Беше ово трауматична утакмица за мене. Ем сам гледао са петорицом симпатизера Арсенала, ем сам се уср'о кад мој омиљени спортиста замало даде аутогол, ем чамуга руком угура лопту у гол... Уф! Но, добро се завршило.
Фан Дер Сар најбољи, без дилеме. Осим њега, Евра и Харгривс одиграше добро, а остали нису баш били сасвим своји. Фердинанд не може сам, јер Пике је још млад и неискусан, а онај манијак који мења Невила је поремећен и треба га убити. Мрзим га из дна душе и не знам зашто га САФ држи у екипи. Сколс слаб, Керик неприметан, Руни је опет промашивао зицере, Роналда увек чувају најмање двојица, Парк ништа није показао. Наравно, чим су ушли Андерсон, нови Сколс, и Тевез кренуло је боље. Пуно среће смо имали код оба гола. Галас је сасвим бестпотребно играо руком, а фаул Жилберта ми уопште није јасан. Међутим, поклонима се у зубе не гледа.
Арсенал такође погубљен, да не би Лемана и они би примили бар 4 комада.
Све у свему, утакмица са пуно шанси које нису настале из изграђених акција, већ због грешака одбрана оба тима. Манчестер је имао више среће и то је то. 26. неће изгубити од Челсија, верујем да ће бити нерешено и титула је освојена. Још да унаказе ону јадну Барселону и улазе у финале ЛШ, које ће вероватно освојити ако екипа буде комплетна. Ливерпул је стара муштерија, не верујем ни да ће доћи на финале ако они и Јунајтед стигну до њега. Челси није то што је био пре две године и мислим да је Јунајтед свакако највећи фаворит за освајање. Ваљда неће бити изненађења каквих има сваке године.