Jellybelly

Ja sam sanjao da sam sa odeljenjem iz srednje u nekom autobusu, idemo negde, napolju noc... Verovatno zato sto sam zavrsio srednju a bilo mi super pa ono nostalgija.

Film je na svoj nacin kult. Prica o kriminalu iz usta samih krminalaca. Moja tetka je isla sa Kneletom u skolu btw.

K750i ima tu foru da moras da instaliras softver za njega na komp ako hoces da ga komp prepozna, tako da nije bas ko klasicni USB ubodi i prekopiraj. Mislim moze ali bi onda na svim kompovima sa kojima bi mob bio u kontaktu morao da instaliras softver.

Ima li ove neko ko bi umeo da na DS-1 napravi Keeley mod u zamenu za neku kintu ili kako vec odgovara? Slusao sam uporedno stock DS-1 i Keeley DS-1 i razlika je velika, a ima i instrukcija na netu. Samo ja sam duduk za lemljenje and stuff pa pitam ako ima neko dobre volje i odgovarajuceg znanja. Koliko vidim, mod nije strsan, menjaju se kliping diode, par otpornika i par kondenzatora.

Evo jednog sna. Sanjam da sam u sumi i trazim one gljive sto rastu uz drvo ibraon su boje (bukovace bese se zovu?). Dan je, mracna suma sunca nema. Nalazim pecurke i krecem da ih cupam, kada otkrijem da tu pored drveta kraj kog rastu ima rupa. U rupi zivi vrana koja me ugrize za ruku i ja pokusavam da je otrresesm, ne ide, poveucem je za krila iscupamih ona otpadne i tad viodim da je vrana od crne cipke. Da li bi neko mogao da mi pojasni sta ovo znaci, posto mi nista ne pada na pamet da objasnim ovakav san?

Gilmour, Alex Lifeson, Summers, Iommi, Clapton (sa kraja 60-ih), Robert Fripp...

Kad pomenu empirizam i kauzalitet, tu se javlja jedan problem na koji je ukazao Hjum. Ne mozemo ga dokazati, nema tog oseta koji mu korespondira. To sto on sljaka u praksi je divno i neosporivo, ali empirizam ima problema da ga dokaze, tj indukcija sa empirijske tacke gledista nije pouzdana. Problem je kako povezati zdravorazumski pristup i skepicizam do koga empirizam, barem u slucaju Hjuma, vodi.

Imam problem sa DS-1, dnekle slican problem ovom opisanom u prethodnom postu. Desava se a jednostavno nestane kontakt inista se ne cuje, i onda moram par puta da nagazaim na pedalu da se vrati signal, ili se desi drzaim je ukljucenu, sviram i sve ok, a kad iskljucim onda se potpuno utisa clean, ili jednostavno sviram na cleanu signal nestane, par puta upalim/ukljucim pedalu i onda proradi. Ima li neko ideju sta bi moglo biti u pitanju, pretpostavljam neki kontakt se malo sjeba?

@ Tom Sawyer sorry, citao sam u brzini pa nisam primetio. A u pravu si, rubber je izasao nesto pre Bozica 1965.

Ja bih mozda godinu njihove odsudne promene pomerio na 1965. Vec je Rubber Soul drugaciji od onoga pre toga, pa cak i na Help! imas stvar kao sto je Ticket To Ride. Ono pre 1965. me nesto previse ne zanima, mada ima tu ima stvarno ddobrih pesama. Nekako mi je taj materijal suvise njanjav. Moj licni pick bi bio: Abbey Road, Revolver, Pepper, mada mi je sve nakon 1965. genijalno.

