Grobodan

Ako ti je taj lepo legao ima da izgubis um kad cujes Crystal Logic ili The Deluge. Moj savet kao i uvrk, redom sve da skapiras evoluciju benda lepo. Treba vremena jbg znam.

To je jedan od onih albuma koji dodje niodakle, ne ocekujes nista i rasturi te.

To je uvek lepo, ali ako kupim nesto i ne slusam leti posle nekog vremena s police. A gospon Andjelizator mislim da ima vise robe od mene btw.

Ja gledam to ovako, 10ak albuma sa svoje liste vec imam na polici a ostale bih isto rado ugostio tako da mi je to jasan znak da mi se svidjaju.

Gledam last.fm svoj, bukvalno stotine albuma proslo kroz plejlistu, dosta razočarenja od velikih imena ali i iznenađenja od novih, sve u svemu i nije tako loše. Pomenuo bih neke albume pre konačne top 20 liste koje iz razloga nedostatka vremena ili čega već nisam dovoljno obradio pa nisu uleteli, mozda se vremenom dignu ili padnu, ko zna... Honorable mentions go to: PAGAN ALTAR – The Room of Shadows, za definitivan odlazak u opskurnu legendu u kojoj su uvek živeli. VULTURE INDUSTRIES – Stranger Times, za muda za doći u Bg da se promoviše ovaj zanimljiv album koji produžuje zvuk koji su našli na The Tower CALIGULA’S HORSE – In Contact, za praćenje razvoja novih zvezda prog scene, i meni prošli bolji ali ne fali ništa ni ovom. CARACH ANGREN – Dance and Laugh amongst the Rotten, za promenu koja se u početku činila na ovom albumu kao uprošćavanje ali kasnije se ipak uspostavila kao dobitna kombinacija da se bend održi zanimljivim MASTODON – Emperor of Sand I Cold Dark Place, za postepeni povratak u formu na ovim izdanjima TRIAL – Motherless, RAM – Rod, PORTRAIT – Burn the World, Metal Blade trio HM Šveda koji pokazuju da je heavy metal mnogo više od valjanja po blatu i mlataranja plastičnim mačevima na festivalima, da je okultna forma umetnosti BATTLE BEAST – Bringer of Pain, za drugu krajnost prethodne priče, dokaz da ako imaš hit imaš sve. NOVEMBERS DOOM – Hamartia za zanatski odrađen ali odličan album death doom stila, dokaz da originalnost može kroz prozor ako je muzika dobra DECAPITATED – Anticult, za prezabavan letnji album i sreću da ih vidim po prvi put bukvalno mesec dana pre tvorza 20. Vampire – With Primeval Force, misteriozni švedski death metal entitet je na ovom albumu ubrizgao sebi ravno u venu zdravu dozu Nifelheimizama i inih 80s uticaja i napravio pravo kultadžijsko izdanje puno kriptične atmosfere koje se guta u cugu. 19. Hallatar – No Stars Upon The Bridge, patnja jeste ogromna inspiracija za pravu umetnost i Juha Raivio je platio gigantsku cenu da smisli ovaj album, tuga za Aleah se prosto cedi iz svih pora ovog albuma, toliko da je nekad teško glasno disati dok se sluša da se ne bi prekinula monumentalna atmosfera ove sahrane. 18. Ovu godinu je između ostalog obeležio povratak mnogih starih death metal bendova na velika vrata, ono što smo svi najviše čekali je naravno Morbid Angel ali uzdržaću se još od komentara iako sam ga dosta islušao, ono što se meni najviše dopalo je povratak u formu Obituary sa istoimenim albumom, što zaista nisam očekivao u najluđim snovima – I dalje je to pećinski čovek DM aku ovog puta su imali inspiraciju za zarazne pesme, i Immolation – Atonement, posle slabašnog prethodnika ponovo odvalili, samo još da je zvuk na koncertu bio bolji. 