Vlladimir

Sarkastičan si? Ferri je jedva podnošljiv u prva tri broja Zagora, a ovo ostalo...bolje da nije ni radio. Donatelija da ne pominjem, i obojica su radili prva dva broja Mister Noa...katastrofa. Jedina razlika izmedju njih dvojice što se kod Donatelija donekle mogu razaznati proporcije ljudskog tela. I ne radi se o aljkavom stilu, čovek ga toliko brza, da je sigurno da ni ne postavlja rad u olovci, već ga napamet tušira. nijedan kadar mu nije zdrav. Ako voliš ''aljkav'' stil, pronadji Trigoove radove Nik Rajdera, em je aljkav em je crtač, a Ferri koji je za pedeset godina rada na stripu više nazadovao nego što je trebao da napreduje...zaista je fenomen. Koliko je dobar, i ne čudi što nije odmakao od Zagora.

Pa šta onda reći za svaku pesmu od Bombardera.

Bathory - Hammerheart Uvek se naježim kad čujem ''one rode'' i ''father to son''.

Ako je neko u celosti uspeo da odgleda ovaj film ''Salò o le 120 giornate di Sodoma'', svaka mu čast. Inače, reditelj Pier Paolo Pasolini je ubijen nedugo pošto je film završen. Originalno izdanje na dvd-u danas ima cenu od 600$. Ne sumnjam zašto. IMDB:Salo

ekstra sinhronizacija i ekstra koncept.Meni su najomiljenije epizode bile kad onaj klinac mora da se kugla ili kako beše sa onim duhom koji moze da odvoji svoj trup od donjeg dela tela, i ona epizoda kad onaj putnik namernik ima pogodbu sa djavolima. Fora je bila što ovaj serijal uopšte nije bio namenjen deci.

Ja jesam okoreli die hard fan mister noa, ali ipak kao i svaki Bonellijev strip, treba krenuti od prvog broja da bi se uhvatilo to ''svarivanje''. Pošto imam sve od Mister Noovih izdanja, priznažu da je strip počeo da gubi na intenzitetu od broja kad se Mister Nou srušio onaj stari originalni avion, i kad je promenio outfit. Od starijih crtača danas su ostali samo još Bianchini, ponegde i braća Di Vitto, i Roberto Diso, koji otrpilike bira za koju će epizodu da crta. Praktično, ono što je kod nas izdavano pod okriljem ''Dnevnika'' do početka rata, bio je ''krem'' Mister Noovih epizoda. Ovaj peti broj u ediciji veselog četvrtka je broj iz dva dela, pa posle idu 2-3 epizode iz jedne sveske, pa priča iz rata u tri dela, i opet par epizoda iz jednog dela, tako da znate šta da vas očekuje. Ne bih da cepidlačim, ali pogledaj štampu, regularni broj od 150 dinara izgleda bolje od ovog specijala. Kad vidim Ferrijev crtež, gubim volju za čitanjem.