Jesi cuo za tu quoque? To je logicka greska. Vrsta argumentum ad hominem-a. I prilicno je koristis. Nisi dao nijedan argument protiv Sopenhauerove filozofije. PLitka je i nepovezana. To nije argument, to je neargumentovana tvrdnja. Potkrepi, pa mozemo da pricamo. Ovako je na nivou moj brat moze da prebije tvog brata. Tacno je da postoje nedoslednosti u Schopenahuerovoj filozofiji, npr citavo postavljanje ideja kao neke vrste bafera u nedostatku boljeg izraza izmedju noumenalne slepe volje i mnostva fenomena, da bi se iskazalo kao to da u fenomenalnom vidimo neki telos tj svrhu, a volja je totalno iracionalna. Uostalom, svaki sistem je nedosledan. Sulce je pokazao nedoslednost Kantove ideje o stvari po sebi npr. Citavoj racionalistickoj filozofiji Kant zamera to sto krecu u stvaranje metafizickih konstrukcija a da prethodno nisu ispitali granice ljudskog saznanja. Nema savrsenog filozofskog sistema. Da ga ima, nastupio bi kraj filozofije. Ali pazi, JA isticeem Sopenhauerove greske. A TI si taj koji ga kritikuje. Bacas tvrdnje, a ne potkrepljujes, ne vidim svrhu u tom arogantnom, deus ex machina, nastupu. Ako hoces da kritikujes, kritikuj kao covek, a ne kao sto je Sopenahuer npr govorio za Hegela da je budala kojoj je mesto u Bedlamu. Tvoja argumentacija se u ovom slucaju ne razlikuje mnogo od njegove, a to nije nacin na koji se razgovara o filozofiji. To je krajnje povrsno, i neukusno na momente. A ono izvrtanje reci kada govoris o delima, o tome da ne govorimo. Jasno je na sta je Frizbi mislio. A ti o njegovom filozofskom sistemu nisi prozborio pet slova, a pocastio si nas gomilom gluposti iz njegove biografije. Ako ces da vodis raspravu na tom nivou, onda bolje nemoj da vodis raspravu uopste. Kazes Nice je morao da krpi njegovu filozofiju. Donekle ispravno. Ali ko je taj koji mu je dao ideju? Sopenhauer je utabao put kojim je krenuop Nice. Mnoge elementne Niceove filozofije je moguce prepoznati kod Sopenhauera pod drugim imenom. Ropski i gospodarski moral = negacija i afirmacija volje za zivot, na primer. Samo sto je Nice stvari postavio na drugaciji nacin, pa je on optimistista, i uvodi nesto novo, tj. nihilizam, prevrednovanje svih vrednsti etc. Ali osnova njihovih ucenja je u velikoj meri ista.

Ne prodje

Frizbi je u pravu. Previse price o njegovom zivotu, a premalo o njegovoj filozofiji. On jeste bio ne bas najpijatnija osoba, ali bitno je ono sta je napisao, ne sta je bio. Martin Hajdeger je bio u nacistockoj partiji. Jel to cini njegovu filozofiju losom? Cinjenica je da je Sopenhauer bio arogantna i samoziva osoba, ali isto tako njegova etika govori o saosecanju i sapatnji sa drugim ljudskim bicima. To sto se on nije bas pridrzavao svojioh stavova je vise stvar njegove licnosti, nego njegove filozofije. Da je Sokrat odbio da ga ubiju i poegao, da li bi to unizilo njega kao coveka, ili njegovu filozofiju? Ja kazem, ono prvo. Ne kazem da nema apsolutno nikakve veze izmedju licnosti filozofa i njihovog stvaralastva, ali prvo ne odredjuje u potpunosti drugo. Pominjes Kjerkegora. Pa sta ako je bio cudak koji je ceo zivot ziveo na neki nacin u senci svoga oca, cak i nakon njegove smrti? Da li to menja kvalitet njegove filozofije? Kad vec govoris o Arturovom ocu, nisam bas siguran da je Artur bio odusevljen njegovom smrcu. Otac je puno uticao na njega, pre svega svojim liberalnim idejama i anglofilstvom, sto je nasledio i Artur i sto je uticalo i na njegove stavove o naciji i drzavi i politici uopste. Sa majkom je imao los odnos jer je ona bila jako hladna i rezervisana prema njemu. Kada je Gete njegovoj majci rekao da ce joj sin biti veliki covek, ona se jako naljutila. Na kraju je gurnula svoga sina niz stepenice, nakon cega su se zauvek posvadjali. Pre je njegova majka kriva nego on. Ne branim ga, svetac nije bio, al nije bio ni djavo. U krajnjoj liniji nebitno je. Bitno je ono sta je napisao. To sto je ziveo sa pudlicom i mrzeo zene nije toliko bitno kao to sto je istakao primat volje u vreme kada se cela Nemacka zanosila Hegelovim idealizmom, cime je dobrim delom utro put za savremenu filozofiju. Prvi je evropski filozof koji se bavio istocnjackom mislju i uneo njene elemente u Evropu i u evropsku filozofiju. 50 godina pre Frojda je istakao ulogu seksualnosti u covekovom zivotu. Ponudio je esteski sitem koji je ostavio ogroman uticaj na niz umetnickih stvaralaca. Bio je jedan od kljucnih pokretaca i uticaja na Nicea. To je ono o cemu se treba govoriti na ovoj temi, a ne o njegovim kompleksima i strahovima. Ako hoces da kritikujes Sopenauera, da cujem neke prigovore njegovoj metafizici, etici, estetici. Ovo dosad su samo ad hominemi, ne daleko od nivoa debate kakva se nazalost vodi u nasoj skupstini. Stvarno bih voleo jednu lepu diskusiju o Sopenhaueru, posto mi je jedna jako zanimljiva pojava i relativno sam upoznat sa njegovom mislju. Da slusam detalje o njegovom zivotu koje sam davno procitao vise iz dokolice nego iz drugih pobuda nije preterano zanimljivo ni meni, a verujem ni drugima koji hoce jedan razgovor o filozofiji, a ne zutu stampu.