17. Pyramaze – Contingent, usamljeni predstavnik power metal žanra na ovoj listi, ceo stil je nažalost na aparatima godinama I budućnost mu izgleda kao trenutna frizura Kai Hansena ali dok se dobije tu i tamo ovakav kvalitet držimo se nekako, najluđe što se meni jako hvaljeni prethodnik nije bogzna koliko svideo. 16. Što reče Miiloš ne znam na čemu je ova ekipa ali samo neka nastave ovako da štancaju kad im već ide, Nightbringer – Terra Damnata je meni ipak bolji jer je doneo aristokratski miris starog Emperora što je nažalost postala zaboravljena kategorija na današnoj pederskoj disonantnoj sceni ali i Bestia Arcana – Holókauston sa svojim crnjim pristupom nije za bacanje, a da ne zaboravim ni da pomenem fenomenalne omote za oba izdanja što je uvek plus. 15. Paradise Lost – Medusa, isprva mi se učinio malo suh ali se pokazao kao definicija grower izdanja, dok je tačku na i udario fenomenalan koncert. 14. Kreator – Gods of Violence, svi napljuvaše ovo kao melodično, cirkus, pederski tekstovi bla bla… meni se baš svideo album, Milašin ne greši. Zarazno u pm, jedva čekam koncert pa neka i konfete u duginim bojama cepaju. 13. Artificial Brain – Infrared Horizon, god damn Haose zaista si mi ukrao recenicu iz mozga – ovaj album i meni dođe kao death metal odgovor na Vektor. Distopijanski, hladno, budućnost je crna, pametno… super album. 12. Inferno - Gnosis Kardias (Of Transcension and Involution), moram sad sam sebi da skočim u usta od malopre i vratim se na pljuvanje disonantnog black metala... Ovaj album je definicija trendi black metal izdanja, kao i razvojni put benda ali meni baš super odrađeno. Ceo album ima neku čudnu meditativnu, povremeno čak I mirnu atmosferu koju ne srećem baš često. 11. Slægt – Domus Mysterium, okultna mešavina black i heavy zvuka ili kako bi zvučalo da je Dissection napravio prirodniji prelaz sa Storm na Reinkaos, nekako me ovi HM uplivi podsetiše koliko je Mercyful Fate najbolji i najcrnji bend metala što je jedan sasvim legitiman kompliment za ove mlade zemljake King Diamonda. 10.Sorcerer - The Crowning of the Fire King, isprva mi se učinio slabijim od odličnog debija ali podrobnije slušanje je otkrilo da je reč možda i o moćnijem materijalu, razvijeniji epic osećaj a poseban vrh izdanja su refreni koji su zaista gigantsko moćni. Ne bih se bunio da Candlemass izda ovakav album a iskreno mislim da nemaju snage trenutno da priđu Sorcereru. 09. Wolves In The Throne Room - Thrice Woven, ovo je sasvim moguće iznenađenje godine… da nema albuma na drugom mestu. Posle onog skrndelj ambijent trendi smeća kojim su nas častili u poslednje vreme pravo niotkuda se vratiše vrhunskim melodičnim black metalom sa jakim uplivima Skandinavaca kao Emperor, Gorgoroth i Burzum, album ima fenomenalnu atmosferu koja prosto ne može da ne uvuče u svoj svet. Možda čak i njihov najbolji album. 08. Sun of the sleepless – To the Elements, svi živi iskuliraše ovaj album, možda zato što nema trouglova, kapa I disonanci… Sasvim lepo ide da se sluša u paru sa prethodnim albumom s liste, vrhunski 90s melodic black metal na kome je radio samo gospon Schwardorf iz Empyrium. Povratak niotkuda, neočekivano i na pravi način. 