Mozda sam ja šturo formulisao, šta sam hteo reći sa žanrovskim odrednicama. Naime, nekad si u okviru metala imao jasno definisane podžanrove thrash,speed,power,heavy,hard,death, black,sweet,glam itd. dok danas, u svakom od ovih odrednica imamo gomile pod žanrova. Bizarno je što se bendovi poput Rhapsodyja, Blind Guardian-a, Fairyland-a definišu kao fantasy metal, kad je to power, koje o tom ''fantasy tripu'' ranije razmišljo? Da ne govorim o podelama u sferi black i death metala, od raw do melodic ili orchestral definicija. Našlo se pet pametnih pa celu noć smišljalo kako da metal dobije na maštovitosti...to je meni takvo gubljenje vremena, u opsedanju žanrovima, jer upravo te stvari dovele su do toga da se metal klinci medjusobno koškaju, razudjuju zbog žanrova, ko je veći might and powerful poweraš ili dark evil satanic blacker itd. Drugo ''pljuvači od ukusa'' ajde da preformulišemo, to je nešto što je zapaćeno u celom svetu, i potiče od mora dokonih blogera i forumaša, kojima je u životu bitnije da proseru gomile svojih tripova, gluposti na račun bendova, nego što će sesti, kupiti album, i preslušati ga u celosti. Ljudi koji ceo bogovetni dan bleje po netu, prosipaju svoja ''umetnička'' mišljenja, na konto stvari da li Kai Hansen nosi gaće na tufne, ili se Tarja pre nego što su je kiknuli iz Nightwisha kresnula sa Tuomasom, a ne znaju odakle su šuplji, su upravo ti ''pljuvači''. Ja sam se ko klinja oduševljavao Betmenovim emisijama na politici, hard metalom na trećem i kasnije ns plusu, prvi put 1996. video mercyful fate, trip nikad jači. Danas, pitanje je koliko klinaca gleda spotove i metal emisije. Nema ih bog zna šta kod nas, ali opet. Po prodajama domaćih diskova i posećenosti na domaćim svirkama, evidetno je koliko klinci podržavaju domaću scenu. Njima je bitnije, da recimo neki bend se probije, uradi nešto napolju, onda se pojavi neki idiot, prospe gluposti tipa kako je bend ispao djana, prodali se, i svi klinci ko paorska masa iz petnaestog veka, solidariše se sa glavnim mudašom, pljuju, hejtuju, pritom ne pitajući se koja je poenta ''prodaje''. Pominjao sam ranije, ne bih da smaram, ali dovoljno je pogledati pisma u hard metalu i metal hammer-u, i uporediti ih. Tu se najbolje vidi kakav su tadašnji klinci imali i prema motley crue, extreme, enuff z'nuff, slayer, sepultura, a kako to sve posle izgleda u metal hammer-u, i generacijama devedesetih. U metalu se danas redovno pominje i crkva, i primećujem da gomila klinaca pljuje istu, kako ih muči hrišćanstvo, koje je to zlo, bla bla...a ista gomila nema pojma da objasni na koji način to osećaju presiju.Jel' im sveštenici kucaju na vrata i traže da se preobrate, jel' ih na silu teraju nedeljom u crkvu, i je li ikad crkva kod nas zabranila neki metal koncert? Pa i nacisti poput Nokturnal Mortuma su ovde prošli normalno, ko je obraćao pažnju...Marduk je održao koncert, Impaled Nazarene, jel uprava crkve ili bilo ko iz njihovih redova mozda došao i prekinuo koncert?Ne. I te fore što se u svetu prekidaju koncerti bendova poput Dark Funeral i slično, kao crkva im zabranila, a niko se nije pitao da li je to marketinški fazon, da tako navuku klince na svoj zvuk, jer čim im crkva zabranjuje crkve, mora da su mnooogo opasni. Dokle god bude pljuvanja po bendovima što domaćih što stranih, filozofije, praznog mudrovanja, i metalaca koji su tu čisto dok muzikom koju slušaju ne smore matore, sve je u knokdaunu. I dokle više, mene smaraju poweraši ili blackeri, rockeri, slušaš ono što voliš, drugi takodje, čemu uticanja na tudji muzički ukus, fora je ako ne slušaš recimo kreator a slušaš fintroll nisi troo, cupi si i te fore...kome to treba...? Da me od malena nisu ''trovali'' svim žanrovima i bendovima od kanadskog slaughtera, metallice, blind guardiana, maidena i bathoryja, danas bih i ja verovatno bio neki uštogljeni filozof i kenjator, i verovatno bih se najmanje obazirao na suštinu muzike i slušanje iste.

Sve stoji. Premda sam mladji, meni je i prva polovina devedesetih ovako izgledala, mada bez piva, i kasete su suvereno vladale. Ljudi su bili mnogo otvoreniji, časopis poput ''hard metala'' činio je da domaća cena zaista jača, i zaista je veeeliki broj klinaca bio navučen na metal,ali mislim na jedan mnogo prirodniji način nego što je to slučaj sa današnjim konzumentima. I hajde što se fanovi i metalci u to vreme nisu pljuvali medjusobno, nego su i bendovi imali prisniji odnos, i nije bilo onih podozrivih pogleda i što bi klinci rekli ''hejtovanja'' medju muzičarima, ko je šta je, šta svira itd. Po Beogradu, sećam se da su se metalci u to vreme skupljali oko staklenca, i u krugu doma vojske, skc-a itd. Mislim da se u to vreme sve nekako zdravije prihvatalo što se metala tiče i prema ljudima koji su ga slušali, što po oblačenju što po stavovima. A da li u nekoj rupi sviraju neki šabani ili ne, ko se osvrtao? niko. Dok danas, gomila se opterećuje upravo tim tričarijama. A i Dušane, opet manje je žanrovskih odrednica bilo, danas ih ima bar za 30 x više. I ono što je najbitnije, bilo je to vreme kad nije svaki laik mogao da izda album. Ovde ću da ubacim samo još jednu činjenicu, a to je internet, koliko je uspeo da pomogne bendovima u promociji, toliko je i razudjio metal svet, pogotovo što su se pojavili raznorazni forumi, blogovi poput ''blabbermouth-a'' gde su se formirale te nazovi ''know-it-all manijaci'' i ''pljuvači od ukusa'', koji su se prenel i u realni svet. Što se koncerata tiče, bilo ih je,ali ih je bilo manje, i normalno je da su svi bili gladni svirki i koncerata.

