Machiko Noguchi

Cheap Gas može na različite potforume, al neka ovde očekivala sam novi album krajem prošle godine, a biće valjda ovog septembra već vidim da će mi se svideti

prvo sam se obradovala što vidim sanguisugabogg, a onda sam se obradovala što je bend koji je utabao stazu bendovima poput sanguisugabogga izbacio novi album - King Parrot možda prvo da kažem za koga nije: svi oni koji ne vole hc uplive u metal i generalnu hardcorifikaciju metala. zaobiđite ovaj album, nije za vas, neće vam se svideti a za koga jeste? kao što ime kaže, za neku mlađu generaciju pre svega onih koji dolaze sa hc strane, a nisu upoznati sa bendom, australijskim grindom ili grindom uopšte. taman mogu sa ovim početi. King Parrot se ne plaši eksperimentacije niti modernizacije svog zvuka. to uvek cenim za sve koji slušaju pomenuti sanguisugabogg ili harms way nezavisno od godina za sve nas (ovde ubrajam i sebe) koji volimo australijski grind zbog onog što jeste - hladan i oštar. King Parrot je groovy i ne shvata sebe ozbiljno, ali zna šta radi, a najlepše sija baš kad radi old school grind sa thrash momentima. primeri sa albuma su ''Cunning as a Dunny Rat'' koja mi je favorit i dve najduže stvari ''It's a Rort'' i ''Pissing on the Fist of the Law'' kao odličan završetak albuma za sve koji vole taj brutal truth vajb. ''Target Pig Elite'' i ''Look Away I'm Hideous'' su za vas ovo nije 5/5 ili 10/10 album i ni ne pokušava to da bude, ali je baš fino izdanje letnjeg grinda i bilo mi je zadovoljstvo da vrtim ovih dana i da ne zaboravim, ako ima onih koji vole blood duster ovo je i za vas

powerviolence + metalcore + hard rock 👌 https://cashbribe.bandcamp.com/album/demonomics

utopie može ovde sa prošlog im albuma, Ville Fantome je odlična ''Ghost Town'' verzija

ovo prosto moram da preporučim jedna od omiljenih tematika mi je talačka kriza (zbog psihološkog aspekta), ali sam retko zadovoljna kako je predstavljena na filmu ili u seriji (užasno me nervira romantizacija takve situacije, na primer) najbolje što sam gledala na tu temu je ova serija The Day (u originalu: De dag). u pitanju je belgijska serija, ali se govori holandski odnosno flamanski. radnja se dešava u jednom danu podeljeno na 12 epizoda odnosno 6 poglavlja. svako poglavlje ima 2 epizode koje se zovu redom Outside i Inside gde se isti događaji u istom vremenskom periodu vide iz dva različita ugla. prvo sa strane policije i pregovaračkog tima, a onda sa strane otmičara i taoca. serija je pametno napisana i odlično odglumljena od početka do kraja i svi sitni detalji i twist(s) su lepota i još jedna zanimljivost, sve Outside epizode su pisali/režirali Jonas Geirnaert i Gilles Coulier, dok su za sve Inside epizode bili zaduženi Julie Mahieu i Dries Vos dve perspektive kako god da se okrene

iz istog smo šora izgleda

eh da imam vakvo samopouzdanje...

nije mi prvi black/dungeon synth/još nešto album koji slušam ove godine, samo nastavljam niz za opsade i štogod (divan cover art, ima majica)

+1 sve isto, čestitke, komplimenti, sve po redu užasan ste uticaj na mene 🖤

chepang je muzički napravio pun krug i definitivno popravio skor grindcore izdanjima ove godine i love it! neizostavan album za svakog grindera koji drži do sebe https://chepang.bandcamp.com/album/jhyappa

II Nergena EP kao favorit

kako krene tako drži i ne pušta duboko zacrnjen hc (punk) svaka čast!

evo savršenog benda i albuma za ovu temu apsolutni alt chicks magnet! https://traumabond1.bandcamp.com/album/summer-ends-some-are-long-gone da nekog ne zavara bojažljiv start prilažem

za sve nas koji smo voleli gazu za sve nas koji i dalje zavrtimo trap them

ajme

možda se upustim u takve eskapade. možda

ne 😟 ja kontala da su se vratili... taj ep mi je jedno od najboljih iznenađenja ove godine. mislim, da me je neko pitao čiji povratak predviđam, saetia mi ne bi bila ni na kraj pameti. u julu su u evropi. ima samo par datuma, al ipak.

ne znam šta je s ovom godinom i bendovima koji se vraćaju iz mrtvih al saetia samo nastavlja tamo gde su stali PRE 26 GODINA podržavam! a i dobro je