Axeanosilas

E, хајд' престани да смараш овим сулудим рипортовањем.. Ако не желиш да видиш његове поруке, стави га на игрор. Пази ти захтева... Пусти се тих фазона - моја мора бити последља јер неће бити, зна се ко је изгласан за најупорнијег (најдосаднијег) човека на подфоруму...

Као што рекох на више тема, кажњавање ће бити сурово. За ово горе 20% и 3 дана бана. Ко је следећи?

И онај несрећни Бозољац победи некога... Јеееееј... Остали очекивано.

Могу ја, али се плашим да не угрозим некога ко живи на обали или, не дај Боже, изазовем неки цунами талас који би уништио пола Црне Горе. Не зајебавам се. Море се пише са малим "м".

Ово је пред 103-ћи, чини ми се. На тај нисам ишао, гледао сам га кући са пријатељицом. Тад сам имао неку Обичури заставу на вратима. Није била баш чврсто закачена и падне, ја наместим, Звезда да гол. После неког времена, поново падне, ја искулирам, ми дамо три комада. Устанем, наместим је да се не вуче по земљи, Звезда да други. Падне поново, ја устанем да је наместим, а Наташе ће - "Не будало, даће ови и трећи"... И тако победисмо...

Хвала што ми персираш. (знам, знам, мислио си на све приче). Проверено. Алкохол поспешује избацивање воде из организма, током ноћи се организам исуши (дехидрира) и то је један од главним узрока мамурлука (сети се како су ти уста сува кад се пробудиш). Стога треба што више воде унети у организам, јести и добро се наспавати. Да би се наспавао као човек (у случају да си много пвјан и претпостављаш да ће ти бити мука), повратиш (ако можеш) пре спавања, напијеш се воде и у кревет. Уз осам, девет сати сна, не би требало да имаш озбиљније последице (мада то зависи и од твог организма). Кад пијеш жестину, пожељно је да циркаш и воду, кад пијеш пиво нема потребе, пиво је ионако вода. Ја понекад пијем воду и кад циркам чисто вино. И обојена жестока пића избегавати. Текила, вотка, раџа... Вињак пити у већим количинама само кад хоћеш да умреш, исповраћаш гастроинтестинални тракт или да починиш убиство без предумишљаја.

Већина смајлија са србовања су одлични.

Имам срећу да стварно никада нисам мамуран. То ми се десило пар пута и одвратно је. Да ми се то дешава сваки пут кад се напијем, никада не би ни окусио алкохол. Зајеби...

Само су једни медаљони! Они које сам јео онда. Е да, Џаба, и правило свих правила (conditio sine qua non - што би рекли). Не седај да пијеш као човек ако ниси јео и ако немаш да једеш (током циркања) као човек. Тек тада има смисла и тек тада је интересантно. И немој да се опијаш до те мере на улици, као клошарчина некаква. Алкохолисање је ритуал, зајебанција, не потреба за сулудим доказивањем и будалесање. Ако ћеш се бламирати, пеглати по улици, онда боље батали док није касно.

Ау, брате мили. Немој да мешаш пића тако. Капирам, клинац си, ово, оно, али можеш жестоко да се сјебеш. Знам ја пар прича (које се не тичу мене) а које су имале врло лоше последице. Ја сјајно подносим алкохол, иако и не пијем често, неколико пута годишње се напијем. Кад год се напијеш као стока, видиш да ће бити зло, а ако си у могућности (ако си толико свестан) попиј већу количину воде, испеглај се, попиј још мало воде (да не дехидрираш док спаваш) и у кревет. Ја сам тако радио и био сам мамуран само неколико пута, небитно колико сам попио претходно вече. Стварно можеш да се сјебеш, брат мог пријатеља се умало није угушио јер се исповраћао у сну, а лежао је на леђима. Зајебите алкохол, бавите се спортом. Знам, бре, у реду је, али имао сам потребу да ти кажем јер кад чујем такво што, као да ми неко забоде нож у стомак. То је зато што ретко пијем, а кад пијем, волим да се напијем као човек. Не правим проблеме, не смарам људе, не повраћам около, у 99% сам способан да сам одем кући, интересантно ми је. Не волим да циркам пиво (по пар, тек онако) или да попијем једну, две жестине. Радије ћу пити кафу или чај, али кад ми дође онда ппијем као човек. Мислим да ћу доћи на Егзит, па се чујемо. Нисам се одавно поштено напио, а и да поново оверим ону пивницу Лондон, омиљено ми место до бејах пар мееци у војсци у НС-у.

