Lunar

Kad smo kod Stanisa, ovo mi je super. Dear diary I čisto da znate, sledeće nedelje nema GoT, tek tamo za dve nedelje sledeća epizoda.

Da i super mi je bio dijalog izmedju Stanisa i Davosa, tacno se vidi kolko ga Stanis jos uvek veoma postuje. Davos odan i posten do kraja. Tirion je tako jest Peter je fenomenalno odglumio pijane delove epizode, i kao sto sam rekao ranije, scene sa njim u ovoj epizodi su zlata vredne i nacin kako se Tirion ponasa, kako odgovara, kolko je ponosan, divan karakter skroz. "I think mothers and fathers invented gods, so their children could sleep safe at night." ili tako nešto. XD Sve u svemu preodlična epizoda.

Sad se devojke najviše pale na Randy Threndy, Thranduil iz Hobita, Legolasov otac. http://www.tumblr.com/tagged/randy-thrandy A nekako, meni nije jasno kako, ali Sersej u pravom životu je bankrotirala. Izgleda da joj u pravom životu ne ide u igranju Game of Thronesa. http://www.dailymail.co.uk/tvshowbiz/article-2304035/Game-Of-Thrones-actress-Lena-Heady-5-bank-account-divorce-documents-reveal.html

Biće seksa, i to sve sa nekom mučnom i napornom atmosferom!

Cool mi je isto bila u ovoj epizodi hladna kuja Sersej, kako je odjebala oba Tirela. Pogotovo ono, "Shut up, nobody gives a fuck what your daddy have said" i "If you ever call me sister again, I`ll strangle you at your sleep". Sledeća epizoda je nešto što su fanovi čekali, još od kada je serija počela da se pravi, da se ekranizuje. I Emilia Clark ima prelepe oči, koje su pogotvo radiant(da citiram Mardzeri iz ove epizode) u onoj pustinjskoj varijanta sa sve onon pustinjskom odorom. Podseća me na onu poznatu sliku, sa devojkom sa najlepšim očima na svetu.

Meni je prošli bio odličan, a pritom ja nisam bio neki fan puno hvaljenog Maboola. Tako da očekujem dosta od ovog albuma, ali interesantno da dosta pesama kojima se ljudima generalno najviše svidjali tipa Separi, su meni bile najdosadnije na albumu. Uglavnom pesme koje furaju tu neku eastern melodiju kao glavnu foru pesme, i koji su pravljeni da imaju catchy strukturu, više mi se dopadaju pesme kao from broken vessel ili path pt.2, gde se stvarno oseća da su prog bend i da imaju svoj specifičan zvuk.

Meni je bas super ova epizoda, svaka scena sa Tirionom je bila zlata vredna, plus ono ponizavanje od Dzofrija. Arja i Hound dijalog, Deneris, dosta sisa... meni je bila sasvim dobra epizoda.

Nadam se da je kraj neka teška životna filozofija, kako je potrebno nekad i ne zaštićeno da svršimo ne bi li civilizacija mogla da napreduje.

http://www.youtube.com/watch?v=fSEPs3r1yMk Ne postoji studiska verzija, tako da evo live.

Veoma ali veoma veoma loš album. Skoro ni jedna pesma nema nit pamtljiv rif, nit neku pamtljivu strofu. Kao tu neki mallcore Norvežani koji se pale na Poison i žele da imitiraju ozbiljnu svirku kao I am the man od Anthraxa, Ali su shvatili da u progresivi leže pare, vidi ti onaj Dream Theater, oni tamo imaju neke afere i pokazuju emocije pred kamerama, zašto ne bi smo i mi, I tako progresiva, zovi onog drekavca sa sexy bradom, kome ime ne možemo da izgovorimo, i Devina Townsenda kada se otrezni to je sada cool i in, i obavezno Mikael iz Opetha da nam pohvali album pre nego što ga je čuo. Isto i što duže pesme, sa što manje rifova, za one sve ćelave metalce i obavezno da budemo tamni i ozbiljni da nas ljudi shvate ozbiljno. Hahahah šalim se, skida se album, nisam ga još poslušao, ali super što ste ovako oduševljeni, sada dosta očekujem od albuma.

