Dersu Uzala

Tra gedija. Nego u pregovorima sam oko MkIIC+ glave. Keep your fingers crossed. Lampe, olouverdplejs.

Afirmativno. Mada, kako sam kazes, ima dobrih 'okruzenja' i za tu rabotu (razvoj softvera za mikrokontrolere). Poslednji put kad sam petljao oko istih, radeci gratis za starog dobrog ortaka na ovo napravo koristili smo neki razvojni sistem u C-u. Dan danas oni pisu softver za isti u C okruzenju. Uzgred, ortak mi postao milijunas. Jebiga, kad me zvao onomad u startup, nije imao da me plati. Posle kad je imao, zvao je nekog drugog lika, Amera. Doc' ce maca na vratanca. Sto se tice C#, nema tu neke velike mudrosti. Jezicka specifikacija je straight forward, neki mix izmedju Jave i C++ i to je to. Problem kod tih bogatih okruzenja je framework da ne kazem biblioteke korisnickih i sistemskih funkcija. Igranka bez prestanka. Taman zaklopis .NET 2.0 ovi izbace 3.0 pa 3.5 sa jos jedno 10,000 novih metoda i jedno 1000 'obsolete/deprecated' istih. Sto s' tice C++, imamo raznovrsnu ponudu, jal' STL, jal' ATL, MFC, SDK, OWL (hehe) i tako to. Inace .NET (2.0) je Microsoft licno portovao na FreeBSD i OSX (10.2 doduse). Ne ceo, ali najveci deo (Shared Source Common Language Infrastructure iliti SSCLI). Sve sto treba da se uradi je da neko napise Platform Abstraction Layer (PAL). Sto studentarija po Amerikama i radi tokom studija. Medjutim, lisci kakvi jesu, MS ne daju komercijalnu licencu za cackanje istog nego samo akademsku i licencu za licnu upotrebu ?!? That's a good one. Anyhoo, Miguel de Icaza kakoliseono pise i Novell rade na tom Mono projektu koji je nista drugo do .NET na Linuxu. v1.1 je portovana, trenutno rade na 2.0, znaci kaskaju. Problem je sto je MS jedan citav product lifecycle ispred, i nisu bas u fazonu da pravovremeno dele specifikaciju platforme konkurenciji. Ima na tom polju jos nekoliko bitnih desavanja, stay tuned. Nego niko da pregleda i iskomentarise onaj rad sto ostavih na temi za racunare. Jes' da je 90Mb d/l, bio sam misljenja da ce neko to da izgustira. P.S. Mala ali relativno bitna napomena...Kad danas pises drajver, najverovatnije po WDM specifikaciji ako hoces sertifikaciju i Windows Compatible logo na svom proizvodu jel'da, taj drajver komunicira izmedju firmware embedovanog/ugradjenog u tvojoj igracki i OS-a (u ovom slucaju Windows). U samom hardveru/firmware-u je vec sve odradjeno u smislu kontrole mikrokontrolera, tajming, sinhronizacija, ulaz/izlaz, drz' ne daj. Onda ti kreiras interfazu izmedju OS-a i firmware-a. Nema potrebe da tu nesto upravljas cipovima, bazicno, samo registrujes uredjaj da se predstavi OS-u, radis I/O, i lagano upravljanje kontrolnom, adresnom i magistralom podataka (IRQ i task scheduling jel' da). Sav konkretan posao, bez obzira na prirodu hardvera, bilo graficka, bilo audio, bilo modem kartica whatevs, obavlja ugradjen firmware (sem kod onih starih idiotskih softverskih modema, good luck with that!). Iz tog razloga ti je asembler nebitan ovih dana za WDD (Windows Driver Development). C se uveliko koristi, C++ da ne kazem OOP nije nesto bitan za WDD, ali dobro de, ko zna nista ne smeta.

...lampa Rolanda .