Znam ja ko je i šta je KLF, i znam sa kojim sve muzičarima su saradjivali. I ako ćemo iskreno, oni su za mene sa današnje tačke gledišta, bili potcenjen bend za ono vreme. Drugo, ne radi se o trpanju u ''društvo idiota'', ali budimo realni, i sam si pomenuo, to se devedesetih vrtelo.

Ja ne znam što svi smarate mog imenjaka, ako ne grešim...Mislim, ima istine u njegovim postovima, čovek ima svoje mišljenje. Ne znam ga lično, ali imam neki osećaj da mnogo bolji čovek od pola ''cool'' likova sa foruma. I da rezimiramo fensere, pošto imam gomile prijatelja koji su fenseri. Fenser nije onaj koji se oblači previše našminakno, već onaj ko prati trenutne modne trendove i ne gubi iz vida šta je trenutno in i out. Drugo, prefinjena muzika, ako Hypnos računa u to house muziku, šta je onda klasika...? Fensi likovi i ribe su uglavnom tipovi ljudi koji izlaze na zapažena mesta da budu vidjenji, primećeni što solo što u društvu nekih ''kremiranih'' persona. House muziku sluša gomila ljudi koja nema veze sa fensi tripom. u svakom većem klubu, kafiću, pušta se house techo i ostalo primamljivo za šire narodne mase. Kao što rekoh imam gomilu fensi prijatelja i u njima ne vidim ništa loše, normalni ljudi kao i svi drugi, samo što više vole bučnija i skuplja mesta, podvode se za trenutnim trendovima, i to je to. Ne kaže se dzaba da odelo ne čini čoveka. Koliko se samo ljudi, ne samo klinaca se loži na metal zato što je sada trenutno u ekspanziji? I budimo realni, tokom devedesetih koliko vas se ZAISTA zadržalo na metalu, a koliko je sa druge strane cupkalo uz 200 na sat, 2unlimited, klf, oči boje duge i mars venus, beat street? Za neke današnje ''prekaljene metal for life'' metalce, metal muzika je do 1997/98 bila nešto tipa ''pih'' tresoglavci-japanci, klošari fazon, a danas glume ''gistro metal'' stil života. Tekst u metal muzici, koliko zaista ljudi danas poklanja pažnju tekstovima pesama je zaista diskutabilno, ako se uzme u obzior koliko je većina tekstova uskogruda i oskudna u svakom liričkom pogledu. Neko će mi reći da je previše pažnje obraćao na Manowar tekstove recimo gde se sve svodi na fly,die, high, bye, my, ili kill,thrill,spill itd...da ne pominjem gore ili black metal...I onda ovi što skidaju muziku u mp3 formatu, sigurno skidaju tekstove sa neta i pilje po kompu da bi skontali šta je pesnik hteo poručiti krohz svoj vanvremenski tekst u pesmi ''sword or twilight mourning ripping the lungs of master of torment upon the birth of spectral dawn'', da. Složili se vi samnom ili ne, ali najbolji i najopipljiviji tekstovi su u bluz i hard rock muzici. I još jedna stvar po pitanju fensera, da ne bude da i oni ne slušaju metal, moj ortak tipičan fensi izdanak, išao je samnom na king diamonda i ludirao se kao i svi u hali, bez ikakve folaže.