I takodje sa prvog albuma treba pomenuti Jesen. Izuzetna pesma, po mom misljenju jedna od njihovih najboljih.

Ja ti toplo preporucujem Pacificu. Iz licnog iskustva znam da je gitara sasvim korektna i da stvarno moze dobro da sluzi.

Ovo je cisti Sturm und Drang

e da, jel citao neko action philosophers stripove?

bese to govance ima autowah?

onako nabacano Hjum, Kant, Sopenhauer, Kjerkegor, stoicizam, Spinoza, Lok, Berkli, Anaksimandar... nisam neki ljubitelj Fihte/Seling/Hegel ekipe, a ni metafizike Lajbnica

@SAPIENS vreme u kula od peska su 2 razlicite stvari. Kula od peska, ma kako sipljiva i trosna je fizicki predmet (ili barem neki opazaj, nesto sta se u nasoj svesti formira na osnovu culnih nadrazaja, a sta biva filtrirano kroz apriorne forme saznanja). Samo vreme je fakticki manje realno od kule u pesku. Drugim recima, zamisli da postoje stvorenja koja uopste ne poznaju prostor i vreme kao takve, vec imaju neki totalno drugaciju formu u kojoj se organizuju njihova saznanja. Vreme mozda objektivno ne postoji. Ali ZA LJUDE, ono itekako postoji. Ako bi ziveo po principima teorijske filozofije, pa recimo da bi mislili da si lud. Nije prakticno, nije uporebljivo. Moze se pricati o tome da je priroda ne postoji, da kauzalnost postoji samo forma saznanja, a ne zaista, ali to za nas nista ne menja. Mi sami smo deo tog fenomena, mi smo predstava koja se pokorava principu dovoljnog razloga. To sto imamo moc da se uzdignemo, da razmisljamo, da analiziramo, da se stavimo iznad nas samih je nesto drugo. ALi sustinski, to ne menja nas polozaj ni nas svakodnevni zivot. Teorijska filozofija (epistemologija, ontologija) je divna stvar, mozda i najvisa ljudska delatnost, ali je avaj beskorisna. Zato i jeste teorijska. Ona je po svojoj prirodi deskriptivna a ne preskriptivna. Ona pokusava da objasni svet i da objasni nas, ali odnos JA-SVET se ne menja. MI zivimo u ovom svetu, i culni nadrazaji i kauzalnost, prostor i vreme su za nas jako realni. Nasa egzistencija se odvija u njima. Tako da u krajnjoj liniji tvoja retorika o vremenu i kuli od peska nema prakticnu primenu. Nauka egzistira u okvirima nasih apriornih formi saznanja. Ona je niza od filozofije, jer ostaje u domenu fenomena i ni ne pokusava da ga premosti. Filozofija je ta koja uzdize stvari na visi nivo, ali ne menja nista. Filozofija je teorija, i refleksija, i skepsa, i analiza, i kritika. Nauka je egzaktna, utemeljena na onome sta dobijamo od nasih cula i na odredjenim logickim i matematickim pravilima. Ona apsolutno ima pravo da egzistira, u svom ogranicenom, ali po nas neizmerno korisnom domenu fenomenalnog. E da, kanticai vreme. Detetu je vreme dato kao apriorna forma saznanja jos od kad je izaslo iz majcine utrobe. Kantica je pojava, koje dete opet shvata kroz gorenavedene forme saznanja. Sustina je ista. ''Kantica'' i ''kula od peska'' sa jedne i ''vreme'' sa druge stvari su razlicite stvari. Pro su pojave, drugo je forma javljanja tih pojava. Osim ako ti mozda ne gledas svetu formi uzrocnosti, prostora i kantice. U tom slucaju, javi se nekom teorijskom filozofu i naucnicima. Ne primaj ovo k srcu, samo se zajebavam, ali ti je ja mislim jasno sta hocu da kazem.