Godspeed isto svira dva put u Lajpcigu u cemu je fora?

Posle ovakve odluke, ja sam mislio da će GoT imati 12 sezona minimun. XD Ali to je preogroman vremenski period, poumiraće i odrašće mnogo glumaca, a i da ne kažem kolko će njih hteti da napusti seriju, ali taman jedini način da budu u toku sa izlaženjem knjiga.

Cekaj malo nije mi jasno ima 7 knjiga i 7 sezona, a pritom da je jedna knjiga dve sezone. Tako da biće dve knjige u jednoj sezoni ili šta? Ili je to taj tim samo do 7 sezone, pa će možda neki drugi producentski tim da nasledi Game of Thrones posle njih.

Sve što ste rekli tačno je, i to je veoma tužno pošto se oseća kvalitet u ovoj gurpi. Jednostavno sve je jedna ogromna masa zvuka, nema ni jedan deo gde će te baš oduševiti zvučno ili ostaviti neki utisak, a ponovo sve je na mestu i okej. Isto i sa vokalom koji je dobar, ali prejednoličan da počne da se gubi vremenom u zvuku i ne primećuješ ga. Poslušao sam album, mnogo puta. I neke stvari koje su mi ostale u sećanju su Resist, druga polovina exile, kraj Nocturnea... i sve ostalo mi je previše u magali da bi se setio nečega. Ali nije tako bilo sa prvim albumom, jeste imao slične ove probleme, ali je imao daleko više pamtljivih delova. Barem je vokal nekako bio upečatljiviji.

Overiće se.

Meni nije loš prvi Man`s Gin, ali daleko da je to bolje od Cobalta. Problem sa Smiling Dogs je u tome što je napisan više sa nekom idejom da se napiše takav album, bez puno truda i rada. I kao takav dosta mu aranžmani pesama pate, i album vremenom postane dosta slabiji nego kada si ga prvobitno poslušao. Negde je ideja uspela, i pesme zvuče odlično, a negde krajnje tipično za taj zvuk. Kod ove dve nove pesme, čuje se baš da se trudi sada nešto da uradi sa ovim zvukom i da se dosta više posvetio stvaranju i planiranju pesama.

Dark Elf je prilično lepo rekao sa svog stanovišta ono što me je interesovalo. Ali riskantna je tema za neku veću diskusiju, jel treba neko ko je od malih noga igrao igre i kome je to promenilo način gledanja stvari. Ne verujem da na forumu ima baš puno ljudi sa takvim predpozicijama. Final Fantasy je svaka igra za sebe, ni ja nisam ni jedan FF igrao ispod VI dela. VII se gleda kao masterpiece medju igrama, ali grafika je staromodna veoma, i naravno nema voice acting pa ko god želi da igra mora da se pripremi na mnooogo čitanja. Negde sam pročitao ako pratiš radnju, kad predješ te stare JRPGove ti je kao da si pročitao tri knjige. Meni je to uvek bilo čudno, ali okej. I mene nekad grafika odbija, ali se uvek posle sat dva igranja naviknem na sve to. Nije to priča, nego sinopsis. U kratkim crtama da se opiše kakva priča čeka igrača u igri i zašto je dobra ili loša. Sto se tice grafike, ja sada otkrivam i igram neke stare kultove koje sam propustio vremenom. I to pricam bas stare, ala Earthbound i Mother. Sve dok je priča dobra, grafika me ni najmanje ne interesuje. ------------------------------------------ Evo jednog interesantnog pitanja. Kada su gledali koja igra ima najveću ocenu kada se saberu svi časopisi, web stranice i ostala merenja, i plus mišljenja raznih stručnjaka za igre. Na kraju je pobedila Ocarina of Time. Kolko ovde ljudi je igralo Ocarina of Time? I još jedna stvar vezana za moj prvi post o MGSu. Ovo je jedan od najboljih recenzija što sam ja pročitao i generalno je često pominjana kao jedan od najvažnijih recenzija u prošloj dekadi. Pa ako vas ne mrzi, pročitajte ovu genijalnu recenziju za MGS2, koja nije samo da se bavi igrom, već samim stvaraocem, igračima, i uticajem ovde igre. Dreaming in an empty room: http://archive.insertcredit.com/features/dreaming2/

Kadeteska kuća Lanistera. Znači bila je Lannister, ali ne povezana sa njim krvnom linijom.

