Hudini

Kad su Fisha negde osamdesetih najavili u nekoj emisiji u Americi kao "britanskog pevača", on je odgovorio "Pa zar vam ja ličim na jebenog Boj Džordža?"

Muzika iz predstave "Trinidad", pevaju Bane Vidaković i Ivana Mihić.

Kod nas je tokom 1988 mesečno izlazila originalna Marvelova serija, a bio je i specijalac rađen po filmu, da ne spominjem da su Gospodari svemira izlazili godinama u nastavcima u Politikinom Zabavniku.

Kad smo kod gitarista, pogledajte Abbathovu školu gitare.

Datira negde sa kraja devedesetih, dok je još nosio Rothmans Williams kombinezon.

Najveći treš biser Mitra Mirića je "Kraljice, kraljice, ljulja ti se presto..."

Jes' da nisam bubnjar, al ajde da se i ja uljučim u raspravu.

Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine, mogu samo da nam puše oni što nas ne vole...

To već zavisi od kola. Meni na primer savršeno odgovara 50, jer je kod mene granica između treće i četvrte na 60-65, a dok dođem do 60 ode dozvola. Naravno, ne pridržavam se ni ograničenja ko pijan plota, uglavnom sam na 55.

Viceroy je 60, a Viceroy 100 mislim 65 ili 70. Uzimam crveni kad ne mogu da nađem plavi Best. Jedino još ta cigareta tako truje.

Stvarno veliki propust. Osim toga što su super, služe i za poboljšanje varenja, posebno oni sa slojem buđi. Elem, u Francuskoj sam se ubijao od buđavih sireva. Pošto smo bili u kampu sa kolektivnom kujnom, svaki dan smo uz ručak dobijali po parče sira, i to svaki dan drugog (a progresivno su bili sve buđaviji). Ovi što su bili sa mnom kad vide taj sir pozelene više nego sam sir, a ja, hvala bogu, nikad nisam bio gadljiv na hranu, tako da sam se baš razbijao od toga. Isto važi i za francuske paštete, koje imaju neku groznu maslinastu boju i smrde na kilometar, ali su odličnog ukusa i otprilike milion puta prirodnije od ovih naših.

Može biti, ali samo ako u istom mestu postoje bulevari sa više traka. To recimo ne piše u pravilima saobraćaja, ali trebalo bi. Nema nikakvog osnova da u Rumi ograničenje bude 60, a kamoli više.

Jedini spotovi Dreama koji nisu skraćeni su "Another Day" i "The Silent Man". Svi ostali su iskasapljeni oho-ho!

Nije čak ni toliko loš spot, koliko podseća na Ayreon - "Stranger From Within".

Dakle, da dopunim ono što reče Sale: u gradovima je obično ograničenje 50, u selima 60. I u jednom i u drugom slučaju brzina može biti ograničena na manju, npr. 30 ili 40 km/h i to je što se tiče naseljenih mesta. Ne može nikako biti ograničenje 100 kroz selo. Pa ima tamo i dece, majku mu!

Ja sam probao da je prekrstim u "Na kog metal muzičara biste povratili", i to je funkcionisalo jedno vreme (vidi par stranica unazad), a onda su nam modovi zapretili warnovima pa se sve vratilo na staro...

Meni nije jasno postojanje svih osim prvog, ali šta ćeš. Mora i Kristofer Lamber da jede nešto.

Gde si, majke ti, video da je u naseljenom mestu ograničenje iznad 60 na sat?!

Sećam se tog roštilja. Mogli bi opet tako nešto da opalimo uskoro.

Prijateljski savet: nemoj se zamlaćivati sa još jednim faksom. Ima para i bez diplome, samo treba raditi.

Njegove knjige otprilike toliko koštaju i kod nas (oko 2500 dinara). Ima ih u IPS-u. A što se začina tiče, nisam kod njega baš često viđao neke toliko neuobičajene, 90% toga može da se kupi kod nas. Jedino stvarno preteruje kad počne sa sirevima, te ovaj, te onaj, te ovaj svakako, te onaj nikako...

Isti kurac. Samo su jedne na papiru a druge animirane na ekranu. O stilu govorim.

To ti sve zavisi od izdavača. Na primer, u Nuclear Blast nikako ne bi smeo da šalješ balade, ali ako šalješ promo u PGP itekako su poželjne. Naravno, i izdavača biraš spram vrste muzike, tako da nećeš slati black metal promo u City Records, niti narodnjake u Rock Express, ako govorimo isključivo o našim prostorima. A adrese izdavačkih kuća u inostranstvu ćeš najlakše naći na internetu. I nemoj se zamlaćivati da šalješ promo u Ameriku. Oni tamo sigurno jedva čekaju da čuju demo nekog benda iz Srbije.

Da, sećam se domaćinstva iz osnovne škole. Mi smo na časovima kuvali jaja, a imali smo i neku vrstu prakse u vidu rada u školskoj kuhinji (kuvanje čajeva i mazanje sendviča za užinu). Na tim časovima smo učili i kako čuvati hranu i šta nikako ne raditi sa istom. I dan danas pamtim da kad se u skuvan spanać sipa soda bikarbona dobija se opasan otrov koji može biti i smrtonosan.