Ajd upadam ovako van ikakvog reda. Ono sta sapiens govori nije neosnovano. Medjutim, upadamo u problem koji je upao i Kant. Ne mozemo da saznamo stvar po sebi, ona je van naseg dometa. Mi mozemo da pretpostavimo da ona postoji, tako sto zakljucujemo da mora postojati nesto sto aficira nasa cula. Ali nama je dostupan samo opazaj, noumenalni svet nam ostaje nedostupan. Nauka i osnovni fenomeni kojima se ona bavi ostaju u domenu fenomenalnog. Ako prihvatimo Kantovo odredjenje kauzalnosti, mi vidimo da je ono u domenu fenomenalnog. Razum je u domenu fenomenalnog. To sto postoji problem nesaznatljivosti stvari po sebi ne mora da sprecava nauku da objektivno postoji i da stoji na osnovnim postulatima logike i matematike. Princip dovoljnog razloga, princip neprotivrecnosti funkcionisu. Mi zivimo i postupamo u skladu sa njima. To sto ne znamo pravu sustinu stvari ne znaci da sve treba da se pretvori u ekstremni skepticizam, jer to objektivno nista ne resava. Cak i da kauzalnost, prostor i vreme i ne postoje za sebe, vec samo kao apriorne forme saznanja, to nas ne sprecava da ih koristimo dok se bavimo fenomenalnim. Nauka se bavi fenomenalnim, i ima pravo da se sluzi kategorijama. Spekulacije po pitanju noumenona su po mom misljenju samo spekulacije. ,,Opazaji su bez pojmova slepi, pojmovi bez opazaja prazni.`` - Immanuel Kant. Uvodjenje pojma boga je samo coveciji pokusaj da prosiri svoje saznanje. Ali opet, sve se svodi na puku spekulaciju.

diamond73, kazes da u ateizmu nema cvrstih pravila? Znaci sva moralna pravila poticu od Boga, tj nema sekularne etike i nema cvrstih pravila? Ne bih se slozio. Kantov kategoricki imperativ je prilicno cvrsto pravilo. Postoji i utilitaristicka etika, i Niceova etika, i Sopenhauerova etika, i etika kod mnogih ateistickih egzistencijalista. Pored boga ima i drugih principa na kojima je moguce fundirati etiku: ljudsko dostojanstvo, saosecajnost, itd.

On je lepo rekao da je njegova etika deskriptivna, a ne preskriptivna.

Ah snovi. KOje ja tripcine sanjam. Lik iz skole, 100-nak kila, siledzija, uvek u treshi, nije iz mog odeljenja. U snu on je u mom odeljenju i javljaju da je uhvacen Ratko Mladic. Decko pocinje da place, jeca, liju suze. Sutradan sam umalo pukao od smeha kad sam ga sreo.

Sony Ericson K750i, i odlicno sluzi. Mislim se da prikupim kinte pa da za neko vreme uzmem K800.