07. Venenum – Trance of Death, mnogo mi je drago što dosadni upeglani Dying Fetus Kataklysm death metal sve više umire i undergroundom vladaju horde koje su vratile zlo u DM, dugo iščekivani debi album ovih Švaba je pravi dokaz za to. Kome Tribulation nije dobro nastavio posle Formulas obavezno da čuje ovaj biser. 06. Sólstafir – Berdreyminn, jedno od najunikatnijih putovanja današnjice se nastavlja, ovaj put sa malo više gotik rok začina. Poseban plus što su rešili da nas posete dok još nisu mrtve prdonje. 05. Akecocke - Renaissance in Extremis, ovo je definicija kako jedan comeback album treba da zvuči, dovoljno blisko onom što su radili pre a opet nešto totalno novo I izazov za slušaoca. Jes da nema odela I Satane ali opet odvalili konkurenciju. 04. Enslaved – E, i pored uber retardiranog imena albuma i omota koji izgleda kao nešto što bi prosečan srpski ljakse istetovirao na biceps izvrstan album, I po ko zna koji put se pitanje rađa kako im uspeva da u ovoj tački karijere zvuče ovako. 03. Pallbearer – Heartless, konačno je ovaj bend po meni sustigao hajp koji ih prati i izdao album dostojan tolike priče, možda nije slučajno što su ubacili proga I 90s alt rocka da zaslade svoj doom zvuk. Dva plusa na omot koji meni izgleda kako album zvuči i opet što smo ih videli baš kad treba. 02. Helheim – landawarijaR, e ovo je definitivno iznenađenje godine, odakle Helheimu snaga da izbace ovakvu albumčinu zaista mi i dalje nije jasno. Još je ovaj led od albuma izašao u pravo zimsko vreme i obeležio mi to godišnje doba. Gospode oprosti mi ali meni ovo bolje zvuči od poslednjeg Enslaveda, eto rekao sam. Nikad neću prežaliti što nisam uspeo da ih uhvatim na BA ove godine. Je li prirodno imati dva albuma godine? Mesecima se lomim koji izabrati od ova dva, kad god pustim jedan pomislim da je to taj, oba me perfektno gađaju ali u sasvim različite senzibilitete i mete pa hajde na kraju, neka bude da oba dele za sad prvo mesto pa možda nekad i odlučim. 1a. Leprous – Malina, ovaj bend nema promašaja u karijeri i po meni se odavno ustoličili kao premijerni prog sastav današnjice što je ovaj album dokazao još jednom, malo više rock ali i dalje istovremeno zverski catchy i gospodski, prepun preludih caka da se pesme mogu mesecima analizirati i otkrivati nešto novo. Mnogo mi je drago što su I ostali prepoznali kvalitet ovog benda što pokazuje I pola rasprodate evropske turneje, mene razneli na komade u Budimpešti i zaokružili mi priču oko Maline na najlepši moguči način. 1b. Nokturnal Mortum – Істина, za razliku od Leprous verovatno ću pre videti Radovana Karadžića kako pije kafu na Cvetnom trgu nego Nokturnal Mortum kako uživo promovišu ovaj album ali nada umire poslednja… Ovaj album je zemlja, šuma i drveće, čist miris prirode se širi dok se sluša a sve upotpunjuje I genijalan Necrolordov cover. Dosta kompleksan album koji prosto proguta slušaoca svojom nebeskom atmosferom a istovremeno I prepun delova koji pune grudi ponosom i hvataju direktno za mozak, kulminacija naravno na poslednjoj Ніч богів koja ima refren za eone, moj omiljeni deo albuma ali bukvalno ceo je jedna nezaboravna priča.

