Ajde da otvorim ja onda.
10) Reverorum ib Malacht – Ter Agios Numini
Prethodni, sada već kultni album je bilo teško svariti, a žanrovski se ovim albumom nisu mrdnuli ni pedalj. Hrišćanski (katolički) black metal bez gitara? Zvuči kao loša zajebancija, ali ovi likovi se definitivno ne zajebavaju. Ako je ova atmosfera nalik najboljim Abruptum momentima zvučni prikaz hrišćanstva, onda satanizam nije ni potreban. Jedini razlog zašto album nije više na listi jeste što nije baš na nivou savršeno bolesnog prethodnika.
9) Draugsól – Volaða Land
Pravi islandski epic black metal dragulj, upravo ona vrsta svežine koja je izdigla scenu do statusa koji trenutno uživa. Apsolutno ništa novo pod kapom nebeskom u kompozicijskom smislu, ali su ti postojeći elementi dovedeni do savršenstva. Voleo bih da Enslaved posluša ovaj album.
8) Impetuous Ritual – Blight Upon Martyred Sentience
Album koji suvereno nastavlja tragom svojih prethodnika, spoj Portala i najgrđeg war metala. Prva pesma već nagoveštava da su uneli dašak eksperimentalnosti koji se možda ne bi očekivao od njih. Ipak, ekipa je žrtva svog uspeha i nisu uspeli da nadmaše pećinsku atmosferu prethodnog albuma.
7) Dumal – The Lesser God
Grupa nikogovića iz Pensilvanije, koja izgledom pripada više panku nego black metalu, pojavila se niotkuda i izbacila jedan od najboljih black metal albuma istočnoevropskog (Drudkh) stila koji sam čuo u poslednjih par godina. Nekoliko trenutaka su nabod atmosfere kakvog se ne bi postideli ni mnogo stariji i iskusniji bendovi.
6) Rebirth of Nefast – Tabernaculum
Može li biti loš debi album projekta koji izdaje NoEvDia? Realno ne može. Lik koji kao producent stoji iza praktično svakog albuma koji je proslavio islandsku underground scenu pripremio je lepo iznenađenje u obliku albuma koji se ne može baš direktno uporediti ni sa jednim izdanjem u istoriji žanra. Album je mukotrpno stvaran devet godina, što se i ogleda u pažljivoj kompoziciji gde se prosto oseća da je sve na svom mestu. Čak se ne bih usudio ni da ga nazovem black metalom.
5) Bestia Arcana – Holókauston
Ne, album nije na nivou savršenog prvenca, ali je Hellmouth svakako najbolja pesma koju su napisali. Lično ne vidim često pominjane paralele sa Nightbringerom, ovo je daleko ozbiljniji i mračniji materijal. Black metal za sladokusce.
4) Selbst – Selbst
Čovek bi od black metal projekta iz Venecuele očekivao verovatno hiljaditu Darkthrone kopiju, ali u pitanju je sušta suprotnost – prelep, slojevit black metal koji se ne stidi da u svaku pesmu ubrizga svoje brojne uticaje, od Deathspell Omege do Dissectiona. Jedina mana mu je što je ponekad preambiciozan za sopstveno dobro, nekim pesmama bi godila jednostavnija struktura.
3) Aosoth – V: The Inside Scriptures
Sve ono što je Aosoth pokušavao da napravi od III kulminiralo je ovim albumom – ispostaviće se, opravdano, s obzirom da bend prestaje da postoji u dosadašnjem sastavu. Produkcija, atmosfera, rifovi, ritam, sve je savršeno dozirano za perfektno izbalansiran album i primer kako već omrznut disonantni pristup itekako može da bude interesantan u 2017. godini. Nije se mogla poželeti bolja labudova pesma.
2) Wolves in the Throne Room – Thrice Woven
Ovo je bukvalno poslednji bend od koga sam očekivao da izbaci ovakav comeback album. Nakon što su otišli u post-/hipsterske, a potom i u (loše) ambient vode, otpisao sam ovaj sastav zauvek. Međutim, oni su se bez ikakve najave vratili i apsolutno rasturili moje predrasude pitkim, melodičnim albumom gde je na prvom mestu uvek njegovo veličanstvo Rif. Daleko najbolji album ovog sastava.
1) The Ruins of Beverast – Exuvia
Postoje albumi koji svojom jedinstvenošću i atmosferom pomeraju granice žanra, i ovo je jedan od njih. Bilo kakav pokušaj da se rečima opiše putovanje na koje ovo izdanje vodi bio bi nedovoljan. Indijanska tema i raznolikost instrumenata čine album još mističnijim nego što bi inače bio. Uprkos dužini od 70+ minuta, ovo je jedno od onih umetničkih dela koje prosto tera na instant repeat.
Vredi pomenuti i EP-jeve, koji su ove godine bili izvanredno plodan format:
5) Luminous Vault – Charismata
4) Aversio Humanitatis – Longing for the Untold
3) Muka – Sveta Stoka
2) Fides Inversa – Rites of Inverse Incarnation
1) Schammasch – The Maldoror Chants: Hermaphrodite
Razočaranje godine bi svakako bila Myrkur, a moram priznati da sam više očekivao i od Emptiness.