Чини ти се. Зна оно колико ја могу, а секирала би се да сма отишао напоље. Како сам био у стану, било јој је свеједно, чак и смешно. То за мучење, не знам, није ни она мала, има око 180, мада капирам да се помучила док нисам изашао из каде. Е сад, знам да не знаш, знам да ниси мислила ништа лоше и тако то, али молим те, немој никада помињати моју мајку у том контексту (јадна, ово, оно). Ја сам имао 8 година кад ми је отац погинуо, немам ни брата ни сестру, ова родбина о којој причам ме је пре месец дана тужила јер жели да ме остави без наследства (имамо неке плацеве на Тари кој вреде прилично), у целој причи "виси" и мој стан (хоће део), тако да само мајку имам, волим је највише на свету, без размишљања бих убио некога због ње и никако не подносим кад је неко помиње у неком таквом контексту, иако знам да да ти ни на крај памети није било да кажеш нешто лоше. Ето, чисто да се зне. Поздрав.

Тако ћу и ја кад купим лаптоп.

Баш си зла.

Хајд' кад сам се већ распричао, да испричам и ово. Претпрошле године пред први мај, цимну ме из села са радосном вешћу, најстарији брат од стрица се коначно жени, имао је 38 година па је требало прославити. Млада нека половњача, има дете, али дај шта даш. Дођу по Јагоду (најдражу ми маму) и мене и запутимо се пут неког села званог Сијерач (врли ми суграђани, да не кажем - земљаци, ће знати о чему причам), а то је нека тешка пичка метерина. Стигнемо горе, ови пријатељи прави домаћини (к'о веле и ту беду да скинемо с врата, двоје уста мање, па се стварно отворили и спремили разнијех ђаконија). Меркам ти ја ону пршуту и остало, пробам, укусна, пробам још неке стварчице, и оне. Понуде ме ракијом, а она одлична, стварно невероватно добра. Видим ја како ће се завршити и најавим и осталима, првенствено мами - "Знаш шта, Јагода, ја ћу сада да попијем литар ракије, а кад то урадим, водите ме кући". Мајка као мајка, немој сине, ово, оно, бламираћеш се, бла, бла. Ма пусти, реко', нисам се напио скоро скоро па годину дана. Кренем, сипају ми у чашице од 0,3 и ја ти сваку на екс (тако ми лакше да бројим). Гледају ме ови Сијерчани - види момчину што потеже, охохо, браво, браво. Исциман неке пријатеље, питам где ће за Први мај (не подносим те комуњарске празнике, али видим шта ће на крају вечери бити), падне ту неки договор и наставим. Лепо сам мезио, а лепо и пио. Пре него што смо кренули до села (мог, то јест фамилије ми, пошто не станујем горе), био сам на 24 и држао се као змај, ходам, не заплићем језиком. Дођемо горе, наставим у истом ритму и негде око тридесете ме стигне и пожелим да пуцам. Немој Милоше, немој. Шта немој, јел' славимо, мајку му. Дохватим се тетејца, на прозор и почнем. Умало не откинух кабл од далековода, звиждало је ту негде около. Вратимо се унутра, одложим наоружање, наставим и дођох до 33. Возите ме кући, рекох, а било је око 4 сата. Ставе ме у југића и кући. Кад сам ушао у стан тек је тада почело да ме ради. Запутим се у собу, Јагода иде из амене, плаши се да ћу се изломити на степеницама (станујем у дуплексу). Уђем и позовем пријатеља да коначно утврдимо план за такозвани уранак. Е, оно што ја нисам знап, а што ми је касније наговештено, је да је Јагода била испред врата док сам причао телефоном. Свакојаких неподопштина сам блебетао, да јебемо клинке, да ово, да оно. Михаило (са друге стране слушалице) скапирао какав сам и проспе ми причу да ћемо се чути касније надајући се да ћу заспати. Завршим разговор и одем да се истуширам, нагнем се над каду да проверим има ли воде и упаднем у исту. Хвала Господу Богу што нисам закључао врата. Како сам упао у каду, мало сам се цимао да изађем, окренуо ово, оно, видео слаба вајда и заспао. Када је Јагода ушла после пар минута нашла ме је како лежим у кади, а ноге (савијене у коленима) ми висе преко ивице. Кад сам дођао к себи, видим Јагода ме вуче. Како сам прилично велик (196, тада између 100 и 105 кг) бејаше то тежак посао. Некако устанем и поново у собу. Легнем, заспим, пробудим се после сат и повратим. Заспим поново, пробудим се око 2 после поноћи, пијан као стока. Повраћао сам целу ноћ, можда и двоцифрен број пута, тек око шест се сетим пиринча, скувам мало, поједем, дивни пиринач покупи оне отрове по желуцу, повратим још једном, одем напоље купим минералну, попијем целу флашу и легнем да спавам. Спавао сам и спавао и спавао и пробудих се у неко доба оран и свеж као љубичица. Окупам се и то је то. То ми је једино тровање од алкохола у животу.