Ima do jaja prodaja stripova u ulici iznad svetozara markovica, ali ga pretera sa cenom pojedinih moebijusovih tankih stripova, ide nešto od 2400, mnogo bre. Juče sam baš imao prilike da vidim Frazzetinog Tungu iz 1952.godine. Za to vreme, kako je on tuširao, mislim da je i Rejmond imao šta da nauči.

Jel' neko slušao Bokija Maradonu, ima hit ''šteta što smo ljubavnici samo'', izdao je jedan album 1987. u duhu Sinanovih ranih radova Ne semnjam da ga je Teša već slušao. I jedan biser: Mile Kitić je nedavno bio u americi i izigravao žigola jednoj bakuti koja plaća likovima za snošaj circa 1000$, ali Mile tuki ju je toliko oduševio svojim umećem da mu je dala sat u vrednosti od 8000$, a Mile kao dobrocinitelj, isti je prodao ciganima upola cene, kad se vratio u Srbiju. Navodno, nije mu stalo do love, već eto što se pokazao. A i neki matori mu je nedavno nudio oko 1000eura da mu ćerku razveće pojasa nevinosti, dok je Marta Savić za to vreme bila na havajima gde su je dva crnca hladila palminima listovima i cedili joj sok od banane. Bilo je objavljeno u jednim domaćim novinama.

Kakva je katastrofa Zagor specijal, štampa je užas...crtež se gubi...a i ne vredi onoliko para.realno. Ona knjizica je vrednija od celog stripa. Inače, novi ''Magični Vetar'' izdat je samo u 500primeraka. Ima ga samo kod Slobe u ''Darkwoodu''.

Pa kad je radio Joe Patanjo. Mislim...koliko je samo omota za Motorhead odradio. Radio je i za ''Gates Of Utopia'' od Stormlorda. Čovek radi do jaja.

Ako metal muziku gledaš kao nešto čime se baviš, sviraš, pevaš, šta god u zavisnosti koliko mu se posvetiš, kao i svemu drugom, neće biti faza, već nešto uz šta srastaš, ali muzika sama po sebi, ako si ti slušalac, konzument, onda je faza, relativna stvar, nema sumnje da ćeš se ti te muzike u jednom periodu svog život zasititi.Po tvojoj konstataciji ''ali sto je iskreniji u odnosu prema metalu i prema samom sebi, to su vece sanse da mu metal ne bude samo faza.'', ako se ja igram igračkama, i prema njima se postavim iskreno, kao i prema samom sebi, trebao bih da računam da ću se sa njima igrati i sa 50 godina, i dalje, i da mi neće biti jedna od faza u životu. Ne bih se složio sa tobom da u metalu nema bendova i muzičara sličnih turbo folk izvođačima, u današnje vreme ih ima više nego ikada, sobzirom na procvat myspace i sličnih sajtova, što po ne-kvalitetu, što po neznanju. Kakve veze ima i gluma ''opasnog lika'', i uopšte okretanje turbo folku? Ko kaže da će taj ko prestane da sluša metal, početu da sluša turbo folk ili domaći ''etno-house-pop-fol'' i slično? po čemu je neko ko je recimo do svoje 26-27 slušao metal, a posle se prešaltovao na blues ili jazz, manje vredan od onoga ko i dalje sluša metal?

Hvala. Ali i gledam i ne mogu da verujem da se niko ne odaziva na ovu temu...

Iskreno, meni je mrak ''Do Nothing/Bitchslap'' C'mon YO! Funk in da house!

Bio bih mnogo veći fan benda da su nastavili sa onim funky-jazz vajbom koju je stvar ''Confessions'' imala. Kako je to jaka pesma. Boy George je gay.

Jedan je King, i što kažeš, to radi iskreno, ali da dan danas radi avangardu,ne bih se složio. Pogledaj koliko klonova ima, pa i on kao najjedinstveniji medju njima, ne može da se pohvali tom avangardom, jer tada, kada je on bio u zenitu, nije bilo toliko takvih bendova, koji su radili po konceptima, unosili takvu teatralnost na koncerte, pravili takve occult spektakle... Ipak, i sam King je dosta fora pokupio od Elisa Kupera, i spaljivanja, i polivanje krvlju po bini, igri sa lutkama...A ako ćemo iskreno, prvi koji je počeo sa tim stvarima koje su Kuper, kasnije Kiss i King Diamond popeli na viši nivo je Screaming Lord Sutch poznatiji kao Earl Of Horror. Imao jedan od najupecatljivijih scenskih nastupa sa gomilom teatrike na sceni,što je za šezdesete itekako bilo avangardno.

