Odelo

Jednostavno - CAR! Meni je i ovo bilo interesantno: Još jedan dokaz da je Orgazam u stvari najveći ''stoner rock'' bend u nas!

Ha, slučajno sam našao ovaj intervju sa Grofom (bivši basista, svirao na 'Lišće prekriva Lisabon' i 'Kako bubanj kaže') : 'vju Obavezno baciti pogled (intervju je kratak anyway).

Tema o Solitude Aeturnusu koja za dve godine ima jedva skrpljenih 10 komentara, mašala! Aupizdumaterinu! YuMetal je go kurac, bez ikakvog pogovora.

Biće tek super kad izgubimo od Obale Slonovače.

Sutra tražim posao da sve to pokupujem.

Ista priča vrlo komotno može da ide i na punk i hardcore, a o gotiku da i ne pričam. Jedino što su nijanse te zabave nešto drugačije od pokreta do pokreta. A što se tiče mode, nije poenta što će neko stil ove grupe ljudi morati čisto sociološki da okarakteriše kao 'moda', bottomline je da metalci, pankeri i korovci generalno pokazuju prezir prema modi i da žele da distanciraju svoj stil od tog pojma. Gotik populacija ne, jer su opsednuti kreiranjem svog mrčnog izgleda. Da, znam šta pojam angst predstavlja, ali je problem u tome što je gotik kao stil vrlo površan, pretenciozan i izveštačen (isključujući njegovu raniju manje definisanu fazu). Danas se gotik uglavnom odnosi na šminku i žurke, muzika i neke ideje su u nekom sasvim desetom planu. To se može primetiti i ovde na ovoj temi gde je fenomen 'no no! bela majičica na gotik najtu!' pomenut hiljadu puta u raznim varijacijama. U današnjem rocku, gotik uglavnom važi za jednu uopštenu kreativnu stranputicu. Što nije bio slučaj tokom tog početka osamdesetih kada taj dark nije bio tako klišeiziran i uniformisan a od čega gotik danas ne može da pobegne. EBM je svejedno deo koga prihvata ''Gotik subkultura'' ili grešim? U svojoj osnovi, nisu. Čak je i NWOBHM izvesne elemente preuzeo iz punka. Motorhead je bend koji tada povezivao i jednu i drugu stranu, a Black Sabbath je ipak bio poštovan od jednog broja punk bendova, pa čak i uticao na neke. Boom punka je bio opšti fuck you na sve dotadašnje vrednosti celokupne muzičke scene tih godina, što je naravno uključivalo i metal. No, to se izmenilo već sredinom osamdesetih i metal i punk/HC se od tada prožimaju i dopunjuju. O ovome bih mogao do sutra i da navodim gomilu primera, ali sam trenutno malo umoran...

Metal nije 'moda'. A što se tiče trte-mrte ''angažovanosti'', ''potkulture'', ''poruke okolini'' gotika i njegove ''tuge/depresije'' jer je ''svet sranje''... stvarno neozbiljno. Taj gotski punk je zaista imao smisla dok je sve to trajalo tih par godina, ali ne kontam kakvu to sada angažovanost nosi neka ružna, muška figura Mortiše Adams za klavirom? Ili još gore, gomila neke trash muzike, 'popa budućnosti', a u stvari jeftina elektronika koja asocira na Scooter i neki ubogi Dojčland trens tehno s početka devedesetih? Kakve to ima veze sa punkom? S duge strane, metal i punk su uvek bili i ostali veoma povezani.

Detached From Satan, In The Darkness, Alkahest, Park Of Reason, i to je sve. Plus Mirror singl i jos jedan split singl sa Winom...

RIP. (Mada za ocekivati je bilo pre da ce Bobby Liebling da ode u istoriju. Prepadnem se svaki put kad vidim njegove novije fotke. )

Imam par albuma. Maksimalni ol skool, što znači da treba imati malo živaca. Interesantno.

Ijaaaaaooo brišu mi se postovi, jer vređam 'gotik potkulturu' izgleda. Godflesh na avantgarde metal i kraj priče!

Ovo na gothic forumu? FUJ!!! Na avantgarde metal i tačka.

Dakle, 26. se svi skupljamo i trk u prve redove i SVI plačemo, bez izuzetka!

