Dark_Elf

Pa šta je za tebe apsolutna sloboda? Anarhija? Da ljudi čine zlo jedni drugima bez ikakvih posledica? Lepo je apostol Pavle rekao: "Sve nam je dozvoljeno, ali nam nije sve na korist".

Pa dobro... to ne veruješ u nešto što ne vidiš, ja verujem u nešto što ne vidim, to je to.

To pokušavam sve vreme da ti kažem.

Ako su ti samo te dve stvari sporne, onda ne shvatam šta te sprečava da veruješ u njega? Evo, odmah ću ti ih razrešiti (po mojem poimanju) (šalu na stranu, ponavljam, ne želim da sektašim... niti bilo koga da teram da veruje...) 1) Prvo, tumačenje "Bog je stvorio ljude po svom liku" može biti jako sporno. Ako si već rešio da ga bukvalno tumaačiš, zašto ga onda nisi najbukvalnije protumačio? Odnosno: Bog je stvorio bogove. U tom slučaju, mi smo jednaki Bogu, što je, složićeš se, besmislica. Ali ti prihvataš banalno tumačenje te rečenice samo do one mere da bi mogao da izbanališeš hrišćanstvo. Po mom mišljenju: "Bog je stvorio ljude po svom liku", naravno nema nikakve veze sa fizičkim likom, a sa duhovnim ima upravo u slobodi koju pomenuh ranije. Čovek ima blagoslov da čini šta mu je volja, i potpuno neometen od svog stvaraoca. Bog isto ima slobodu da čini šta mu je volja, obzirom da je svemoguć i vanvremenski. 2). Govorimo o apsolutnoj slobodi koju čovek definitvno ima. Čovek prosto ne mora poslušati Boga. A Božje želje/propisi su toliko univerzalni (ljubav, etika...) da, usidio bih se reći, stoje na jačim temeljima nego i sam Bog.

Pa to rešenje koje ti predlažeš podseća na raj. Ok je to, ali da li ljudi treba to da imaju pre nego što zasluže? Da li ti tvojim montažerima na televiziji daš platu pre nego što je zarade? Suština je da imamo zemlju gde se svako pokazuje kakav je (i ima potpunu slobodu volje, čak i da ne veruje u univerzalnu pravdu, i boga odozgo koji ga posmatra), i nemaš boljeg načina da oceniš ko je ko. Zamislimo za trenutak da se Bog pojavi na zemlji. Onda ćeš dobiti nešto ko i Srbiju. Vučić na nebu, smrtnici na zemlji. Zli tlačitelji bi prestali da budu zli prema podređenima, ali ne zato što je zlo izašlo iz njih, već samio zato što bi se bojali boga. A to nije pravo iskorenjivanje zla. U tom slučaju , gornja teza potpuno gubi na suštini. Besmisleno bi sve postalo. Apropo tvoje zadnje rečenice (negiranje, i ostalo)... ništa ja tebe prijatelju ne ubeđujem, samo ti kažem moje mišljenje. Lično sam potpuno protiv toga da vernici treba da ubeđuju nekoga da veruje, jer mi je to kao sektašenje. Ubedi ti brate nekoga delima, ne rečima - moj je moto. Ali govorim ti, jer sam skontao da, eto, voliš i da čuješ drugačija mišljenja.

Čuješ li ti mene Lemi? Imaš li savršenije rešenje? Jesi li razmislio o onome što sam rekao, a to je, o posledicama kada bi se bog stvarno pojavio na zemlji? Da ne postoje ugnjetavači, nego sveprisutan Bog (kojeg su svi svesni i njegove moći, i lebdi nad njima), to nije sloboda, to je tiranija. Jedino ako si mislio na raj (koji niko od nas ne zna kako izgleda). Ali raj se zaslužuje, a ne traži.

Pa Bog ti je dao volju... slobodu... svu slobodu da radiš šta hoćeš. Toliko je išao daleko da je dao i slobodu da li ćeš verovati u njega, ili ne. Sad, upravo zbog te neograničene slobode koju je dao, nimalo od njega ne zavisi ko će završiti u paklu, nego od individua kojima je dao slobodu. Naravno, ja sam od onih koji veruje da Bog prašta i onima koji ne veruju u njega, ali se drže osnovnih moralnih normi (što je ključ duše). Naravno da je dao. Pa zar postoji savršenije rešenje? Ako bi Bog spasao ugnjetavane, ni ugnjetavači ne bi više bili ugnjetavači (jer bi se bojali boga)... svi bi se pretvarali da smo ovce i to je to. Ovako je čist račun. Zaboravih da odgovorim na ovo. Ja mislim da je najdobronamerniji onaj ko ti daje najveću slobodu (u najuniverzalnijem mogućem vidu). Zamisli da nam Bog oduzme slobodu da ne verujemo u njega, na šta bi to ličilo? E sad, ipak je on usadio neku klicu (koji ja zovem suštinom duše).. otuda imamo ljude koji su navodno protiv svega što je religijski (jer im dogmatske stvari smetaju), ali su suštinski dobri ljudi. Ne gledaju svet očima interesa, iako je ideologija koju propagiraju maksimalno oportunistička.

