Grobodan

Jeste, mogli su i neki novi Load da snime, možda da se sete svog Pantera perioda devedesetih, da počnu da ubacuju rep deonice.... moglo je i gore

Ja tek sad poslušah tu Coroner kompilaciju... taj materijal i jeste nezavršen, apsolutno se čuje. Ima Coroner vajba ali to su neke rastrzane ideje, samo daj da se završi i ajmo. Sve nade da će onog Musolinija da iskuliraju live na leto.

Ne znam da li je do hajpa ili godina, ali mi je Grin neuporedivo bolje legao sad nego kad sam prvi put isti čuo. Tad mi je bio mid tempo smeće a sad sam uvideo da je Coroner i u takvu svirku ušao na svoj umetnički način, album je pun tog menacing vajba i tenzije nekog pritajenog zla koju je svaki njihov do tada imao. Ima i dosta hitičnih pesama u svemu tome a sa druge strane zvuči nekako prikladno za kraj karijere.

Kao i sa prošlim albumom, Gojira sa Magmom ima situaciju da je neumitno poređenje sa Metalikom i to negativno. Što se mene tiče, očekivao sam nazad u dan da Infant Sausage bude konačni proboj Gojire na sam vrh današnjeg metala, imali su idealnu poziciju: fenomenalne albume iza sebe, buzz po celom undergroundu, mainstream mediji su bili okrenuti ka njima... i u momentu kad im je trebao samo još jedan sjajan album dobilo se 'samo' vrlo dobro Gojira izdanje. Ista situacija i sa Magma, ono što je Metallica savršeno odradila na Crnom albumu Gojira je failovala. Kapiram da su na papiru hteli izdanje sa jasnim i konkretnim pesama koje biju direkt u mozak, ovde jedan gigantski LOL za hejt što više nemaju blastove u pesmama i komplikovane aranžmane... koga boli kurac, samo da se izvelo kako treba. Ono što reče Angelizator gore, sjajno i pametno je što prave lepe pauze između izdanja ali je meni frapantno glavno obeležje Magme koje je obrnuto proporcionalno tome - nedorečenost izdanja i nekakva kurcobolja koja provejava većim delom materijala. U suštini su mi i najbolji momenti izdanja Stranded i Silvera, naslovnica je takođe tu negde sa dosta starijih momenata, odmah iza nje The Cell ali već se tu primećuju minusi. Bukvalno se u pesmama smenjuju delovi koji jebu kevu i koji su totalna Gojira i neki segmenti koji mi zvuče baš otaljano i kilavo. Joe-ovi cleanovi bi takođe mogli biti malo inspirisaniji (jpš jedna lenja strana izdanja) i tu se slažem s Lelekom, daj mi hitove bezumne, nije nikakav problem samo ih napravi kako treba - znači da su catchy a ne half assed. Plus jeste što se čuje da je to Gojira, ima tih rifova (mada kapiram da je teško primetiti kad se presluša album jednom sa tjuba dok se otvara pasijans, a bolje je odmah reći da je sranje, popularno je mišljenje) ali jebeš ga kad je sve tako sklepano. Bottom end negativan Magme su sigurno Yellow Stone i Liberation koji su nedovršene crtice a ne instrumentali, ne mogu da verujem da je nekom palo na pamet da ovo stavi na album što zaokružuje moje mišljenje da se nije baš najpravilnije razmišljalo o celokupnoj slici. Da je kompletno govno za jedinicu, nije nikako. Ocena negde 5-6 max što jes' za bend koji u svom arsenalu ima From Mars to Sirius i Way of all Flesh tuga. Tako da, da je razočarenje na kraju krajeva, jeste.

