Jump to content

Lou

Iskreni članovi
  • Posts

    16302
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    19

Everything posted by Lou

  1. Lou

    SWANS

    Lagano, samo si pričao to okolo, pa je stiglo do mene, pa si ćutao danima nakon toga ovde, toliko te boli kurac.
  2. Lou

    SWANS

    Znam ja da si javno demantovao, nego pomenuti danima nije pisnuo na forumu posle toga, još uvek čekam da čujem šta ima da kaže.
  3. Lou

    SWANS

    Meni se tresu gaće samo kada me Lemik isproziva, reče Kuruz da sam jednom na ivici suza bio.
  4. Lou

    SWANS

    Išao sam na njegove koncerte kada su me zanimali i sve je prolazilo kako treba i ne sećam se da je bilo ikakvih problema, jer je uvek sve bilo profesionalno odrađeno, za razliku od ovog nastupa koji ima sada. Kada nudiš uslugu, kažeš i cenu, nema jednostavnije.
  5. Lou

    SWANS

    Šefe ( ), pogledaj ponovo šta si citirao i reci gde sam doveo u pitanje visinu cene karte, tvoje troškove kao organizatora ili bilo šta od toga o čemu si se raspisao, pa se vrati da pričamo.
  6. Wacken je Beer Fest za metalce, to smo ovde odavno utvrdili, samo LazaGNR i njemu slični nisu bili saglasni.
  7. Lou

    Borknagar

    Ceo album je sjajan. Pesme su sulude, sve teče, vokali ubijaju, nemoguće mi se svideo, mnogo više od Urd-a na kojem mi je manjkalo energije.
  8. Meni su ova dva albuma mnogo smućkana, sviraju dosta sympho black fora iz devedesetih, pa ubacuju folk fazone... nisu me ukupno nešto odradili. Dve-tri dobre pesme sam našao na Zi, te su me povukle atmosferom i vožnjom, ali su izuzetak. Početni uradak nove postave je, za mene, najbolji. Videćemo šta će biti sa poslednjim delom trilogije.
  9. Voivode, slabo poznavanje materije, benda i frontmena, razočaran sam. Ja stigoh na vreme. Anica je ubila atmosferom, zvukom, pesmama, svime. Nema sumnje da ću slušati njene albume nakon onakvog nastupa. Matorci su sašili. Dva sata i četrdesetpet minuta neprekidne svirke, domaći zadatak za tezgaroše. Intenzitet, udaranje, nema zezanja. Drago mi je što su pesme koje sam prošli put čuo uživo dobile novi oblik, kako u odnosu na taj koncert, tako i u odnosu na verzije sa live i studijskih zapisa. Nova pesma je bila jedan od dva promašaja, jer se jasno videlo da tu nešto ne štima i da nije navežbano, Đira je spustio i završio niotkuda i bez efekta, kao da nije bio zadovoljan ishodom. Drugi promašaj je bio tonac koji se nije potrudio da ispravi neke stvari čak i nakon više dobacivanja, objašnjavanja i probijanja mikrofona. Veoma čudna pojava, budući da je Đira poznat po perfekciji i ogromnom angažovanju pri tonskim probama. To je ono što mogu da zamerim. Žao mi je što Thor nije sa njima na turneji, nisam ispratio situaciju, verovatno su nešto objavili na FB-u, a jedino što sam pronašao je da trenutno piči sa svojim projektom okolo. Pijanista je bio fantastičan tokom celog nastupa, u svakom pogledu, tako da nije toliko važno. Valjda će zverina nastupati sa njima kasnije u toku turneje, bilo bi loše da ovdašnja publika koja nikada nije gledala bend propusti njegovo razmahano bubnjanje i pojavu na bini. Jebali mater momci.
  10. Evo, ja se potrudih da ga slušam bez starih albuma između i svejedno je tugica. Nakon još pažljivog preslušavanja, došao sam do zaključka da album ima veoma malo dobrih delova. "Pure" ima citat Bil Hiksa i divnu vokalnu melodiju na "A shining future waiting / A promise of the pure", što je istovremeno jedna od retkih pamtljivih vokalnih deonica na albumu. "Blue Oceans Rise (Like A War)" ima sjajne klavijature na 01:00 i onda uklapanje ostatka benda od 02:00 na iste te klavijature, uz još jednu dobru vokalnu melodiju. Prilično jaka deonica, kada se sve sabere, šteta je što se pesma nekako završi pre nego što je počela. "The Recalcitrant Protagonist" ne zvuči loše kada zapeva "All the erchetypes surround me", ali ga cimaju sa prekidima nekom bezveznom i nepotrebnom deonicom, tako da tok pesme - što je boljka većeg dela albuma - pati. "Towards The Black Surreal" ima osvrt na same sebe, a bez građenja nečeg novog i zanimljivog. Zanimljivost tog jednog jedinog trenutka brzo splasne. Ispade jeftino igranje na kartu nostalgije. "Transmission KRS" bi bila dobra za zatvaranje albuma, kada bi bila upola kraća. Doveli su Harstada za Pink Floyd Solažu, simpatično. "Mystery Of The Constellations" - doveli su Harstada za Pink Floyd solažu, simpatično. Kao i na prethodno pomenutoj pesmi, problem je u tome što su pre zvučali kao da ih slušaju, a sada su jednostavno skinuli foru. Ono, bude mi lepo kada krene i dok ide, ali na kraju nema ispunjenja. Kraj albuma je jedan od najgorih koji sam čuo u poslednje vreme, baš nikakav, nagao, ostavlja osećaj nedovršenosti. Tih četrdesetak sekundi nema nikakve veze sa tokom pesme, prethodno stvorenom atmosferom, ničime. Jebem mu mater, momci.
  11. Šta te boli, ne može da te zabode kroz ekran hehe
  12. Lou

    Borknagar

    Stigoh do "When Chaos Calls". Mnogo, bre, dobro.
×
×
  • Create New...