Pa može bog da se pojavi sa neba, izvede čuda, i sve to što kažeš. Ali time bi onda on prekršio slobodu koju ti je dao. Između ostalog, i slobodu da ne veruješ u njega. Tako bar ja na to gledam.

Mene samo nervira koliko profesora Masona guraju u sranja (na silu), pa ga onda vade. Taj je izgleda u stanju sve da preživi i sam da povede rat protiv aliena... ne trebaju mu drugi. U pravu ste da je najslabija sezona. Evo odgledao sam je u cugu za par dana, i da me pita neko šta sam gledao... ne znam ni sam... neki top ogroman što se gradio, pa onda ispade topče od njega. Ljudi koji ne mogu da probiju zid, a imaju puške koje probijaju titanijum od mečeva. Alieni koji imaju tehnologiju da jednim pištošljčetom razvale zid i ubiju onog sa druge strane zida, a u isto vreme mečevi dok pucaju ne mogu da probiju razvaljena kola iza kojih se skrivaju protivnici. Skiteri naravno najviše vole goloruki da se bore, a ljudima se jebe da uvedu kontrolu ko ulazi, a ko izlazi iz bolnice. E da, i najfascinantnije mi je da alieni koji su prevalili međuzvezdana putovanja, i imaju tehnologiju da ubace crva u čoveka koji će se potčiniti voljom crva, ali eto, taj crv je nemoguće da pošalje podatke nazad, bežično, stvari koje taj čovek vidi i čuje. Ko što reče Lemi, da nema Pope-a i Vivera da malo unesu života u seriju, ova serija bi bila žešći fail. Inače, mene najviše nervira najstariji Masonov sin, i to još od prve sezone. Hal. Je l' se tako beše zove? Kad smo već kod njega, malo su mi u ovoj sezoni upropastili Megi, koja mi je u prve dve sezone bila jedna od omiljenih likova.

Pa svi sejvovi su sjebani. Dosta sam igrao nakon što sam učitao bagovitu poziciju i snimao redovno, ali šta vredi, kad su svi sejvovi ujebani. Ništa, pravim kratku pauzu, pa krećem iznova jbg.

Propast za Jaroslava kad budu napravili kante gde se baca vinjak-krem.

Super ti slika Aces. Evo jedna... pošto mora:

Popizdeo sam. Izgleda da sam quicksave-ovao momenat pre crasha igre, i kada sam ponovo učitao poziciju, sve se činilo normalno. Završavao sam kvestove na toj lokaciji, i onda video da mi je pola lokacija na velikoj mapi zatvoreno (iako sam ih obišao). Kada odem u "The slumbs", onaj lik se ponovo pojavi i predlaže mi da za 20.000 oslobodi Imoen. Kada odem u quest book, svi questovi su resetovani, a nema nijedan rešen. Kreće ponovo animacija "chapter 2" i cinematici sa Imoen. Guglao sam o tom problemu, i vidim da su mnogi ljudi imali isti problem, i svi kažu da je to zbog toga što se sejvovalo momenat pre crasha igre. http://forum.baldursgate.com/discussion/24200/pretty-serious-game-breaking-bug Skinuo sam i patch koji bi trebalo to da rešava, ali ne šljaka (isto mi se dešava). Možda patch rešava da se ne dođe do toga, a ne kad je već došlo do toga. Bezveze... ima li neko ideju neku? Mogu da okačim save.

Aha... pa dobro i to je logično, ali sa razlikom da sam ih ja prvo pobio, pa nju oslobodio. Da sam je oslobodio i oni pocrveneli, to bi komp skontao da su me oni napali pa verovatno ne bih gubio reputaciju, a ovako je izgleda skontao da sam napao obične civile. No, nije mi žao. Sve za elficu!

Da, ali oni nisu kidisali na mene, nego na elficu (nisu mi bili crveni). Tek kad sam rekao svojim pajtosima da napadnu, i kad su ih moji napali, ti fanatici su pocrveneli. Kontam da se to računa kao napad na civile. Ko će ga znati... ja za druge incidente ne znam da sam imao (čak ni slučajni fireball). Stražar u blizini je mirno stajao (nije crveneo) što sam ja (pogrešno) protumačio, da čim se ne meša, znači da radim dobru stvar. Verovatno sam mogao samo da oslobodim elficu (ima da se klikne da se odveže), bez napada na fanatike, ali to sam skontao tek kad je pala krv.

