Иш'о сам на Партизан у недељу. Пошто сам био код куће за викенд, морао сам прво до дома да оставим ствари, онда до другара... На крају сам каснио мало више од пола сата на почетак утакмице. У моменту кад смо прошли претрес и кренули према трибини чули смо радовање због постигнутог гола, али га нисмо видели, а после тога се ништа није десило до краја, тако да сам се покајао што сам журио да стигнем. Ови из Борца су нападали цело друго полувреме, ал' ниједну нормалну шансу нису створили, а Партизан као да није ни играо. Очај. Запад и исток су били пуни, југ полупразан (или полупун, како вам драго), навијање солидно. Убише са оном "Има један тим, цео сам живот с њим...", певали су је од почетка другог полувремена до 75. минута. Спикер рече да је било 11000 и нешто навијача, а мене занима како пребројаше то. Боље да је рекао да има око 11000 људи, више бих му веровао.