Berliner

the haunting presence najbolja. sjajan growl!

beneath je savrsenstvo metala i prva polovina arise-a, a druga polovina je malo losija. moje skromno misljenje, naravno.

arise je super ambiciozan album ali ima malo praznog hoda. beneath the remains ima bolje rifove kad se sve sabere i oduzme. edit: tek sam sad skontao da sam pogresio u prethodnom postu treba da ide ovako:

obrisah webmail account i zaboravih sifru tako da no go. od registrovanja ovog accounta jedini je taj aktivan i ne stojim iza nijednog od aktuelnih fejkova i nameravam da tako ostane.

melodeath nigde zapravo ne nalazi na previse odobravanja medju iole ozbiljnim metal krugovima. retki su pravi ljubitelji melodicnog deatha koji pritom nisu u nekom emo metal govna fazonu. velika je to nepravda sto se mene tice bas zbog bendova kao sto su hypocrisy.

moj utisak je takav da last.fm ipak koriste ljudi koji redovno slusaju muziku i imaju neka prosirena muzicka interesovanja. sto je minoran broj u odnosu na broj konzumenata komercijalne muzike koji slusaju sta im prvo dopadne, a avenged sevenfold su bas imali heavy airplay (za razliku od dt). mnogi od tih casual slusalaca ce recimo otici na koncert ili cak kupiti album (preko itunes recimo) iako uopste nisu fanovi benda jer je to popularno u tom momentu itd.

ne moze posluziti kao reper, jer dream theater ima mnogo fanaticnih slusalaca dok avenged sevenfold ima otprilike dvadeset sedam puta vise casual slusalaca nego dt ukupno

sto se mene licno tice, ja skoro nikad nisam okacio svoje ime ili neki rl info na netu mimo privatne komunikacije. inace sam paranoik i blago poremecena licnost, tu neki borderlajn. nisam cak ni stupio u kontakt preko neta sa osobom koju poznajem irl osim u 3-4 slucaja. prema nekom mom shvatanju stvari i iskustvu, cesto menjanje online identiteta i fejkovanje na netu je definitivan pokazatelj nedostatka normalnosti. sa druge strane, slepo pracenje aktuelnih trendova i permanetno sadjenje svog rl identiteta u onlajn sferu (fejsbuci i ina sranja) ako i nije merilo viska poremecenosti onda je definitivno merilo manjka pameti.

iskljucivo fiat uno na gas.

meni je schizophrenia savrsenstvo na jedan nacin, a arise savrsenstvo na drugi nacin, ali arise mi vec nije savrsenstvo iako je blizu.

i hope not

slazem se. dati klincima testament - low, ff - demanufacture, obucare - world demise da se naloze malo i odmah na pravi put: death - symbolic. savatage i agent steel u zacetku. a ne slejere i mejdene da se zaglupe u startu.

ja gledam da dignem svoj ali mi je net u situ i prekida svaki cas. e nesto sam razmisljao, posto ulazimo u novu deceniju, zasto ne biste sklepali neke mikstejpove '01-'10 ali da ne budu 'best of' nabacani nego tematski zaokruzeni kako ja to volim . ali da budu neke iole relevantne numere, kao neki presek.

meni je super darth-ov mikstejp, dobro je uklopljen izbor pesama i nekako je zaokruzen tematski kao sto to i treba da bude za razliku od vecine ostalih, mozda mi je i najinteresatniji.

instapljus

ajme sto smo osetljivi. nisi pravi picokusac ako ne mozes da istrpis malo fejk lezbo akcije

vredi da se vidi da je prava sisa

slusace i lejdi gagu za hiljadu godina.

jedino je ispravno da unas odluci

@wanderfall na temu objektivnosti u "ocenjivanju kvaliteta" ja smatram da se neke stvari mogu objektivno meriti, a neke ne. npr. licni dozivljaj i muzicke emocije koje neko delo izaziva se ne mogu uverljivo podvesti pod objektivna merila (neke discipline se bave time, postoje razna psihoakusticka istrazivanja ali obicnom slusaocu to ne znaci nista posebno). s druge strane, mnoge spoljasnje odlike se definitivno mogu meriti, pogotovo u metal zanru (npr "tehnikalnost", "tezina/brutalnost", "melodicnost", "progresivnost", "inovativnost", "produkcija") i tu se mogu objektivno dati neke ocene (skoro uvek u kontekstu odredjenog zanra) tu je i organizovanost/haoticnost kompozicije, jednostavnost/slojevitost aranzmana, faktori kao sto su "zaraznost", "slusljivost" etc. kvalitet i zrelost teksotva moze isto da se meri (isto kao sto svako normalan moze da potvrdi da je poezija radovana karadzica sranje, tako moze da potvrdi i za mnoge metal tekstove) cinjenica da se pesma ne istice po objektivnim merilima ne znaci da nekom ne treba da se dopada, npr. ja uzivam slusajuci kičastu i u velikoj meri neorginalnu muziku (drugorazredni i reciklirani progresive rok), ali cinjenica je da kad me neka pesma/album bas zaintrigira uglavnom je razlog to sto ima neke posebne kvalitete (uglavnom to da je ili bas originalna/sveza, ili da je odlican i inventivan primer neke standardne forme, npr.)

Devon dobro zvuci ali svirka je previse genericna. not thrilled... nije mi bas ni u rangu poslednjih DST albuma. par dobrih leadova i interesantnih vokalnih aranzmana, ali slusanje ovog albuma izaziva u meni neki osecaj odbojnosti, neka faux drama neka isforsiranost, ne znam tacno.

da moze da se kaze da je riba izuzetno zgodna i lepa i da bude 'bomba' ili 'lepotica' itd. mora da ima savrsene noge (to nije neka nauka, sve savrsene noge su manje vise iste, a bome smo ih se nagledali na ovoj temi)i mladalacki izgled ili damski izgled (a tvoja drugarica nema ni jedno, vec izgleda kao studentica osme godine poljoprivrednog fakulteta). vidis kako su joj obrazi blago upali i usne usahle? i kako joj je koza masna (bar na tim fotkama, ali mi ovde i pricamo o fotkama, ne osobi irl). jbg nije neka riba pa da me ubijes. verujem da ima dobar stas, ali ne bih se nesto odusevljavao celim paketom. evo ti jedna lepotica da vidis razliku, vidis kako ima pune usne, glatko lice i lep ten?

SAMO FIREWIND THERION I DORO... NIKAD CORONER MEKONG DELTA I TRYPTIKON...

nakon surnaest slusanja - hit and miss. ima highlightova, otprilike pola albuma mi je dobro, pola nije, ali album zasluzuje pazljivo slusanje svejedno. prepravljam ocenu na 7.3/10

manje postuj vise pali