Bernard Panasonik

Bejah ja. Stolice, sedenje, ali sve u istom nivou, parter je ustvari bio prvih 30-ak redova do mixete. Ortak je video prazno mesto otisao i seo i gledao koncert iz prilicne blizine. Oko 2500-3000 ljudi ili koliko već tamo staje stolica. Majice 30 evra, pivo 290, povoljnije nego na Maidenima. Mesta nisu bila numerisana, nego kako ko sedne, pa nam se malo obilo o glavu blejanje ispred. Publika očekivano postarija, vrlo malo sveta ispod 40, a solidan broj njih oko 70. U redu za toalet tip ispred mene objasnjava kada je i kako prvi put cuo In Rock. Set lista je potpuno ispremetana u odnosu na live album, ali su sustinski zamenjene samo 3-4 pesme. Ubacene su Candy and Current Bun, Burning Bridges i Echoes, a izbacena je između ostalih Let There Be More Light, što je prilična šteta. Dok publika ulazi, sa razglasa se čuje neka zvučna zavesa, blago psihodelična i to traje sve dok ne krene svirka. Isto i tokom pauze. Kreću sa One of These Days, pa se Nick obraća publici, srećan je što nakon 57 godina turiranja je napokon u Beogradu. Publika od početka dobro raspoložena, vesela i solidno bučno pozdravlja bend. Produkcija možda za dlaku skromnija nego što bi trebalo, projekcije iza njih jako dobre. Prvi set prolazi sjajno, Fearless nažalost ispada nekako najmanje uspela, kao i The Nile Song u drugom delu. Kod Nile Song se naprosto muče sa pevanjem. Vokale razmenjuju basista Guy Pratt koji je bio i u Pink Floydu i pevač Spandau Ballet. Svi sviraju fenomenalno, Nick u skladu sa svojim godinama, ali sasvim ok. Za drugi set smo ustali i gledali nešto bliže sa strane. Opšte veselje uz kulminaciju na Echoes, kada je razglas odvrnut za drugu polovinu pesme. Lucifer Sem bi morala da bude garage rock standard xd Ekipa odlazi uz zaslužene ovacije. Jbg, čuli smo pesme Pink Floyda za koje smo mislili da ih nikada nećemo čuti uživo. Stvari sa Obscured By The Clouds su pravo otkriće uživo. Prelepo veče, spacy xd Bilo je još ljudi sa yumetala, pa neka i oni napišu koju

Uh, jedva čekam ovo, a biće solidno skupo, samo da izdrže.

Onda gubiš vreme na ovoj temi. Još jedan sa iste turneje, na ovom kanalu su i snimci celih Crowbar i Sacred Raich svirki sa iste večeri.

Prvi koncert sa aktuelne američke turneje.

Brecelj ima dosta kredita na Izlogu jeftinih slatkisa: cini mi se da je autor 3 teksta i koautor cetiri muzike. Inace, sjajan album.

Ovo je najava, izdanje stize tek krajem januara, pocetkom februara.

Set lista je takva da su obuhvatili sve albume, po redu, od prvog do poslednjeg, uključujući i Garage Inc. i S&M. Tipična Larsova ideja, još jedan dokaz zašto su nekoliko svetlosnih godina ispred konkurencije. Ipak su ovo rođendanski koncerti.

Jel ima neko ovaj snimak od gore u DVD kvalitetu? Rado bih se menjao.

Napokon da čujem kako je zvučao Mind Rape, bio je neki tekst o njima u Hard Metalu, sa čini mi se Kojotovom adresom i mi im poslali kasetu da nam snime demo, ali nam nikada ništa nije stiglo nazad xd Simpatično zvuče, prelazi me podsećaju na Traumatic Memories xd

Mark RIzzo: SOULFLY didn't do anything for the band members or the crew. It's just not right to do that to people during a time like this. I haven't talked to Max since [March] 2020 when we played the Hell & Heaven festival in Mexico, I had no contact with him. I had to go back and get a day job. I was doing home renovations, working very hard, 10 hours a day. A [SOULFLY] live record came out [last year]. I never saw a dime off that. Back in the good years, it was great. But the last I'd say eight to 10 years have not been very good. Max Cavalera: Marc did not leave the band. We decided to part ways with him due to personal reasons. * cenim da će i Gloria imati kakvo originalno objašnjenje, recimo da su za sve krive Kisserova i bivša Igorova žena. a i zanimljivo da nema objašnjenja što im sin više ne svira ili sam ja nešto propustio.

Moguce da je to bila gitara gitariste Pussycat-a, čini mi se da mu je Kara nadimak, sad je u NBG-u, tada je svirao drugu gitaru Brejkesima u jednom delu koncertu. Ima na youtubu verzija od 50-ak minuta, baci pogled da li sviraju istu gitaru.

Pridruzujem se! Uvod je predug i oni semplovi su nepotrebni, ali posle je sasvim pristojno. Kao neki razblazeni Bolth Thrower, Max je kao i obicno usrao srednji deo, bolje da je ubacio na to mesto onaj rif sa kraja. Sa ovom gitarom mi lici na Toma iz Sodoma, mozda mu je bolja fora bila da svira bas u ovom bendu, a da su uzeli jos jednog, ali naposlenog gitaristu.