Само се ви смејте, никада више нисам видео толику лубеницу. Била је зрела, дивна, најзрелија, испала ми је на ивицу степеника и распрсла се на стотине комада, као кристална ваза. Можда и не би тако пукла да сам је носио к'о човек. Пошто је била много тешка, држао сам је на врху главе, па ми се измигољила из руку и оде... :)

Ја сам често пио по литар жестине, без значајних физичких последица, осим што се напијем као стока. Једном смо, пријатељ ми Марко и ја (1995-те), он био скењан јер је спремам Наследно код Антића, попили по литар вотке код мене (од поноћи до 4), скинули се голи до појаса, изашли на терасу, певали четничке, разбудили цео комшилук, пуштали " Враћам се доле" од Бјесова као ненормални (сигурно двадесетак пута), отишли напоље, блејали по улици, клопали, налетели на моју тадашњу девојку, ја испичкарао начелника СУП-а (бандо комуњарска, ово, оно), срећом у том тренутку се појавила Маркова кева (правница у једној фирми), начелник је зна па није звао појачање (не би смели да нас бију, она је ту и ишла би са нама у мурију), одвела нас код њега на гајбу, Марко узео пиштољ да ме "као" убије, сестра му се расплакала, ја одем да купим лубеницу, купим највећу (24 кг) и испустим је пред улазом, одем до Марка поново, он заспао, ја као кренем кући, али се предомислим и одем да блејим, сними ме Марков отац, спакује у ауто и одвезе кући. Уђем у стан, махнем Марковом оцу са прозора (рекао је да неће отићи док не уђем у стан и не махнем му) и легнем да спавам. Нисам повратио, али ми је то било једно од најгорих пијанстава.

Добро, мајку му, ово је за оне са запада. Како ти славиш Божић? Ђе је бадњак, прикоље ли се какво прасенце, појеш ли "Рождество твоје"? Как'о црно зеленило. Не би ваљда убио малу, нејаку јелу?

Наравно да јесте. Скакали су људи често са тог моста раније. Он је ионако кретен, кримос, одувек је био бараба. Туче, крађе, покушај убиства, радио је и доп. Мислим да сад лежи у Митровици, од 24 године живота, 7 је провео у затвору. Зато је прича интересантна. Баја се укењао. -------------- аха, ниси се мени обратио ...

Ја знам лика који је скакао са бајинобаштанског моста (са лукова моста, не са нивоа пута) у Дрину (има једно 40 метара, највише) и жестоко се укењао док је долетео до воде...

Ци-га-ни су муслимански клуб, муслимански клуб...

И ја.

Бога ми, ја сам виђао и упознао момке из Никшићког четничког одреда на Равној Гори. Има све да пуца... Што се тиче коментара на Б92 ни ја их не читам кад су ове ситуације (нека текма измешу нас) у питању. Сепски, хвбала Богу, прич скоро цела бивша СФРЈ и увек се може наћи нека потурица која ће се предствити као Милан из Шапца или Петар из Бара и кењати нешто што ће ме изнервирати.

Вишковић не показује да навија за некога, Стојановић показује па се и збуни. Не волим хладне коментаторе, покажи да ти је драго што су усташе примиле гол у последњој секунди...

Е баш ти је одвратан рецепт.