Koliko sam imao priliku poslednjih godina da prochaskam sa odgovornim drugovima iz Mikrosofta, asembler (ukljucujuci 'inline' asembler) je 'out'. Niko to vise ne koristi kod njih. Generalno, uglavnom za embedded sisteme se jos ponegde koristi, kad nema bolje alternative. Svi gore navedeni marifetluci se pisu u C++ i to naravno Mikrosoftovom. Cak i Intelovi C++ kompajleri (koji prvi nastanu jel'da, jerbo oni prvi znaju novu specifikaciju za dati procesor) koriste MS linker/optimizer. Samim tim razvoj ide 3-5 puta brze (a i ima mnogo vise C++ specijalista danas nego asemblerasha, ovi drugi su ugrozena vrsta). Krajnji proizvod tj softver je toliko dobar da otprilike proizvede 99% identicnog koda kao 'rucno' napisan asemblerski kod i samim tim ima identicne performanse. A lakse za odrzavanje, odes nazad u Visual Studio i milina sa svim onim IDE igrackama. Jebiga, kapitalizam, ako moze (vrlo) priblizan kvalitet a za (mnogo) manje para, cik pogodi sta ce izabrati...

Dovoljno je znati hardver da skontaš kako mašina radi .

Kadence, cvrčak...You oughta know...

Slušaj hohštapleru...

Denzel je 'idioten' ! Najgrdji glupan-e. Nazalost, znam coveka. Licno. Glupan-e, kako rekoh.Evo, sad sam se editov'o. Zbog ove crtice-dash-povlake. Da neko ne pomisli, 'greska u koracima'. Jok. Znam coveka. Retard. Aj' ko mu #@#$@#%$^*&@#$@#@# dadaiju...Nego, sto sam lepa...................

A DotGNU, Mono, Portable.NET i ostale portovane varijante?

Postoje kompajleri za Javu koji prevode izvorni kod na masinski (nativni) kod. Problem je sto su relativno primitivni po pitanju linkovanja i optimizacije. A to je nauka za sebe. Generalno, ne da se primetiti da su nesto sporiji od nativno kompajliranih C/C++/BASIC programa sem ako ne testiras neku opraciju u petlji od milion prolaza. Tak'e i slicne gluposti nikad ne zavrse u realnom programu pa su samim tim nebitne (ko jos koristi petlje od milion prolaza i za sta???). BASIC-ove varijante su recimo generalno tragicne u pogledu manipulisanja sa string promenljivima. Itd, itd.

Mađarsko rečenicostrukturo i rečored za rekli bismo ok je sasvim .

Naravno, isti vazi za pridev + glagol kombo

Dobro dobro, kontamo, ne moras triput da postujes jednu istu stvar. Nego, mi (Srbi, Englezi i Ameri, to smo svi mi) konstruisemo, kako i sam napomenu, pridev + imenicu i onda sta vec treba. Frantjezi i 'talijanci ??? Cik pogodi. Znaci, 'teska borba' iliti 'difficult struggle' (sto bi neko rekao, jel'da, jihad na arapskom). Aj' sad probaj na francuskom i/ili 'talijanskom. To te ne nervira? Ili si selektivan po pitanju debilizacije. Ima tak'ih primera joste. A o pasivu i da ne pricamo. Obozavam pasiv isto kol'ko i aktiv.

Ovi (D.T.) ladno poceli da prodaju backstage pass za koncerte. Cena, sitnica. Ako uzmem sebi jedan, glupo da idem sam, tako da moram i ortaku jedan da pazarim. Kostace me 600$, nek ide zivot. Scratch that. To je samo za koncert u Detroitu. U Detroitu, alo. Pas mater. Nista, bar si ustedeh 500$, odo' da pazarim MK IIC+.

Sad mi je jasno kume zasto si navalio na taj jasen k'o mutav na telefon. Pa ti si bre juznjak u dusi . Southern belles, bourbon, swamp ash i ne jebes iznenadjenja .

