Dark_Elf

A ti si im Jare, virio u kante, pa znaš koliko su bogati?

I ja sam čuo od nekih da je Radulović privatno, skroman/prijatan čovek. E sad, to što on priča, pitanje kako bi izgledalo u praksi. U fazonu, on kaže, kada se napravi sistem, ti sami ljudi odu (paraziti), ali da li je baš tako jednostavno? Da li bi za godinu dana uspeo da natera 100.000 ljudi da tek tako pređu u privatni sektor, ili budu nezapošljeni? Pogotovo, što naši ljudi umeju da budu mnogo žilavi, i da pronalaze razne rupe u sistemu, kada osete opasnost. Ipak, sve sam ubeđeniji da on prolazi cenzus, a njegov glas, po mom mišljenju, treba da se čuje u parlamentu. Moguće da će Dačić žešće da ispuši na izborima. Sad bukvalno Palma može da ga ucenjuje.

Pa niko ne treba da se raduje tuđoj nesreći, to se slažem. A sad, to oko manjka para u opticaju, ako se paraziti otpuste, malo je duža priča. Samo preusmeriti pare sa parazita na recimo subvencije (našim firmama), povećanje penzija, povećanje plata profesorima, doktorima... možeš kako god oćeš.

Pa vidi, ajde da gledamo iz dva ugla. Sa jedne strane, imaš čoveka, koji recimo izdržava četvoročlanu porodicu, radi za 30.000 dinara i plaća kiriju, sa druge strane, imaš čoveka u istoj situaciji, ali radi u državi za 50.000 dinara. I sad, za ovog prvog, kada dobije otkaz, država ni ne trepne, a za ovog drugog, već godinama se vode javne rasprave o tome šta da se radi. Zašto je prvi gori od drugog? Samo o tome se radi. Ako će država da vodi računa o zaposlenim ljudima - super. Ali, molim lepo, neka, ili vodi o svima, ili o nikome. Ovako se prave građani prvog i drugog reda.

Sad se, vidim, polomiše da rade svoj posao.

Isto kao i gej parade, ovo svinjče treba izbaciti iz etra, jer vređa javni moral. Mnogo više ljudi, u privatnom sektoru, isto tako izdržava porodice, pa se niko ne zabrine kada ti ljudi dobiju otkaz. Jesu li oni građani drugog reda? Dok se malo pravde ne unese u ovu državu, nema leba. Što se mene tiče, ja bih to rešio, tako što bih prosto prosek plate u državnom sektoru za duplo smanjio (kao u nekim državama što je), nego u privatnom sektoru. Pa da ljudi biraju: oćeš da radiš u državi gde je posao "sigurica", eto ti 15.000 (naravno, to ne važi za profesore, doktore.. i tako dalje). Oćeš kod privatnika. Nesigurno je, ali imaš 30.000. Tako bi uglavnom sveži srednjoškolci, i fakultetlije radile po državnim firmama dok ne nađu nešto bolje... i naravno, radili bi 100 puta ažurnije od Mice Ubice.

20 evra, pa neka pazari šta voli.

Sav moj strah za vreme bombardovanja bio je vredan, jer sam video lika kako gornji deo trenerke rukama navlači na glavu (kao da pada kiša), i trči koliko ga noge nose, valjda misleći da će ga trenerka zaštiti od gelera.

Tvoja devojka, na primer. Kroasani su se tu mnogo bolje postavili od nas. Impresionirale su me akcije u ovom prilogu koje je organizovao njihov Živi Zid. Od 37-mog minuta:

Da, ali koliko bi to trajalo? Suđenje, žalbe, kurci, palci... Lakše (i mnogo brže) je to odraditi na staromodan način.

Što ne možete da se zapijete tako?

Devojke u Nišu rade za 12000 po buticima. Ja pričam da svugde bude plata minimalna od 500 evra, pa prosek negde 700. Ja se čudim što se više ljudi ne sele iz Srbije, obzirom kako većina živi bedno.

Ortak jedan moj kaže: "Njihovo nemati, i naše nemati su dva različita pojma". Pa taj moj stric što ga pomenuh na prošloj strani. Došli oni neke 95-te iz Francuske, malo u posetu kod nas. Mi ono, leba nemamo da jedemo, i pitamo strica: "Kako je u Francuskoj"? A on će: "Jaooo... ne pitaj, teška beda.. nezaposlenost... jedva kraj s' krajem". Pogledam ja braću od strica, a na njima sve novo. Trenerke, patike, diskmeni, gejm bojevi... Al' dobro.. šta ćeš..

