И сам често размишљам о бесмислености и учмалости живота неких људи плашећи се да ћу можда тако завршити, тако да нећу писати похвале, већ ћу једноставно рећи да ми се јако свиђа и навести замерке.
Не допада ми се што је у контексту сиромашна породица, односно сматрам да је прича могла бити пројектована на људско друштво уопште, јер верујем да отуђење постоји у свим социјалним слојевима, па чак и да је израженије у оним вишим.
Друго, није ми јасно зашто је један лик именован, а остали не. Мислим да би било лепше да коњушарев син није наведен по имену, боље би се уклопило у причу.
Они који мисле да овде нема радње се грдно варају. Она се види у свакој реченици, само је не примећујете, пошто је вешто маскирана учмалошћу, а шта је друго учмалост ако не понављање једног те истог у недоглед?
Мотиви су очигледно љубав, чежња, умор, туга, страст, али су сви некако замагљени због свакодневних проблема са којима се суочавамо.
Стварно ми се јако свиђа. Обично не остављам коментаре на овом делу форума, пошто је пун патетичних глупости и недуховитих, често неписмених егзибиција, али ово ме је одушевило. Свака част.