Jea, ja sinoc proveravao nije ga bilo.

Na arhivama jos nema albuma, da nije fejk?

dajte picke linkove za tejpove

#fart

Najbolji domaci album bez kokurencije Teatar apsurda.

Prvo lista top 10 nemetal albuma pa cu za koji dan metale poredjati... 10. Wolfbrigade – Run With The Hunted, himnični crust, Kuruz ima pravo, zarazan album. 09. Chelsea Wolfe - Hiss Spun, znatno mi se popravilo mišljenje o Čelsiki otkad sam je video uživo a ovaj album je svojom težinom dosta blizak njenom live nastupu. 08. Converge - The Dusk In Us, nisam neki preteran fan Konvergencije ali ne može da se porekne kvalitet njihove ‘’srce na asfaltu dok krvarim’’ svirke na ovom albumu, ovaj put i lečka razgovetnije. 07. Les Discrets – Prédateurs, Fursy i kompanija odlaze potpuno u zonu bez distorzije ali zadržavaju intimnu atmosferu prva dva uratka. 06. Ulver - Sic Transit Gloria Mundi EP, full album The Assassination Of Julius Caesar mi se malo suviše izgubio u eksperimentalnosti ali EP je prava stvar, čist destilovan 80s seks, da je ceo album takav gde bi nam kraj bio. 05. Soror Dolorosa – Apollo, ambiciozan pravi gothic rock u vremenima kad sam prosto I zaboravio na taj žanr, čak se i metal prošlost članova oseća u tonovima albuma. 04. Steven Wilson - To The Bone, Steva je toliki majstor da može i albume po narudžbini da piše, mada možda ovaj album nema tu mrvu genijalnosti kao prethodnik zbog zadate teme. Doduše zbog veličine back kataloga sve mu se može jer već sad znamo da će sledeći album biti nešto skroz drugo. 03. The moon and the nightspirit – Metanoia, jedan bend za koji niko ne daje jeb izgleda ovuda što svedoči nastup pred bednih 30 duša u Novom Sadu za promociju ovog predivnog neofolk šumskog albuma. 02. The Night Flight Orchestra - Amber Galactic, feel good album godine I to taman izašao u pravo prolećno vreme, Speed i ekipa napravili skok u odnosu na prva dva albuma I odradili jedno sjajno izdanje na kojem je svaka pesma hit. 01. Grave Pleasures – Motherblood, ako je prethodni album na listi feel good ovaj dolazi kao pravi antidot za veselo raspoloženje, idealan soundtrack za apokalipsu. Posle faila na debiju, GP konačno odgovorio istom merom na sad već kultni Climax. Ovo je album koji nema mane.

Meni lici rstva na Casus, nista disonantnije no sto su tamo radili. Ceka se album, taman za Bozic da stigne.

Prevalio sam hiljadu i nesto km u cugu pa da kazem neki utisak na prvu: -Kai zasto uzgledas kao ocvala lezbejka? Raskini sa Frenk Beckom i osisaj se, nemas razloga za ove stvari kad i dalje super zvucis. Kad je krenuo da plete sitan vez u medliju, omg -Kiske mi se cini da se malo stedeo ili zagrevao s pocetka, recimo nisam bio srecan kako je otpevao Kids ali kako vreme ide bio bolji, Kiper na kraju bio sjajan -Deris bas dobar bio celom duzinom, pokrivao Kisketa gde treba, lako je devedesetih bilo biti Kiske trebalo je tad biti Deris - ru metal zabraniti zakonom, jedina suvisna pesma sinoc - setlista heljea, hitovi sevaju, poslastice tipa taj ceo Kiper, Kids of the century, mogao je taj Kai medli da se razdvoji na tri cele pesme ali avaj - okej jes bio drum solo ali uklopili su sa tribjutu Ingu pa aj, neka bude. Tri sata svirali, bas posteno jebes ga. - zvuk mogao biti malo glasniji i jasniji, u nekim momentima vise cuo sebe kako mekecem ali vremenom se popravio/ja navikao - Sofija najjeftini grad ikad - sedam ratnika u kombiju Sve u svemu udarnicki i bas lepo.

Otpakuj pa ga ripuj u 320, nema nigde da se nadje

Sta si ti, debeli Krusevljanin?

Koje smece leb ti jebem, ne zna se koja je gora pesma.

Konacno je stigao na forum neko ko stavlja na listu najboljih albuma godine vise albuma od mene!

Yawn.

Ima neka dobra dusa da podeli kariku za vinil bonus traku novog?

Vreme je.

Bas mi je smece novi Fleurety. Kao da je daunovac pokusao da napravi Written in waters.

Nemoj me strecati bez linkova.

Solstafir <333333 Gde nisu disktinktivni, koji bend zvuci kao oni? Meni Amelija zanimljivija uzivo nego na traci.

Odlican omot a inace Pesta je bas super pesma, radujem se albumu.

Poprilicno dosadno, slazem se i ja.