Jebeš ti ovakav omot,kad uzmeš običnu fotku,malo se poigraš sa efektima i ubaciš neku trulu pozadinu,i to pustiš kao cover. Jadno je rešenje. Ovo i dete može da napravi.

Pre neki dan sam vrteo Heller na kaseti, a juce prvi Rapid Force i Cobi's Death...Ali taj album ''soon'',koji je to krš.

Uvek zaboravim prezime lika koji ga radi, Mastonto ili kako beše...odlično radi lik. Malo me podseća na Milaca.

Bianćini u kombinaciji sa Santućijem. Bijanćini solo, blistao je sa Mister Noovim afričkim avanturama i Traperom Kerijem, iako sam ga uvek smatrao Ćivitelijevim klonom,ali dobrim klonom. Posle je počeo da brlja malo, tako da ga Santućijev tuš dosta vadi.

Hehe...Najbolji bend sa Islanda je ''Flames Of Hell'',izdali su jedan album 1987, ali opak do jaja. Mislim da malo koji thrash/black album danas može da se meri sa ovim izdanjem. Vokali su totalno atipični, muzika je doduše bila u celtic frost fazonu, ali celokupna atmosfera, pristup, ledjenje.

Tekst Sabatona je samo gomila nabacanih gluposti bez ikakvog smisla, mislim pomenuti toliko bendova i upakovati u stihove ravne detetu od 10 godina,uzas.Ali stvarno. Drugo,da se malo uključim u Boškovu i Princovu raspravu. Lično ne volim podele, ali ovako: Power metal se ne vezuje za Panteru zbog ''Power Metal'' albuma. Još u vreme izdavanja albuma ''Cowboys From Hell'', pokojni Dimebag je muziku benda opisivao kao Power Groove, distancirajući se od thrasha i bilo kakvog drugog termina vezanog ze metal. Sam izraz ''power metal'', vezuje se najpre za nemački Accept i album ''I'm a Rebel''. Numera ''Save Us'' sa tog albuma je jedna od prvih čistokrvnih power metal pesama. Manowar, iako su se uvek deklarisali kao heavy metal bend, pesme poput ''Each Dawn I Die'' i ''Gloves Of Metal'', kao i ''Battle Hymn'' su čist power. Helloween je do keeper-a bio speed, sa Kiskeom su dobili na tom poweru. Blind Guardian je recimo tek od ''Imaginations-a'' zaronio u power vode. Grave Digger su do Tunes-a bili heavy metal bend, i kraj priče. Samo je ''Reaper'' imao neke speed obrise, i možda ''War Games'' sa par pesama. Branko Rogošić je dobar poznavalac metala, ali zbog prodavanja muzike, čovek je gomile govana nazivao remek-delima, plus da ne govorim o nenormalnim žanrovskim odrednicama koje je sam davao gomili bendova tipa ''majesti power cosmic fusion metal'' ili ''symphonic space black metal''. Takodje, Branko Rogošić je u časopis dovodio i ljude kojima je doturao da pišu neke stvari koje nemaju pojma. Dobar primer za to je tekst o Blind Guardian-u, veza tolkiena sa njihovim pesmama, gde je lik ceo tekst skinuo da jednog ruskog sajta, i preveo ga, a u istom tekstu je bilo bar 50% lupetanja i nagadjanja nekog wanna be-know it all-about-blind guardian-rusa. Rogošić je za bendove poput Dillinger Escape Plan pisao da su djubre i produkt kapitalističkog zapada, dok je bendove poput ''Lucifugum'' ili ''Kekal'' ukivao u zvezde. Okej, kao što rekoh i to treba da se proda, ali malo racionalnosti nije na odmet. Bendove deliti na pičke, gejeve i ostalo je debilno. Prvi tri Stratovarius albuma meni su sasvim okej, ništa posebno, ali okej. Koliko ima djubreta u poweru, toliko ga ima i u thrashu, i u drugim pravcima. da ne pričam o black metalu, gde svako ko nema pojma da svira,a hoće nešto da drnda posegne za ''primitive raw black metalom'' i sličnim derivatima.