Ajde zanimljiva trivija za one koji se nisu uopste interesovali za Pesmu leda i vatre, priča kako je Tivin postao Tivin kojeg vi znate. Razlog zašto je Tivin tolko hladan i okrutan je zato što je njegov otac Titos bio veoma dobroćudan i naivan čovek. Porodica Lanister je nastala tokom doba heroja, to je negde 6000 godine pre radnje u knjizi. Veruje se da je odredjeni Lan samo sa svojom mudrošći i lukavošću uspeo da otme Castelry Rock, od porodice Kastelri, i tu stvori novu porodicu Lannister koja će vladato tim predelima. I od tada su Lanisteri poznati kao veoma lukavu, mudri i pametni biznismeni. Ali takav nije bio Titos, Tivinov otac. Kao što sam rekao ranije, je bio dobroćudan čovek i to su naravno njegovi vazali počeli da iskorišćavaju. Konstanto su pozajmljivali pare, ali se nisu ni trudili uopšte da mu vraćaju. Prestali su da slušaju njegove naredjenja, i ponašali su se nezavisno otvarajući svoja tržišta i zakone na njegovoj teritoriji, uzimajući sav priod za sebe ne plaćajući nikakv porez. Počeli su da ismevaju Titosa u pesmama, na gozbama, pred drugim ljudima. Naravno Titos je bio blag, i nije nešto preterano oštro osudjivao to. Jednom rečiju jednom ponosna i opasna porodica Lanister je tolko nisko pala, da je samo trebalo da dodje taj trenutak kada će njegovi vazali uništiti tu porodicu. U jednom trenutku zbog ne poštovanja i ne poslušnosti Titos je zarobio Lord Tarbecka, ali njegova žena Lady Tarbeck je zarobila tri Lanistera i pretila da će ih ubiti ako joj se muž ne vrati. Mladi Tivin je predložio da se Tarbeck vrati njegovoj ženi, ali u tri komada za svakog Lanistera kojeg je otela. Naravno to Titos nije uradio i poslao je kući Tarbecka ne povredjenog. Tivin je sve više i više nije bio zadovoljan svojim ocem, i stalno se zgrožava kako je loš vladar i bio veoma besan na svog oca dok je gledao kako drugi gaze i ponižavaju ime Lanister. Pogotovo je bio besan na svog oca kada je njegovu sestru Genu oženio sa ne mogu tačno da se setim kojim Frejom, samo zato što ga je glavni u toj kući malo jače stisnuo rečima. Tivin je mislio da to nije ravnopravan brak, zato što porodica Frej nije ništa posebna i nema neki uticaj i bogatstvo. Tivin je mislio da je to veoma loš potez, i da porodica neće imati nikakve koristi od toga, čak lako može da im se obije od glavu i da je to još jedan vid ponižavanja. Taj sav bes pored svog nesposobnog oca, načinio ga je veoma hladnim i opasnim čovekom koji se retko kada smejao. Nekoliko godina kasnije od kada je Titos vratio Tarbecka kući, Porodica Tarbeck i Rejne su pokrenuli pobuni pored Lanistera da ih skinu sa vladajućeg prestola te teritorije. Pošto njegov otac, nije znao šta da uradi, Tivin je rešio da uzme stvari u svoje ruke i da počne da se ponaša kao glava kuće. Tivin je okupio sve Lanisterove vojnike, i napao pobunjenike. Do kraja te pobune, Tivin je istrebio obe porodice i spalio njihove domove. Taj poduhvat je zabeležen u pesmi Rains of Castemire, pošto Castemire je jedan od dvoraca u kojoj je živela jedan od ove dve porodice... taj zamak je Tivin spalio i zabranio da si ikad popravlja ili bilo ko useljava u njega, jel to sada kao i pesma služi kao spomenik šta se dogadja kada se suprostavite Lanisterima. Posle toga, vazali su počeli redovno da plaćaju svoj porez, da besprekorno slušaju naredbe od Lanistera, vraćaju svoje dugove i generalno poštuju tu porodicu. Posle ovakve akcije, tadašnji kralj Aeris II, poznatiji i kao ludi kralj, je bio zadivljen Tivinovom odlučnošću i autorativnošću i postavio ga je za svog hand of the king. Kasnije Tivin se oženio sa Džoanom, njegovom velikom ljubavi i prvi put na svadbi Tivin se smejao. I sve dok je živeo sa svojom ženom, i kada je dobio svoje prve blizance, povremeno Tivin je imao osmeh na svom licu. Ali to se sve promenilo kada je Dzoana umrla dok je radjala Tiriona, koji se rodio sa prirodnim defektima. Pošto se Tirion rodio znate sami i kakvi, i to je koštalo njegovu voljenu ženu život, Tivin je zamrzeo Tiriona(i do dana danšnjeg još uvek ga mrzi, ali ne može da ga ubije nit ostavi, jel jedan lav ne bi smeo da uradi to svom rodu). Tivin se više nikad nije smejao, i postao je još hladniji i opasniji čovek nego ikad. Eto to je neki mali background Tivinom, koji će vam malo pomići da više razumete njegov karakter dok gledate seriju. And who are you, the proud lord said, that I must bow so low? Only a cat of a different coat, that's all the truth I know. In a coat of gold or a coat of red, a lion still has claws, And mine are long and sharp, my lord, as long and sharp as yours. And so he spoke, and so he spoke, that lord of Castamere, But now the rains weep o'er his hall, with no one there to hear. Yes now the rains weep o'er his hall, and not a soul to hear.

