nesto o cemu razmisljam u zadnje vreme i naisao sam na te moje misli koje su zapisane vec
Појави се предосећај да би одређена идеја могла да буде оно право. Осетимо као неку благу радост у срцу, то је реакција на истину и слична је реакцији на лепоту. Онда ми предузмемо акције у циљу провере те идеје, да се случајно ђаво не поиграва с нама. Па кад је добро испроверавамо онда тек такву идеју прихватамо за нашу истину. Углавном за сваку идеју за коју наш интелект каже да је то глупост и да не то не треба обраћати пажњу треба пропустити кроз предосећај и видети шта разум каже о томе, можда ту има и нешто занимљиво.
Мудар човек користи интелект као слугу, а неразуман је слуга свом интелекту.