Jovan Cvijic

Sad će opet da ispadne da se ne slažem sa Azalem, ali tako je. Taj Kijaroskjuro je, po mom viđenju, vrlo lepo zamišljen, ali ne preterano umešno realizovan. Kako ga ja videh, radi se o polu-uspešnom učitavanju zvuka quiet rooma sa malo dobrogstarog (na sreću ne previše) dreamtheatera, a sve to ubačeno u blender kakvog industrial-d.townsednskog gotovo dumičastog zvuka. U laganijim numerama oseti se prizvuk (ili asocijacija na) švabe soul cages. Uglavnom, ima tvrdog zvuka, masnih rifova ali i sporijih dumičasto-avangardnih numera. Mene taj bend malkice podseća na Linear Sphere, meni mnogo kuražniji i kud-i-kamo originalniji (i mlađi)bend, koga krasi vrlo slična atmosfera sa Chiaroscurom, ali koji je poprilično "tehničkiji" ali i umobolniji. E sad, ovde je bitno ko šta i kako voli, ali eto - po pitanju ovakvih ne-mejnstrim prog bendova uvek ima različitih mišljenja, i to je dobro. Kad bolje razmislim, verovatno mi se album ne sviđa toliko upravo zbog Dewinovskog prizvuka, jer njegov zvuk ne mirišem preterano... Ja bi Kijaroskuračnima za ovaj album dao 4 za nameru ali 3 za realizaciju. Dakle, neka bude 4-, dobro sam raspoložen. Inače, sve pohvale Azalu za kačenje-rivjuisanje ovakijeh i sličnijeh progcult izdanja. Sećam se da sam pre sedamosam godina čitajući reviewe o Kijaro... primetio da ih porede sa Factory of Art, čiji album upravo preslušavam, eto setih se da sam ih nekad nabavljao a ne slušao, zamislite. Radi se o albumu The Tempter, a ostale albume ću da pojurim kad mi za neku nedelju instaliraju prokleti adsl uređaj. Nego bre, reče neko da Empty Tremor nisu za ovu temu. Ja bih ipak rekao da im je ovde mesto, jer oni nikada nisu postali deo kakve-takve mainstream prog scene, već nekako uvek bili u nekom zapećku. Možda se stvar promenila sa ovim posl.albumom, nisam baš siguran, ali je Apokolo... zasigurno kultić. Ne preteranog kvaliteta i originalnosti doduše, ali well damn worth checking out.

Eto recimo meni ovaj X Factor X oodaavno spada u kategoriju bendova koje jurim, još od početka novog milenijuma, kada sam na BNR sajtu naleteo na neki njihov opis. Album iz 97 nikad doduše nisam ni nabavio, samo jedan EP iz 2004.valjda sa nekim obradama. Eto, dobro što se neko njih setio, treba ujuriti taj stari album...

jes bre, taj artmetal i mene nešto nije lego. Ipak će lendovdfriks biti ril dil.

Nešto bre nema utisaka glede Undergranda. Ja tek juče nabavih izdanje - doduše, nisam JOŠ kupio disk - ali zasad je bitno da sam MATERIJAL preslušao. Pa, evo prvih utisaka posle dva slušanja novog-starog Pero Deff.albuma: - odlična produkcija i izuzetan guitar crunch, što me veoma raduje - vrlo fini aranžmani novijih numera, počevši od Kauboja preko Kako da ti kažem tebra, Na dan kad si pošla... pa sve do Žalim draga ispalo je ovo-ono, koje smo samo mogli do sada a) da čujemo uživo ili u nekim demo verzijama na majspejsu perinome (ispravite me ako grešim) - neke od starijih kultnih numera čuli smo u zanimljivom, drugačijem izdanju (novom ruhu), što je plus, dok je kod pojedinih očigledno da su stare verzije znatno superiorne. Da ne obrazlažem dalje numeru po numeru. Ukratko, vrrrrlo dobro izdanje. Sada je ključno da se bend na ovome ne zaustavi, da krene sa svirkama (ki što je i krenuo) i da ubrzo na majspejsu okače neki demo preview tih novih stvari koje se, nadam se, krčkaju u defformero loncu. Drugim rečima, da nastavi sa KREATIVNIM radom. Alal vam –metal- vera, momci.

Spanking Hour je predosadan? Mislim, baš si precizan.

Ajd sad.... meni za dlaku bolji Organic od Dead Soul Men a ovaj opet bolji od Move.

Pa eto i ja ne mogu da se setim nekog albuma kojeg sa većim nestrpljenjem iščekujem... (do skora je to bio pero-undergrand-defformero...)