Ajoj kolko je los dub.

Jos jedna stvar Dzejmi je od malih noga rastao da bude ponos i velikan Lanistera i naslednik svoga oca. A svi znamo kakv je Tivin, covek koji je spalio i unistio Castamire i sve koje zive u njem i njihove potomke, samo zato sto su povredili ugled njegove porodice. Dzejmi je rastao u takvom okruzenju i naravno da je postao kakav je postao. Ali celo njegovo iskustvo sa tim sto su ga Starkovi zarobili, sto je pricao sa Catiline Stark oko Brana, upoznavanje i druzenje sa Briane, i derktan kontakt sa Boltonovima i ostalim stvarima sto su mu se dogodile. To ce sve daleko da promeni njegov nacin razmisljanja i daleko ga promeniti kao osobu. Sto se tice veceg zla, necu da spojlujem, ali jednostavno svako ko je spreman da mucenjem, ponizavanjem, skrivenim ubodima u ledja izvuce sebi neku vecu korist i profit, i napakosti ljudima koji su neduzni i slucajno se nasli u sredini. Dzejmi je vitez i sve sto je uradio se otprilike zna i svi upiru prst u njega jos od kada je ubio ludog kralja. A postoje ljudi koji cine mnogo veca zlodela iz senke, i kriju svoja dela na razne nacine da li to novcem, ili jednostavnom manipulacijom informacija. Lanisteri su opasna sila sa kojima se ne treba kaciti, ali barem znas da su sila, ali ako Lanister nesto obeca ili nesto duguje on ce to vratiti duplo, lose ili dobro.

Dzejmi je kakav takav je, ali nije on zao. Svo zlo koje je on pocinio je bilo ili da zastiti one koje voli, ili da zastiti ugled Lanistera ili sebe. Ima mnogo veceg zla koje zivi u Westerosu, koje je spremno mnoge gore stvari ucini od Dzejmija. On ce posle svega sto je video do trece knjige, daleko promeniti njegovo rasudjivanje i pocece drugacije malo da gleda na stvari. Jedino sto je celog zivota hteo da se osveti Ned Starku sto je ubio njegovog ucitelja Arthur Dayna, kojeg je Dzejmi obozavao. Zato je on hteo da se bori protiv Neda, i nije voleo njegove bliske saborce.