Meni je do jaja bio i običan Nintendo. Imao je to moj ortak (taj je obrtao super Maria žmureći), pa se svi naređamo kod njega i pucamo iz pištolja u one patke, ili još bolje, u one frizbije, Da se i pohvalim da sam večito bio najbolji u tom pucanju (možda mi je i zato ostalo u lepom sećanju ). Crveni behu Harkoneni? Sa njima je najlakše da se igra. Ja sam igrao to i na PC-u, i na Amigi i na Segi. Na Segi je najbolje bilo odrađeno, iako te jebe što nemaš miš, pa je malo nezgrapno igrati, ali su ostale stvari ispeglali. Šta reći za Dinu 2, sem da je prva real-time strategija koja je definisala svaki današnji rts. Sem selektovanja više jedinica odjednom, i par shortcutova, današnje strategije ne nude skoro ništa novo što Dina 2 nije imala. Je l' igrao neko prvu Dinu? Ekstra je igra. Miks avanture i strategije. Vrlo zarazna, i šteta što danas nema igara sa sličnim konceptom.

Vampiricu sam otpustio iz družine.... ali da.. sad mislim da znam zašto mi je reputacija pala. Primio sam onu dark-elficu, što su hteli da je spale živu. Pobio sam inkvizitore, a to se izgleda računa kao da sam pobio obične građane. A moguće da sam mogao samo da je oslobodim, bez ubijanja ostalih... nisam znao jbg. da da.. to je to definitivno... ništa.. ići ću u hram... para vrti, gde burgija neće.

Imam reputaciju 3... svi me preziru, i počeli oni Amn centurioni da me proganjaju (jave mi da su me sudili na smrtnu kaznu i napadnu me). Zašto? Ja jesam zdipio po koju ogrlicu po kućama i nešto malo novca , ali nisam video da se ukućani ljute , a ne sećam se da sam nekog civila roknuo. Sad imam kvest u kome sam savetovao onom mom saputniku da se osveti za smrt sestre (misleći da će samo da rokne nalogodavca), i kad odradim taj kvest, kreten ubija ćerkicu protivniku da bi uzvratio istom merom, a da sam to znao, savetovao bih ga drugačije. Reputacija padne još više, i odma me napuštaju Aerie (koja mi je jako bitna kao klerik-mag), i Minsk (zajedno za svojim hrčkom). Da li je pametno da pre završetka tog kvesta odem u hram, i potrošim novce da dignem reputaciju makar za jedan level, pa da se vratim i završim kvest? Ili da ostavim taj kvest za neka vremena kada budem imao mnogo bolju reputaciju? Odnesoh i onog otrovanog sirotana dase izleči, ali mi nije porasla reputacija. A dobar sam čovek, keve mi.

Ta formula je i bila najbolja, po mom mišljenju. Imao si i pitstop da uletiš. Ostale su bile dosta prostije (levo-desno, i to je to). Je l' neko kačio na jaču bateriju? Ja sam uspevao. Zakačiš.. i do kraja života igraš. Posle izađe tetris, pa gameboy. Gameboy je stvarno bio kul svojevremeno. Ko komodor da imaš u džepu. Ali nije mogao skoro niko da ga priušti jbg. Ima sad port Dine 2 za android. https://play.google.com/store/apps/details?id=com.gamesinjs.dune2&hl=en Super radi.

Pičim dalje. Roknuo sam onog vampira iz sarkofaga (jedva doduše, možda nije trebalo da odmah rešavam taj kvest, dok sam još slabašan), i priključila mi se i ona vampirica. Hvala Čarli za preporuku za SCS. Skinuo i instalirao, i ne znam da li je do moje samosugestije, ili karakteri sada mnogo bolje reaguju. Takođe, više se ne stapaju sa okolinom. Sad mi trenutno malo smeta što su magije onako razbacane, pa kad u bitci hoću da bacim neku određenu, izgubim pola minute dok je nađem. Preslične ikonice. Bolje da su sortirali to malo (recimo, u jednom folderu magije koje frljaš na neprijatelje.. u drugom magije koje frljaš na sebe.. i td).

http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2014&mm=02&nav_id=816868

Okej, cepam dalje, pa ćemo videti. @Salvation Pa naravno da mi ne smeta čitanje. Znamo se za toliko druže. Uostalom, jedan od omiljenih žanrova su mi avanture, a one imaju najviše teksta. Smeta mi samo kad vidim da je na nešto utrošeno više teksta, nego što je realno potrebno, odnosno, treba staviti neki nagoveštaj, neku interesantnu stvar, i onda ostaviti igraču da odluči da li želi da se bolje upozna, ili ne (u tom slučaju, ja uvek izaberem da se bolje upoznam). Ovako mi je problem, jer ne znam šta je bitno, a šta mogu da preskočim, pa moram sve da čitam. No, nastavljam, pa ćemo videti. I kec mi je bio zanimljiviji od polovine pa do kraja, nego na početku.