Njihov menadzer insistira na tome, ako se dobro secam price za festival na Tjentištu, valjda su to predočili Neletu K., kao tvoj slova će biti manja od valjda baš Dubiozninih, on kaže "nema veze čija su veća slova, ja znam ko će napraviti veći lom".

Hanneman je tada bio već tri godine van benda, a oni su unutar benda znali godinama unazad za njegov hronični problem sa alkoholom. Nije realno da bend koji obrće tolike novce i zapošljava toliko ljudi prekine turneju na pola da bi bili sa ucveljenom udovicom čoveka sa kojima su u tom trenutku bili samo u labavim i to poslovnim vezama. Generalno pravilo je od narodnjaka do izvođača klasične muzike da "show must go on", Čorbin gitarista je ako ne grešim svirao na dan kada mu je brat umro, gde ćeš teže i gore od toga. Ali ovo sve je skretanje sa teme 🙂 Poenta je u tome da je Mastejn trebao da stane uz svog nekada najbližeg saradnika.

Metallica i Slayer ne bi uradili ovako nešto, gotovo sigurno, uprkos blamaži, za Anthrax nisam 100 posto uveren, a Megadeth je ionako solo bend Mastejna koji povremeno snimi poneki slušljiv album. Da su zaista bend, stali bi uz njega, ma koliko sve tragikomično bilo.

Kirk se prvi oženio u bendu, bio oženjen još 85-e, sa ovom sad ženom je dobrih 30 godina, imate je u A Year And A Half videu, crna, tanka, lepa. Ovo gore je tipično Load glupiranje. Da nisu pokušavali da izgledaju kao U2, da su imali omot ko ljudi i da nisu glumeli U2 i GNR sa dva maltene dupla albuma u dve godine, danas bi Load i Reload bili klasici. Meni je Death Magnetic skroz ok, ali su praktično sve pesme preduge, jedno dve su čist višak i produkcija debelo prebudzena. Hardwired ima bolju produkciju, mada vrlo jednostavnu, bez ikakvih detalja i kvalitet pesama je vrlo ujednacen. Taman tri po strani, posto su opet duge i redosled pesama na vinilu je bolji nego na cd-u. Tekstovi na oba su za instant zaborav. Ovo za St. Anger i stokholmski sindrom je potpuno genijalno. Drugi na mojoj još uvek nenapravljenoj listi "stokholmski sindrom" albuma mi je Azra - It Aint Like In The Movies at All 🙂

Meni se uvek činilo da je taj doboš uticaj Mešuge, pošto je vole Lars i Kirk. Već na I Disapear zvuk doboša ide u tom pravcu. Po meni St. Anger nema ama baš nikakve veze sa Load i Reload, to su albumi ukorenjeni u hard roku, donekle grandzu (Alice in Chains) i neko mekšem metalu. St. Anger je čist metal uz nešto malo drugih uticaja, opet ima na jednom mestu Alice in Chains koliko se sećam, ali bez nekih vanvremenskih momenata kada su rifovi u pitanju. Load i Reload imaju kud i kamo bolje tekstove, tekstovi na St. Anger su bulja, kao i na naredna dva albuma. Slažem se da je izveštačeno koketiranje sa nu metalom, ali šta je tu je. St. Anger je jedini njihov album koji će mi odgovarati kada ga jednom kupim na vinilu što je to dupli album sa po dve-tri pesme na strani, jer toliko mogu da izdržim u kontinuitetu da ga slušam 🙂

Najavio je Kebra ovo u nekom intervjuu pre par meseci. Za 9 godina su uspeli da porode 6 novih pesama, blago njima. Ali svejedno se uzima!

Lepo, bum kupil.

Najbolji pank bend medj' juznim slovenima! Očekuje se Megapunk uskoro opet na vinilu🤘

Sve dok mogu sve da ih nabrojim, nije strašno: Soulfly, Igor i Max sviraju stare pesme, Cavalera Conspiracy, Killer to be killed (ili nešto slično) i ovaj novi. Usput, baš glupo ime za bend. Ali ionako će ga prepoznavati po Maxu. Jel mu sin ovaj desno?

Slazem se! Skoro sam uzeo CD i meni danas skroz ok zvuci, ima tu bas dobrih pesama. Taj i naredna dva albuma su generalno bili pad, ali ima tu zaista dobrih momenata.

Kakav je Slayer? Vredi li to kupovine?

Ima ovih snimaka kao bonusa na njihovim butlezima, mada mi ovo gore deluje kao najčistiji snimak koji sam videodo. Ovo je rana 1992-a, njihov prvi Brazil i dalje su u thrash fazi 🙂 Kod ovih brazilskih emisija se bukvalno čuje zvuk sa pojačala, sirovi su i maltene bez neke postprodukcije.

Hvalim te bože! Sad još da počne opet da vežba gitaru.