Ja kontam da skoro niko odavde ne bi odlazio da su samo dve stvari rešene: Da je prosečna plata kod privatnika 500-700 evra (ali realna, a ne statistička), i da ljudi lakše mogu da dođu do stana, ili kuće.

Imam ortaka u Londonu, koji radi u jednoj od najačih firmi za specijalne efekte na svetu. Ima zanimljvih stvari koje mi priča. Na primer: nema neke određene svote novca za određenu poziciju. Svako pregovara za sebe. Hipotetički (mada se to u principu ne dešava), može običan šljaker na najnižoj poziciji da ima veću platu od šefa, ili nekog TD-a, supervizora, ako je bolje ispregovarao. Zatim, kaže da možeš da uštediš mnogo ili malo, u zavisnosti gde živiš (odnosno iznajmljuješ). Ako si na 20 minuta pešaka od posla, kirija je basnoslovna i teško da može išta da se uštedi, ako si na sat vremena prevozom od posla, može da se fino uštedi, a ako si na 2-3 sata prevozom do posla, kirije su baš jeftine, i može baš puno da se uštedi (ali gubiš 4-6 sati svakog radnog dana koje ti nije plaćeno). A što se tiče iznajmljivanja/kupovine stana, to kontam da je u svakoj državi drugačije i da najviše utiče godišnji porez na imovinu. Pa gde su porezi jeftiniji, ljudi kupuju nekretnine, a gde su skupi, ljudi radije iznajmljuju stan. Moj stric u Francuskoj je, ne trepnuvši prodao stan, kad je skontao da mu za kiriju treba mnogo manje love, nego da plaća porez. Otići, ili ostati? To je sad pitanje veliko, i svakom je individualno. Ja da imam svoju kuću, ja bih ovde baš uživao, teško da bi bilo gde otišao (osim na par meseci da odradim tezgu), ali pošto moram to stambeno pitanje da rešim konačno, sve sam bliži ideji da zapalim. Ne mogu da uzmem kredit u banci, pošto sam Freelancer, a sad je malo povoljnija situacija i kod nas oko kredita (za 50000 evra, rata je oko 160), pa se dvoumim, da li sebi da uplaćujem staž, ili kako to već ide, ili da odem na par godina, skupim pare, i vrnem se. Pojma nemam.

Na stranu mediji, ali da li još neko ima osećaj da su generalno političari mnogo tupaviji nego što su bili devedesetih, i tu do negde 2003-4? Samim tim, verovatno i biračko telo. Ranije si po TV duelima mogao da čuješ poneke zanimljive, inteligentne doskočice, a sad svi samo ponavljaju prežvakane fraze. Ranije si imao Batića, Šešelja, Đinđića, a koga sad imamo? Babića.

Život ti zavisi samo od lične inicijative, i angažovanja. Žalim ljude koji misle da će im se od ove, ili one, politike život promeniti drastično. Onda nije ni čudo što su deprimirani, i razočarani. U se, i u svoje kljuse, a politika se prati zanimacije radi.

100% se slažem. Inače, ni ja ne razumem to nerviranje oko politike, i gledanja vesti. Imam par ortaka koji isto pričaju da izbegavaju vesti da se ne bi iznervirali, i td... bla bla... Kažem im: Ako ste vi tako labilni da vas obične vesti potresu, šta bi se desilo da vam se (ne daj Bože) nešto gore desi? Jebo ti takav život ako dozvoljavaš da te obične vesti iznerviraju. Što kaže brat Fapril: opustite se ljudi.

Gojkovo kolo.

Ja i ne znam što je ta tema i podforum uopšte ukinut?

Nikad nisam razumeo taj tvoj humor oko Džonija... ako je humor. I zar ne beše Чони?

Ide li neki miraz uz tu toju drugaricu? Ipak je to naš Džoni, moramo svi da se pobrinemo za njega.

Dajte neki test: "koliko ste sigurni u sebe", ili "kakav utisak ostavljate na druge". Nešto što što su sastavljali najumniji ljudi današnjice, psiholozi, naučnici, a izlaze 100 takvih testova dnevno po novinama.

Isto: Left Collective Doduše, neka pitanja su mi malo zeznuta za odgovoriti od 1 do 4. Na primer: da li ste za uplitanje države, ili slobodno tržište? Ja jesam za slobodno tržište u načelu, ali kada se javi veliki disbalans (recimo monopol), onda jesam da država interveniše i skreše zube bogatoj manjini, a pogura siromašnu većinu. I naravno što si bogatiji, to veći porez. Može to i lepše da se kaže, na primer: Svi imamo jednako pravo na život, ali nismo svi jednaki.