Moj ortak lepo kaze 'interfaza' . Inace, nisam znao to za sumeđu. Cek, a "Najbolji film svih vremena." bi bilo ok?!? WTF?

Faljen Isus.

Keva su svi. Rubljov i Ivanovo detinjstvo su nekako najludZi. Nostalgija ima najlepsu fotografiju. Stalker i Solaris jebu kevu pricom. Inace, malo ljudi kapira da se radnja u Stalkeru desava u Americi, i da su svi karakteri Ameri

Mislim da je to jasno. Pitas ih da li je to American Basswood. End-of-story.

Operativna rec ovde je 'mozda'.

Ima l' nesto bitnije ?

Anfinsenova hipoteza (takođe poznata i kao termodinamička hipoteza) je postulat u biofizičkoj hemiji postavljen od strane američkog hemičara Kristijana B. Anfinsena. Hipoteza tvrdi da je, bar za male globularne proteine, nativna konformacija određena minimumom Gibsove slobodne energije sistema i tako predstavlja, termodinamički gledano, najstabilniju konformaciju. Iz ove hipoteze sledi da je nativnu konformaciju proteina moguće odrediti polazeći samo od primarne aminokiselinske sekvence i opštih fizičko-hemijskih principa. Anfinsen je zajedno sa saradnicima došao do gore iznesenih zaključaka nakon niza eksperimenata izvedenih pedesetih godina dvadesetog veka i za ova otkrića je dobio Nobelovu nagradu 1972. godine. Vrste lipa (Tilia): Tilia americana Basswood or American Linden Tilia amurensis Amur Lime or Amur Linden Tilia begoniifolia Tilia caroliniana Carolina Basswood Tilia chinensis Tilia chingiana Tilia cordata Small-leaved Lime or Little-leaf Linden Tilia mongolica Mongolian Lime or Mongolian Linden Tilia dasystyla Tilia henryana Henry's Lime or Henry's Linden Tilia heterophylla White Basswood Tilia insularis Tilia intonsa Tilia japonica Japanese Lime Tilia kiusiana Tilia mandshurica Manchurian Lime Tilia maximowicziana Tilia mexicana Tilia miqueliana Tilia mongolica Mongolian Lime or Mongolian Linden Tilia nobilis Tilia occidentalis - West lime Tilia oliveri Oliver's Lime Tilia paucicostata Tilia platyphyllos Large-leaved Lime Tilia rubra - Kafkas lime Tilia tomentosa Silver Lime or Silver Linden Tilia tuan Hybrids and cultivars: Leaves and trunk of common lime (Tilia x europaea)Tilia × euchlora (T. dasystyla × T. platyphyllos) Tilia × vulgaris Common Lime (T. cordata × T. platyphyllos; syn. T. × europea) Tilia × petiolaris (T. tomentosa × T. ?) Tilia 'Flavescens' (T. americana × T. cordata) Tilia 'Moltkei' (hybrid, unknown origin) Tilia 'Orbicularis' (hybrid, unknown origin) Tilia 'Spectabilis' (hybrid, unknown origin) Happy now ?

Basswood jeste lipa a American basswood je americka lipa. Inace, lipa je nativna nekolicini kontinenata i vrlo rasprostranjena. Godinama su u katalozima stavljali to 'American basswood' a sad se prave ludi jer verovatno u Aziji koriste lipa iz lokalnih krajeva, pa je zgodno izbaciti American ali ostaviti basswood da se raja ne doseti. Nisam imao priliku da testiram azijsku i evropsku lipu (evropska bi trebala da zvuci sasma ok). Americka je standard od 80-tih.

Jedan od najjacih horora svih vremena.

Pisac. Pisem softver za kojekak'e klijente ove firme gde radim kao savetnik da ne kazem konsultant. Ne'am dana radnog staza u struci . Doduse, zvao me ortak svojevremeno u JPL a ja se neckao, videcemo. Ne vozi mi se u Pasadenu svaki dan, ja sam beach bum.