He, he... pa dobro, taj Digital Ruin mi je za celo koplje bolji od pomenutih Vauxdvihl i P.Grey albuma. Iako i on odiše nekom avantguard/industrial aurom. Uglavnom, sve su ovo bendovi van neke mainstream progmetal struje, i to poštujem. To doduše ne znači da bi pomenuti albumi dobili od mene više od 3+/4-. Normalno, poštujem ja i kompleksnost i neukalupljenost zvuka, suptilniju i ne-na-prvu-loptu melodiju - to ovi bendovi u određenim trenucima i imaju, ali ne na način koji bi godio mome slušalačkom aparatusu. Zato je i muzika tako bogat i intenzivan doživljaj - svako je doživljava, proživljava i rekreira na neki sebi sopstven način. Drugim rečima, Azale, verujem da bi ti ova 3 benda ocenio znatno višom ocenom. I treba - ukoliko sebe u takvoj glazbi pronalaziš. Pošteno enough? No, evo upravo preslušavam ponovo Vauxdvihl da vidim da li mi je štošta možda promaklo edit - typoz

Elem, preslušah, i to 2put ovaj Vauxdvihl, kako li se zove, i - ne oduševih se. Zaključio sam -ponovo- da mi ne leži taj "avangardni" prog zvuk, kako bih nazvao stil pomenutih aus(t)ralijanaca, upravo kao što je to i slučaj sa pomenutim Payne's Grey. No, voleo bih da čujemo još nečije mišljenje osim Azaltetevog. Ukusi se razlikuju, dakako.

Za tim Vodvilom sam tragao jedno 7-8 godina garant, sve dok ga nisam nabavio, rekao bih, oko 2007, kada je počelo ovo prokleto vreme internet demokratije i mogućnosti nabavljanja onoga što je -do tad- mnogima od nas bilo samo san. No, sećam se da sam ga slušao u vreme kada sam bio zatrpan mnoštvom raznoraznih albuma, tako da ga nisam pošteno preslušao. Evo prilike za povratak Vodvil u (tako se valjda čita). Hvala Azalu.

Čekaj, zajedno ili posebno? Govno (jedno iz više zasebnih delova) ili govna (dva)?

Kad si već navalio, moraću da iščeprkam taj album iz svoje kolkekcije. Vredi mu se vratiti. A ti ako si ga ripovao, pa postavi ga. Sigurno ima onih koji ga nisu čuli. Koliko se sećam, radi se o tehničkijem fejts vorningu na steroidima. Mada možda grešim, ipak prošlo je nekoliko godina od kad sam to vario.

Naročito ako imate splav na Savi

Da, da, Arno - zaista lep prog vokal. No, ostaste hladni na moje spominjanje Olafa Bilića iz House of Spirits. Oduvek sam voleo te skrajnute a većinom kvalitetne vokale. Ima ih još, al ne mogu se sećam sad.

Drago mi je što ova skupina muzičara koju bih nazvao "nagradnom" (a ne kaznenom) ekspedicijom, ima još pobornika na ovom forumu. Stvarno mogu da se slušaju po ceo dan a da ne dosade. Glede tih live snimaka "u robnoj kući", gde to ima? youtube ili elsewhere? Vredi to iskopati.

Pa ti stvarno imaš viiisoooka očekivanja. Htedoh reći da je prvenac ACTa nešto najraznovrsnije, lepršavije, pa i inteligentnije što sam čuo u progu još od SIEGES EVENovog Navigatingbla bla..albuma. Dakako mnogo bolje od poslednjih nekoliko DREAM T. albuma. A izdat 1999. Ali, jbg, opinions are like asses... znate već. Slobodno me ispravite ako grešim.

Po dobrom starom običaju, par albuma ovog benda mi čuče na m3 diskovima, i ne mogoh da se setim da li sam ih ikad čuo. Reših da se okomim na pomenuti ..times of splendour. Zanimljivo zvuči, ima raznoraznih uticaja - a koliko je to sve koherentno, smisleno, i iole vredno daljeg slušanja - saopštiću čim ih malo pomnije sameljem u mom prog mlinu. Odoh sad da pečem rakiju.

Zaboravih: Biške.

Definitivno Olaf Bilić. Prva pratilja bi bio Roj Kan, naravno (i isključivo) iz Koncepcijske ere. Druga pratilja Rusell Labrie

Nisu, šveđani beše. Imaš topik, pa ako te ono što smo pisali ne zaintrigira dovoljno da ponovo preslušaš albume, onda si ovde muderator preko veze

Taj Mistik Fors je pravi mali kultić. (offtopic: Azale, bruko, još nisi poslušao A.C.T., ili, bar, nećeš da na nj.topiku priznaš!)

Mogao bih i ja ovo gore da potpišem. Inače, deep and utter respect za CTRL DENIED. Chuck lives.