Mito, shvatam da faca ovog zmaja je ista tvoja dok gledas Deneris.

Zen Nisam jos gledao epizodu, ali meni je Tivin i Queen of Thorns Olenna Tyrell uvek bili fenomenalni karakteri iz knjige.

Pošto sada nemam puno vremena, ali želim ovu temu već neko vreme da otvorim, napisaću veći tekst sutra ili prekosutra. Ali imam pitanje, kolko su igre uticale na vas, ako i uopšte? I koja je to igra na vas ostavila ogroman utisak i promenila način na koji precepirate i poredite igre? Tokom mog odrastanja, igre su igrale ogromnu ulogu u načinu kako posmatram stvari. Isto tako igre su mi ogromna inspiracija i jedan od ključnih faktora da počnema da se bavim ovime čime se danas bavim. Tri igre koje su definitivno izvršile najveći utisak na mene su Final Fantasy VII, Metal Gear Solid i Silent Hill 2. Ima tu još dosta igara koji su mi postali vremenom veliki uzori, ali jednostavno nisu se pojavili u pravom trenutku u mom životu da bi dovoljno uticali na mene i inspirisali me. Deus Ex, Ocarina of Time, Half Life, Xenogeras, Chrono Cross... Pošto verovatno nemam vremena sada da napišem temeljno šta je to uticalo na mene kod ove tri igre. Pisaću o jednoj igri sada, a o ostale dve neki drugi dan. Metal Gear Solid Nekako sam uvek verovao da nas je sudbina spojila. Sa 10 ili 11 godina, gladan novih igara za playstation otišao sam kod sisate Cece u City Hall da kupim nove igre. Glavna ideja mi je bila da kupim Soul River, ali iz nekog razloga vratio sam se kući sa nekom igrom za koju nikad nisam čuo, nit je imala nešto poseban omot, uopšte nisam bio siguran zašto sam je kupio. I sama igra je bila nekako drugčija nego bilo šta što sam do tada igrao. Mnogo nekog brbljanja, neki dugi codec razgovori, a i ne shvatam poentu igre gde moram da se šunjam i krijem da bi došao do cilja.... ali ajde kada sam kupio, mora se to i preći. Momenat kada poslednja špica krene( http://www. youtube.com/watch?v=JKPSl6YS-UI), sa sve the best is yet to come, scenama iz Aljaske i poslednjim citatom koji Naomi izgovara, imao sam osećaj da se dogodilo nešto neverovatno što u tom trenutku nisam mogao da opišem. Osećaj da se trenutno nešto vanvremenski i magično odigralo pred mojim očima , da sam doživeo neponovljivo iskustvo koje će da me prati kroz život. Ali to sve nisam shvatio i razumeo tada, sve dok nisam nekoliko godina kasnije tražio gde mogu da kupim Metal Gear Solid 2, tog trenutka sam shvatio kolko je MGS imao ogroman uticaj na mene i način na koji gledam na umetnost. Postala mi je u igrama i bilo kom drugom mediju veoma važna ljudska interaktivnost, naracija, priča, zapleti, otkrovljenje, emocije... Shvatio sam da što više mislim o MGSu, otkrivam njegovu poentu i poruku i kolko može da se prenese u stvarnost i shvatio sam gde je to kreator igre izvlačio svoje uticaje i zašto ih je baš prikazao na taj način. Na kraju krajeva, MGS je postao za mene više od igre, već prvi i čvrsti stepenik u otkrivanju novog sveta, gde će ta igra služiti kao odrednica u uporedjivanju sa svime ostalom što se sastanem pri otkrivanju. TIgra promenila način na koji ja mislim i percipiram stvari, i veoma podigla standarde za stvari koje će tek doći. Sa svakim novim nastavkom moja ljubav prema MGSu serijalu je rasla, da slobodno mogu da kažem da sam fanatik igre i verujem da je Hideo Kojima bog. Neka matora moja recenzija za MGS, koju sam napisao pre 6 godina.