Mračna kurcobolja

Obradovao sam se ovoj temi. Mnogo volim bend Znowhite. Bio je to sjajan bend, tamo krajem osamdesetih. Najviše sam gotivio maksiće "All Hail to Thee" i "Kick 'em When They're Down" i divne, energične, brze i relaksirane stvari poput "Do Or Die", "Never Felt Like This", "Too Late" itd. Ipak, kroz speed metal rifove i paklenu ritam sekciju izdvojilo mi se i najviše me dojmilo pevanje Nicole Lee. Jedan za nju, jbg. Imala je jedinstven, fragilan a u isto vreme moćan vokal, i njeno pevanje prštalo je od emocija. Album "Act of God" mi se najmanje dopada. Album ima svetlih trenutaka, ali generalno, tu su se kao utegli, izgubili relaksiranost u svirci i poprimili neku jednoličnost karakterističnu za isprazne thrash metal bendove.

Krajem osamdesetih obožavao sam fenomenalni "Reign of Fear", ali sam posle albuma "Execution Guaranteed" polako počeo da gubim interesovanje za Rage. Pre desetak godina pokušao sam naknadno da preslušam njihove novije albume. Pritom sam otkrio da je Pivi uveo promene u svoje pevanje, i da mi taj njegov novi, izmenjeni, glas stvara gorušicu u stomaku (ali bukvalno). Shvatio sam da ta iritantna i nategnuta sufokacija (a.k.a. Pivijevo pevanje) nije meni namenjena. Naravno, posle sam skroz batalio Rage.

+1. Odličan je novi Ghost. Samo neka nastave tako. Dug je put pred njima ali kreću se u pravom pravcu.

"Whoracle" ima sjajan omot (a i muzički sadržaj, naravno):