Zezanje na stranu, ja sam spreman svoj primerak novog Pera da platim a ne da ga dobijem za dž! Ali u prvom krugu! U pretprodaji! Sa potpisima članova benda (dobro može i bez toga)

Da oživimo temu, zapodenusmo mini-raspravu na temi o prog kultivatorima... evo šta sam tamo bacio, da se ponovim i ovde: Spominjanje Anacrusisa me, po principu „žal za mlados’”, navede da nanovo preslušam sva 4 albuma pomenutog amero benda. Inače, pomena radi, za sam bend sam čuo još negde 1999.na kultnom progsajtu Heady Metal, a bend tek nekako iskopao početkom ovog veka, i to najpre poslednji album iz 1993. Kasnije nabavio i ostatak sočinjenija. Dabome, bend je danas pokojan, laka im zemlja. Uglavnom, da ne bih previše razglabao – najviše me se dojme 3. i 4.album. Šta je sa prva dva? Dobri su to albumi, naročito kada imamo u vidu da su nastali kasnih 80ih, i da, kao takvi, spadaju u sam vrh tehničkog thrash/speeda za to vreme. Mene je tu zaintrigirao, učinilo mi se, specifičan Death/Chuck Shuldiner vajb koji se nekako provlači kroz svirku. Dakle – ne pitajte gde i kako, ali osetio sam smrad, ludilo i genijalnost nekih Death ritmova, nota ili jednostavno, neke sitne stilske karakteristike, možda u pogledu na momente umobolnog vokala ili neobičnih gitarsko-ritmičkih rešenja. Ko će to znati, ali eto. Takav je bio moj doživljaj. Ocena – dvoumio sam se između 3+ i 4-, kod oba albuma. E sad, slažemo se da ovi docniji albumi, Manic Impressions i Screams and Whispers već prelaze u kakve progressive thrash vode. I tu im po originalnosti nema premca. Retko koji bend je tada ovako zvučao. Zaista kuražan spoj tehnički raznovrsnih rifova, na momente čvrsta thrash, gotovo Chuck’s-Death ritam podloga, inteligentan bas i jednostavno, bend je imao identitet, nije bio previše ukalupljen, mada su uticaji tu – Testament, Exodus, Death, možda čak Pestilence, Cynic, ko će znati. Ovde je lepota zvuka – u uhu i umu slušaoca. No, čini mi se da su sa poslednjim albumom malkice odlutali u nepoznato, te njemu dodeljujem ocenu 4, a Maničnim Utiscima 4+. Svaka čast, delije. Favoriti: Paint a picture, I love the world, naravno Present tense, Butcher’s block, Dream again, Tools of separation, itd...

Govorismo gore o Anacrusis. Elem, Spominjanje Anacrusisa me, po principu „žal za mlados’”, navede da nanovo preslušam sva 4 albuma pomenutog amero benda. Inače, pomena radi, za sam bend sam čuo još negde 1999.na kultnom progsajtu Heady Metal, a bend tek nekako iskopao početkom ovog veka, i to najpre poslednji album iz 1993. Kasnije nabavio i ostatak sočinjenija. Dabome, bend je danas pokojan, laka im zemlja. Uglavnom, da ne bih previše razglabao – najviše me se dojme 3. i 4.album. Šta je sa prva dva? Dobri su to albumi, naročito kada imamo u vidu da su nastali kasnih 80ih, i da, kao takvi, spadaju u sam vrh tehničkog thrash/speeda za to vreme. Mene je tu zaintrigirao, učinilo mi se, specifičan Death/Chuck Shuldiner vajb koji se nekako provlači kroz svirku. Dakle – ne pitajte gde i kako, ali osetio sam smrad, ludilo i genijalnost nekih Death ritmova, nota ili jednostavno, neke sitne stilske karakteristike, možda u pogledu na momente umobolnog vokala ili neobičnih gitarsko-ritmičkih rešenja. Ko će to znati, ali eto. Takav je bio moj doživljaj. Ocena – dvoumio sam se između 3+ i 4-, kod oba albuma. E sad, slažemo se da ovi docniji albumi, Manic Impressions i Screams and Whispers već prelaze u kakve progressive thrash vode. I tu im po originalnosti nema premca. Retko koji bend je tada ovako zvučao. Zaista kuražan spoj tehnički raznovrsnih rifova, na momente čvrsta thrash, gotovo Chuck’s-Death ritam podloga, inteligentan bas i jednostavno, bend je imao identitet, nije bio previše ukalupljen, mada su uticaji tu – Testament, Exodus, Death, možda čak Pestilence, Cynic, ko će znati. Ovde je lepota zvuka – u uhu i umu slušaoca. No, čini mi se da su sa poslednjim albumom malkice odlutali u nepoznato, te njemu dodeljujem ocenu 4, a Maničnim Utiscima 4+. Svaka čast, delije. Favoriti: Paint a picture, I love the world, naravno Present tense, Butcher’s block, Dream again, Tools of separation, itd...