kiske peva u ovoj pesmi'' Time to live - Ništa specijalno, klasičan rif i klasičan refren, ali slušljiva stvar sve u svemu. Dopada mi se ona instrumentalna sekcija u 6/8. Shine forever - Dobar bass riff na početku. Kai izvlači neke visoke tonove, koji srećom zvuče bolje nego obično. Refren je malo više cheesy, ali dobro de, ipak je ovo power metal, navikli smo. Chasing shadows - Pih, obično je album closer neki maksimalno zarazan epic, poput Lake of tears ili Insurrection, ali ni ova stvar nije za bacanje. Klavijature su objasnile, solaže su me podsetile na Smoke & mirrors od Symphony X, što je veliki thumbs up sa moje strane. Sve u svemu, To the metal > > > Land of the free II

Happy birthday, Janick Gers! :pivopije: