Axeanosilas

Погледај прву страну Б92 сајта, онај говно из Великог Брата - Мики се сликало са цибониним шалом!!! А видео сам да је ишао на Лотоматику у Пионир и имао наш шал. Ову вест (слику) треба проширити свим "релевантним" факторима који ће се потрудити да смрадина добије батине ако промоли ону носину у Пионир још једном.

Ма, ОК Страхиња, капирам ја, нисам ни ја гадљив на паре. Ипак, ако не могу да нађем у толикој листи један пар који има исту квоту као и та текма коју бих против Партизана одиграо, нећу ни да се клади. ------------------------------------- А пропо приче о гледању... Стварно НЕМАМ ЖИВЦЕ да гледам кошарку уживо (на ТВ-у, наравно, у хали је све другачије).

Толико од твоје љубави према Жлезди. Ја никад не бих могао да играм против Партизана. Још једна потврда моје приче да сви ви који се ложите на иностране тимове не можете стварно да волите Звезду или Партизан. Јеби га, реалност.

Колики је био, је ли +17? Ниси нормалан. Иначе, следећи пут тако одиграј против Жлезде, то долази и кад је хендикеп преко +20, како смо имали прилике видети у Мадриду.

Кад кажем "килавог" Камингса, мислим на последњи напад.

Само да добијемо Хувендуд у следећем колу, а да Уникаха добије мајмуне и све је решено.

- Добро смо играли, могли смо и да победимо, али јеби га. - Да ли неко може да ми објасни како су се они онолико приближили у другој четвртини (кад није радио "семафор")? Ово ме подсећа на ону чувену крађу кад су нам Грци (Панатинаикос. чини ми се) украли два поена, а себи додали два поена (то је било оне сезоне кад смо послдњи пут ушли у "фајнал фоур"). - Судије нису нормалне. - Загребачки мајмуни изгубили од Панатинаикоса. - Више немам живце да на миру гледам кошарку на ТВ-у. Неколико пута сам пребацивао на неки други канал не бих ли се смирио, нарочито током треће четвртине и пред крај. - Јебем ти пенал завршнице, јебем ти килавог Камингса! - Партизан шампион! - Наравно, 100% идемо даље!

http://www.pcberza.co.yu Па бирај... П.С. Ал' "оних фенси, танких"

Постављањем првог питања нас стављаш у положај судије, а људи то нису нити смеју да буду. Ипак, како Гавра рече, то је традиционализам, а не неко озбиљније проктиковање Православља. Кад се озбиљније удубиш у заповести и кад прочитах тумачења неких Светих отаца, схватиш да је у заповестима све. Наравно, тешко је наћи таквог човека. Знам човека, старији је, који редовно иде на литургије, поштује све обичајем слави. Међутим, јавна је тајна да већ 15 година вара жену, а врло често се и напије као стока. Мислим да му је џаба што одлази на литургије...

Како ја ово нисам видео раније...

Ма, нисам сад пијан, него сам се напио кад вас је нагузио Меш. И ти си славио јуче, срећан слава, домаћине. Све најбоље

Хајде, не фолирај се, на вашим чланским картама крајем осамдесетих и почетком деведесетих највећи натпис је био "Мрзим Партизан". Но, небитно. Било како било, продаја или не, ја се напих... Иначе, изнад свега мрзим Звезду (не више него што волим Партизан), али не мрзим никога од цигана, то јест, вас. То је будалаштина, мрзети Србе, али име - Жлезда, фуј... Ово сам поменуо јер ми је симпатично што ме та осећања не пролазе са годинама, а мислио сам да хоће. ЕДИТ А видим да не пролазе ни тебе...

'Ладно нисам веровао да ћу налетети на неког ко мрзи Партизан колико ја мрзим Жлезду. Јеси се радовао кад нас је избацио Фљамуртари? А 5:0 од Динама? Ја сам плакао кад је онај кретен дао аутогол и кад сте прошли у финале КШ. Кад сте играли другу са Сампдоријом 1992. ортаци су (и ја сам њима) ишли до Цркве у плувремену да се моле да добијете (ваљда би са том победом ишли у финале). Ја сам молио Господа да изгубите. Кад сте пре неку годину у финалу Купа Радивоја Кораћа тукли оне жабаре у гостима (неких 10, 15 разлике) и кад су они у реваншу то надокнадили и узели трофеј, напио сам се као свиња и био најсрећнији човек на планети.

На ком год дербију да сам био, увек је било најмање две туче на северу. То је код нас ретко, па ти види...

