Osiris

Mat najavljuje novi projekat totalno neočekivanog naziva, pazi sad: Scorpion Milk. https://bio.site/scorpionmilk Na papiru je ovo identično onome što je radio sa Beastmilk i Grave Pleasures, tako da mi nije jasno gde je sada Grave Pleasures u svemu tome, ali vreme će pokazati. Edit: Zapravo, eno ga na instagramu kao odgovor na nečije pitanje šta je sa Grave Pleasures kaže: "we’re all busy doing other stuff for a bit".

Meni su kostimi teški krindž, a naročito upinjanje da se stvori i održi nekakav lore oko benda, a koji nema nikakvog smisla. Otkako je rasterao staru ekipu, čini mi se kao da snima jedan isti album unedogled.

Ako ništa drugo, konačno je oslobodio usta i moći će normalno da peva.

https://www.reddit.com/r/serbia/comments/1jf3c9l/dizajn_terora_je_iznad_tehničke_priče_o_lradu/

Cini mi se da je u nekoliko intervjua pominjao da se druze, a evo ima i ovaj clanak: https://www.loudersound.com/news/opeths-mikael-akerfeldt-i-started-a-metal-gentlemans-club

Mikael i JB su valjda bas dobri ortaci, pa verovatno zato.

Nisam odusevljen nakon letimicnog preslusavanja. Na osnovu prve dve pesme dalo se naslutiti kako ce album zvucati, a to su numere bez jasne strukture i bez gruva. Dacu mu sansu, svakako, i mislim da je mozda kljuc za razumevanje albuma to da mu se pristupi s punom paznjom i s obaveznim citanjem tekstova, jer je sve zapravo podredjeno toj nekakvoj prici o nasledstvu i porodicnim odnosima. Nije ciljao da napravi album u klasicnom smislu, vec svojebrsno muzicko-dramsko delo. Vec godinama se nadam da ce Mikael kako bude bivao stariji da se okrene vise jednostavnijim strukturama pesama, dobrim i pamtljivim refrenima, i tome da muzika ima nekakav gruv, ali ovo je sve suprotno od toga. Fun fact: Mikael je odsvirao ceo album na Telekasteru.

Novi bend ovog batice sto je napustio kvelertak: https://skadefryd.bandcamp.com/

Ova divota od albuma se konačno moze poslušati u celini. Trenutno samo na bandcampu: https://40wattsunmusic.bandcamp.com/album/little-weight

Growl zvuci solidno, ali pesma kao pesma mi nije nesto. Voleo bih da cujem nesto konciznije, melodicnije i bez tipicnih i izlizanih "prog" momenata. Delovi gde muzika staje i cuje se samo melotron i nekakvi otkucaji sata su sada stvarno vec previse otrcani i predvidivi. Na momente zablista neka vokalna harmonija ili nesto slicno, ali sve to prekratko traje, i onda se nastavlja izdrkavanje unedogled. Previse mi je ovo haoticno i bez glave i repa, ali ostaje nada da nece ceo album biti ovakav i da je ova pesma vise u sluzbi koncepta albuma.

Mat Mcnerney na vokalima, a inače projekat njegovog kolege iz Grave Pleasures, Juho Vanhanen-a.

Jel ovo Skullcrusher na pocetku najave?