Ružno vam bre stoji ova odrednica 'prog doom metal'...

Kakav je taj bend? Meni se ide na ovo!

Pa, sad, nekako je i normalno za bendove koji pređu 25. godinu svog postojanja da se onda malo više šlepaju na račun nekih vrhunaca što su do tad uspeli da urade. Partibrejkersi su na primer doživeli svoj vrhunac u tamo nekom periodu '94-'96 kada su izdali 'Kiselo i slatko' i sa tim albumom tada bili definitivno bend br.1. Posle toga nisam baš propratio naredne albume Brejkersa, ono što sam površno čuo mi je zvučalo OK, ali ipak slabije od svih tih stvari sa 'Kiselog i slatkog'. A i bez obzira na to, vidno je da je sad sva ta euforija za njima opala posle 10 godina. Koja i Disciplina opet ne znače isto sada kao što su bili recimo velika fora krajem osamdesetih u BG alternativi, a doživeli zatim sredinom devedesetih bum kao Disciplin A Kitchme. Slično bi prošao i EKV da je nekim čudom opstao do danas, s tim što se oni danas ipak još uvek dosta slušaju, najviše zbog toga što je na sreću uspela da se kako-tako sačuva ta neka enigma vezana za Milana Mladenovića. Idoli su poodavno stvar prošlosti i nostalgije, a još neki naši odlični, manji ali kultni bendovi kao Luna, La Strada, Boye itd. su onako u globalu manje-više zaboravljeni. Ali jebiga, to je ovde jednostavno tako, jer se olako bacaju u zaborav ili se podcenjuju neke stvari koje su ovde vredele. Sad, El.Org. konkretno je doživeo vrhunac još tamo '86-'88 sa 'Distorzijom' i 'Letim, sanjam, dišem'... Na 'LSD-u' su imali taj opštenarodni narodnjak 'Igra r'nr' cela Jugoslavija' koji ih je tada veoma dobro prodavao, ali ih je kasnije potpuno progutao. Tako da ih danas 90% ljudi samo pamti po toj stvari koja za Orgazam nije ni malo reprezentativna. Znam eto nekoliko ljudi kojima su im samo zbog te stvari bili razumljivo odbojni, ali su ih već drugačije gledali kad sam im dao da čuju prvi album ili 'Lisabon'... A ta tri albuma posle osamdesetih su im potpuno dobra, čak donekle i u skladu sa vremenom. Ali eto, nisu nešto baš prošla, mada mislim da to dobrim delom čak i nije njihova krivica...

Nema drugog - Discouraged Ones ostaje i dalje moj najdraži album Katatonie. Ali, The Great Cold Distance mi je mnogo više legao nego Viva Emptiness... Just kewl!

I, jel' bio neko na kraju Ani & Teni? Kako je bilo? Propustio sam ih, a propustio sam na kraju i Talese...

Zavisi od ukusa. Meni su u principu svi njihovi albumi simpatični, pa čak i 'Letim, sanjam, dišem' koji je, ono, previše sladunjav, neka zašećerena verzija T Rex-a. 'Distorzija' je prvi album koji sam u životu preslušao i zavoleo. 'Lisabon' mi je bez razmišljanja na prvom mestu. Strašan album, gomila ideja na kojima bi im i Bauhaus ili stari Killing Joke bez blama pozavideli.

Kakav huge bedak! Očekujem tu Tenu Novak i Anu Never u Novom Sadu već mesec dana, a Tales Of Dark sviraju u Temerinu samo dan kasnije! 'Al' jebiga, ne može sve s tabletom il' dve'

A, bljak! Našminkani gotik lejmeri? To odavno nije 'avangardno'.

Eh, ja postajem nervozan u vezi tog albuma... Neizvesnost ubija. Šta će i kad će ga na kraju biti? Ural? Sibir? Nije valjda čak Teheran? Pa, dobro, čak i da tako ispadne, manijaci kao ja će ga naručiti. Mislim, siguran sam da ja hoću.

Dolazim, dolazim! Jebem mu sve, zapisaću datum na papir i zakačiti ga za monitor. Pa nek stoji i podseća me. Konac oko palca ipak nije dovoljno praktična metoda.

Vidi, vidi, pa tu je i Tomaš! Baš sam se pitao da li je živ.