Иначе, кад се већ помињу "јебачки" бламови, испричаћу вам шта се десило мом комшији... Кад је почео рат у Босни, војске у ББ је било колико хоћеш. Или су то били наши са ове стране који су били у приправности или су то били наши са оне стране који су долазили у ББ не би ли се провели (јер је месташце Скелани, које се налази преко Дрине, било ништа до обично село са једном кафаном, која није радила јер је, наравно, био рат). Војници к'о војници, рокају муслимане једно месец дана, па онда имају "вољно" једну недељу и свако вече долазе у Башту не би ли пили и јебали. Ја станујем поред гробља, а одмах испод гробља је градски парк. Нама који станујемо у том насељу је најкраћи пут до куће управо кроз тај парк. Парк к'о парк, слабо осветљен, место на коме су, у та кризна времена, изласци почињали (испијањем веће количине некакве жестине), а ту су се често и завршавали (преведено - ко је нешто на'ватао туцао (и сличне ствари) је у парку, ако, из било ког разлога, није могао да води кући). Како ми, локални, тако и војници, доводили су своје "девојке" у парк. Једном приликом су се двојица мојих комшија враћали кући. Приметили су да на једној од клупица неко ради "посао". Месец је био скоро пун и јасно се видело нечије дупе. Одлуче да прођу поред њих и да виде ко се туца. Скренули су са уобичајеног путића и запутили се ка тој клупи. Кад су стигли до њих, уследио је дијалог који се састојао од само две речи: - "Миња" (надимак, скраћено од Мирјана) - "Бато" Продужили су поред клупе и отишли кући. Бата је забранио овом другом да прича о немилом догађају, а ја сам за исти (кад се прашина слегла и кад је овај други коначно "пропричао") сазнао после пар година. Питао сам Мирјану, истина је.

Јашта, бато... המוסד למודיעין ולתפקידים מיוחדים ---------------------------------------------------------------------------

Највећи је бедак кад ти хоћеш, а немаш кога.

Немојте те слике, миша ли вам јебем јеврејског , противно је правилима. Ти, Шломо (формерли ноун ез Страхиња) сутра имаш часове виолине, вежбај.

Тако је већ боље, Симоне!

Заборавих, нека вам је са срећом Ханука и нека се ваше меноре никада не угасе! Шалом!

Следећа прича може да иде и у "Напијање..." или "Приче из ГСП-а", али ћу је испричати овде... Наравно, ово ми није највећи блам. Случајно сретнем једну пријатељицу/комбинацију, коју нисам дуго видео, и одемо на пиво у "Александар", где смо седели неколико сати и напили се. Приближила се поноћ и она одлучи да је време да иде кући (у Борчу ). Испратим је на 95, а како сам тада становао на Бановом, одлучим да прошетам мало и да кући идем у 1.10. Таман што сам ушао у 51, стиже ми порука од М да се њени нису вратити са плаца, да долазе сутра увече и да дођем код ње ако хоћу. Позовем је и питам је ли фрка да дођем оним у 2.10 јер пара за такси до Борче немам, а она каже да је ОК, таман да она опере косу, бла, бла, и да купим лимун, па ћемо правити неке коктеле. Објасни ми да ноћни 101 (први ми је пут ) иде преко Котежа, бла, бла. Ок, изађем на следећој, купим тај лимун, изблејим мало и увалим се у превоз. Мислим да није прошло више од десет минута, а ја се успавах. Звони ми телефон, јавим се. "Где си?" "У превозу." "Какав превоз, до сада си требао бити овде." Окренем се, а иза мене нико, само мајстор и ја. Питам га где смо, он ми каже да смо за пет минута у Скели. "Којој Скели?!?" "Падинској". Кажем М где сам, објасним, извиним се. Стигосмо у Падињак, каже ми мајстор да наставим да спавам јер се он враћа до Бгд-а, а могу и нешто да купим у трафици?!?. Изађем напоље, попушим цигарету, вратим се у бус, наставим да спавам. Чујем глас возача "Буди тог чупавог, целу ноћ ми спава у возилу" Осетим како ме неко куцка по рамену "Дечко, буди се, Трг". Устанем, изађем и кренем ка Зелењаку, осећајући како ме сви путници који су изашли гледају у леђа.

Кад помену физиолошке потребе - гледао сам синоћ мачора како први пут кења на снегу. У једном тренутку је, претпостављам, дупетом додирнуо снег, што га је уплашило и скочио је најмање два мера. Никад нећ прежалити што то нисам снимао.

Зар се животиње не траумирају од зујања феМа ?

Још један Јеврејољубац. "Ваш је отац ђаво и сласти оца оца хоћете да чините"

Јеврејољубац!