Jump to content

Towards The Inevitable

Iskreni članovi
  • Content Count

    495
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    2

Everything posted by Towards The Inevitable

  1. Edit: A pesma mi je odlicna, posle nekoliko slusanja
  2. Počinje da mi užasno ide na kurac ovo podvriskivanje na kraju stihova
  3. may šiljenje kara officialy begin, ovo zvuči ko bonbon
  4. Super je album, našalio sam se malo pre neki dan kad sam rekao za njega, DsO i Drastus da su sranje, hteo sam da isprovociram shitstorm usred opšte onanije (doduše za Drastus mislim da je užasno precenjen). Misthyrming je očigledno zamotao pun volan na levo na prethodnoj raskrsnici, nema to više veze sa smerom kojim su zapucali na prvom albumu, ovo je mnogo melodičnije i konvencionalnije, ali uspeli su u onome u čemu 99,99999% bendova koji krenu ovim putem ne uspeju - da budu catchy bez da budu i pomalo cheesy. Ima neke suptilne senzibilnosti u melodijama, razneži se čovek, a opet nije gej emocija. Istovremeno, muzika je, iako sjajna, potpuno izgubila oštricu i zao vajb i malo je reći da je obrnuto proporcionalna omotu koji sugeriše da će zemlja da se otvori i proguta slušaoca. E sad, biće misija održati se na ovom kursu, a ne skliznuti u banalnost i izbeći onu cheesy zamku koja vreba iza svake lepe melodije.
  5. Meni ne valjaju ni DsO ni Misthyrming ni Drastus, a posebno Misthyrming je truba.
  6. Poslednja stvar je pesma sa tog novog albuma koji se vec polako najavljuje. Potpuna ludnica, can't wait.
  7. Gledao sam nekoliko live snimaka Venenuma na tjubu gde sviraju ceo poslednji album i moj je utisak da utisak koji njihov koncert ostavlja na ljude ima vise veze sa kvalitetom muzike nego sa kvalitetom performansa. Nema tu nekih svirackih manevara zbog koje bi se coveku zavrtelo u glavi, u samoj muzici je 90% magije
  8. Edit: Sinmara, prvi spin - ozbiljan materijal, mnogo profesionalniji zvuk, senzibilitetski na pola puta između Slidhr-a i Svartidaudi-a, taj neki disonantni pristup (but not quite), prošarano i melodijama, naročito druga polovina albuma, s tim da iz nekog razloga ti melodičniji momenti svrbe uvo, kao da se čuju pokušaji hitičnosti, ima nekog gej senzibiliteta u toj melodičnosti, not my cup of tea. U svakom slučaju, ima šta da se čuje, treba se udubiti pripisno u ovo da bi se dao neki izbalansiran, pošten sud.
  9. Tomb Mold je stvarno grower, baš loveable album, pre svega zato što se vidi da nije napisan sa ciljem da se dopadne, nema rifova na prvu, mora čovek da investira neko vreme pre nego što pukne horizont pred njim. A izgleda da je follow-up već napisan i samo što nije izašao, već ga tizuju na fejsu čini mi se - nadam se da ga nisu zbrzali.
  10. Da, ne radi već dugo TTI, ugasio sam ga kada sam dobio drugo dete. Sada je ta mala malo stasala, opet imam mrvicu vremena samo za sebe, pa ću uskoro da krenem sa potpuno novim sajtom. A promosi i dalje stižu od ljudi/lejblova/bendova sa kojima sam zadržao kontakt i neko virtuelno drugarstvo, sa nekoliko strana, pa imam sreće da me uglavnom ništa bitno ne mimoiđe.
  11. Jutros sam se šokirao kad mi je stigla nova Sinmara. Da li je neko znao da izlazi taj album? Nema ga još ni na arhivama...
  12. Ljudska terasa? Wtf?! Mislim, super zvuči, samo ne kapiram značenje
  13. Uz Slidhr poslednji, koji sam najvise slusao tokom 2018, Svartidaudi bez premca najbitniji BM album prosle godine za mene. Oba albuma su shape-shifteri, muzicki interesantni, pametni, dobro stare, senzibilitetski right down my alley. Slidhr mozda i vise, ali Svartidaudi je close second. A Ascension stidnu dlaku iza Svartidaudi, bronza, da ne zaboravim i njih. A Ascension stidnu dlaku iza Svartidaudi, bronza, da ne zaboravim i njih. Delimicni offtopic: slusam upravo novi Funereal Presence - brate mili koliko je ovo dobro. Instant frontrunner za 2019, iako je tek januar
  14. Novi Unleashed - gitaristika blago rečeno boli glava, rifova da se probere koliko hoćeš, a svaki solo za instant repeat. Tekstovi banalni do uvredljivosti, slažem se, ali sam zahvaljujući muzici dva puta protutnjao kroz album a da nisam trepnuo. Ovaj Folkare je easily najbolji lead gitarista na DM sceni u Švedskoj.
  15. Najgori Bloodbath do sada što se mene tiče, gori i od prošlog koji je bio najgori dok se ovaj nije pojavio. Nightmares Made Flesh i The Fathomless Mastery su stvarno fathomless mastery za ovu Holmes fazu (btw, ne mislim da je problem u njemu, pesme su prosto slabije).
  16. Sinoć sam fokusirano preslušao album, stvarno je dobar. Gomila rifova sa Morbid Angel senzibilitetom, a neke od solo deonica su raspamećivanje. Poslednji Hate Eternal koji mi je prijao je I, Monarch, a ovaj ga šije za dve dužine.
  17. Obratiti pažnju na riff-fest u drugoj polovini prve pesme na tom Trollheims Grott albumu, a i ceo album je vrlo prijatno iznenađenje.
  18. Naučio sam da sačekam par meseci pre nego što se usudim da imam čvrsto mišljenje o nekom albumu, ali već sad je evidentno da je novi Svartidauði zver. Mnogo bolji od EP-eva, ne bih se iznenadio da za par godina u očima svih koji vole bend bude podjednako legitiman kao Flesh Cathedral. Pustiš Kriegsmaschine, pa pustiš Svartidauði, i onda više ne puštaš Kriegsmaschine (moram malo da trolujem ove "album godine" komentare za Kriegsmaschine, ali nije daleko od istine)
  19. I ja cu u 90% slucajeva pustiti pre prva dva Monstrositija nego Apostasy i Evangelion, sto su moja dva omiljena Behemota, a sta je bolje, to niko ne zna (osim Fenriza)
  20. Ne znam, meni ta snajka deluje kao da je laka za odrzavanje A i ko ima decu zna da je to where it's at, hendlovati samo zenu, kakva god da je, je laganica
  21. Isto, ne znam sta da mislim o OTOH. Da su album potpisali neki anonimusi i da je stigao diskretno kao promo, hype-free, pitanje je da li bih se ovoliko cimao da provalim da li i koliko mi se zapravo svidja. Trenutni status je liking it, not loving it. A i to blago prenapregnuto. Btw, stigli jutros Whoredom Rife i Svartidaudi novi, fuck yea!
×
×
  • Create New...