Sasvim pristojan ovaj novi Rage album, i definitivno najbolje ovogodišnje izdanje od starije nemačke postave. Sećam se pre nekoliko godina kad sam smatrao Peavy-Smolski-Teranna postavu za dream Rage tim za novi milenijum, eto ostade samo Peavy i pored gorkog ukusa koji su ostavile priče oko razlaza sa Viktorom ovaj album mi je ostavio Rage na poziciji benda koji drži decenijama svoj kvalitet i nikad nije izbacio nekakvo smeće. Dakle ipak se nisam trebao bojati jer ovo Peavy-ju nije prvi put da kompletno izmeni postavu i preživi. Što se tiče muzike, mislim da je sam naziv albuma throwback na Sent by the devil pa je otprilike jasno da se vračaju u pre Victor eru. Ova tranzicija iz sympho voda mi se na papiru sviđa, u praksi naravno da nikad neće stići stare radove ali ima ovde kao i uvek nekoliko jakih hitova kao naslovna, Back on Track ili War (favoriti albuma), nijedna u suštini nije za baciti, odgovarajuće je trajanje albuma.... tekstovi su pomalo drek ali to je mana koja ih prati celu karijeru. Sve u svemu, kad se saberu očekivanja i dobijeno prijatno sam iznenađen.

https://yadi.sk/d/6fng8iEArD5Zm Novi album, opet sasvim pristojan sabbathoidni trad doom koji lepo hladi na ovu jaru prokletu. Zadovoljan sam, bend uvek isporuci adekvatan kvalitet.

Kako diskretno korak po korak hoces da dodjes do fotki Video si da Sretin zverski pristup ne pali pa ides drugim putem.

Mozda su na trenutke dobre, u ostalima prosecne jedva a produkcija ga vuce u posebnu dimenziju uzasa.

Super, vidim da je tema odvojena. Ko nije cuo debi album hitno da ispravi, u najboljoj Candlemass/Solitude Aeturnus tradiciji.

Jos da muzika bude dobra...

Mene plasi i sto postava nije ista, prvensteno vokal. Kapiram da nas u najgorem slucaju ocekuje novi album tipa Arcturian.

Jebem li ga, ja se malo plasim ovog albuma. Po opisu mi deluje kao da ce da ide na fazon debija, ne vidim koja je logika tog puta razvoja. Plus sto sam skeptican po defaultu na svaki reunion.

Novi album 16.9. http://www.debemur-morti.com/en/content/370-in-the-woods-new-album-details-revealed#.V2uv1iGuD_U.facebook

Ovde ide Ringworm? Btw novi Nails ubica, naj njihov.

Ja ga cujem samo u Slither... mozda neki subliminalni?

Naslovna je super, ta je okej, ostalo zali boze vremena

Meni i dalje bolji Heritage. Vise me sokirao nekako, sta znam.

Covek kome je Load najbolji Metalika album i koji prati Brkove po koncertima nije bas neki sagovornik o kvalitetu.

Pustih ovu pesmu i samo cekam da zapeva "no apparent motive, just kill and kill again"... meni ovo bombon, nije kao da ce Slayer snimiti jos jedan Hell Awaits. Zasto nisam ubrojan gore u one koji vole neoriginalno a kvalitetno?

Hahahahah to je to, i sto neko rece, dzin posao u tankoj bundici na siege, valjda da lakse pogine sta li. Ali jeste najbolja epizoda sezone, krvi do kolena sam hteo i dobio konacno. Sad ce u desetoj epizodi svi da pricaju o buducnosti ali jbg.

Najveća mana albuma je totalna neujednačenost što nisam očekivao posle pauze od 7 godina i broja od 9 pesama na albumu. Opravdano sam flipnuo posle prve dve izbačene pesme ali da, one jesu najbolje na albumu. Da su sve takve moglo bi se opušteno govoriti o novom klasiku ali kita. Album kreće fenomenalno s Unchain my Soul, sledeća As One We Shall Conquer je isto super i onda do kraja ide gore dole, neke pesme super, neke smor i za kraj odlična naslovna da se ne smori čovek i izađe ipak sa nekim pozitivnim utiskom. Front cover kao što smo konstatovali fenomenalan isto. Sve u svemu iako ima fantastičnih pesama ipak razočarenje jer ja i dalje slušam albume u celini i celosti.

Dobar Blood Incantation vaistinu, ne znam da li mi je bolji od Chth'eilist (mislim da ipak ne jbg, ovaj je masniji sto vise volim) ali je u svakom slucaju jedno dobro izdanje i jos jedan dokaz da je bizarni DM trenutno na vrhuncu UGDMa.