Odelo

@RNA Naravno da to neće nekom doneti bogznakakvu zaradu od nekog malog benda, samo napominjem da je takva piraterija dosta jednostavna i svakako MOGUĆA kada je album izdat kao CD-R. Fabrički CD. Fabrički CD, all the way. Da imam bend kome je izdavač ponudio ove dve opcije samo bih se nasmejao i bez razmišljanja mu rekao da mi izda fabrički CD. A ako sam baš zapeo da mi booklet ima bar još tih nekoliko stranica, mogu od izdavača da tražim da mi odštampa tiraž, ali da malo pričeka sa izdavanjem albuma dok ne prikupi novac i odradi taj booklet kako valja. Na kraju krajeva, može i sam bend u toj situaciji da se postara i prikupi nešto novca da se taj booklet odradi sa još kojom stranicom, jer to su zanemarljive pare naspram toga koliko košta štampanje fabričkog diska. Elem, a što mora booklet od dve stranice uopšte da bude problem? Imam par originala sa takvim bookletima i neki i kao takvi imaju vrlo efektnu estetiku.

CD-R? Pa tako ljudi i mahom rade ovde, što je tužna slika. Svi ti albumi što su objavljeni kao rezanci tim bendovima ne mogu da donesu gotovo nikakvu korist za neki eventualni diskografski proboj van Srbije. Gotovo pa svakome je od bookleta jako lako napraviti njegovog pirata koji je maltane isti kao original. Sve što ti treba je jedan pristojniji skener, malo đuskanja po fotošopu, a onda ga odneseš u štampariju da ti odrade te piratske omote (možda ti čak ni to ne treba ako imaš neki ultradobar laserski štampač). Zatim kupiš nekoliko praznih diskova, odneseš ih da ti na njima urade štampu koja je na disku, onda narežeš taj album... ...i eto - imaš svoj sasvim dobro urađeni original koji je u stvari pirat. Ako imaš svoju radnju ili držiš distro možeš komotno da ih prodaješ a da ljudi ni ne provale da su kupili pirate! Sa normalnim, fabrički urađenim diskovima takva neka priča je u startu eliminisana. Kad kupim takav CD ili vinil nema sumnje da sam kupio album. Kad pak kupim CD-R mogu da se zapitam da li sam ja to kupio album ili promo, demo, bootleg... a iako je to vrlo malo verovatno, možda su mi uvalili pirata, ko zna? Te piratske fabrike je držala mafija. Danas se mafiji te ilegalne fabrike čak uopšte ni ne isplate, a 90ih su se npr. masovno kupovali "bugari" jer su nama balkanskoj sirotinji tada odrađivali posao koji nam sada odrade download s interneta (koji tada nije postojao) i obični CD-R rezači (koji su tada bili luksuz i velika retkost)...

Stvar je u tome da kad je album objavljen na CD-R može se dosta lako izpiratisati njegov pravi FIZIČKI format. Kada je u pitanju štampani CD, to ne možeš da uradiš i dobiješ još jedan "original"... Prvo, treba ti dosta novca za tako nešto, a i da imaš taj novac, opet ne bi to mogao da uradiš jer nemaš dozvolu za autorska prava koju bi morao da podneseš da bi ti ti diskovi uopšte bili odštampani.

Pa, razlike su velike i vrlo očigledne. Prvo, CD-R može da se izpirateriše dok štampani CD ne može. Zbog toga je taj štampani CD jedan opšti standard za album, a CD-R to nije. Dalje, štampani CD je mnogo istrajniji i izdržljiviji od običnog rezanca.

@Dushan S: Apsolutno se slažem, samo bih te malo dopunio jer si objasnio kako funkcioniše cela stvar u jednoj malo više mainstream priči. U okviru jedne underground metal/hardcore/punk/whatever priče ona ide istim tokom kroz drugačije detalje: Tačno, a ova stvar takođe važi i za underground. Pošto pričamo i o ovdašnjem raširenom fenomenu da se izdaju albumi na narezanim CD-R diskovima, ja mislim da to bendove skoro nikuda ne vodi. Kad imaš ŠTAMPANI CD ili vinil to znači da imaš i materijal koji je bez sumnje validiran kao album. Kada je to CD-R, on je album tek onako "samo usmeno" jer se ne nalazi na adekvatnom formatu pa je više kao kakav li luksuzno upakovani promo ili demo. Bez namere da nekoga vređam, ali mislim da kad bend ide s namerom da snima album mora da i do kraja insistira na tome da nađe izdavača koji će mu za taj ALBUM obezbediti i njemu adekvatan format, tj. štampani disk. Mislim, kad se radi o domaćem bendu koji mi se sviđa, kupujem ja i te zvanično izdate CD-Rove, ali je tu problem što se tiče stranaca. Oni će ga kao takvog jednostavno prevideti pri kupovini albuma, a distroi uglavnom neće biti zainteresovani da ga imaju na svojoj listi. Jednostavno, kad bend i izdavač izbace album kao CD-R, nisu ni svesni koliko su u startu diskvalifikovali njegovu prodaju i eventualni proboj benda van Srbije. A da je potrebno našim UG bendovima da tiraže svojih izdanja prodaju i kod underground publike van Srbije, mislim da je to valjda svima jasno. Tačno, uz dodatak da ta situacija mnogo teže padne underground bendovima i izdavačima. Malog UG izdavača drži par ljudi (ili čak samo jedan čovek) iz hobija te se ne vode time da izdaju nešto komercijano na čemu bi mogli da zarade već se vode po svom ukusu da pruže afirmaciju malim bendovima koje vole. Kad takav izdavač recimo pukne kintu da bi odštampao album jednog benda a on se uopšte ne prodaje, to može da ga dovede do situacije da uopšte ne može da objavi album drugog benda koga je nameravao, ili čak do gašenja samog labela.

Osnovno što i underground izdavač treba da ponudi bendu je da mu plati štampanje izdanja i odradi mu, koliko je god u mogućnosti, promociju i distibuciju. Neki koji su u situaciji će čak pripomoći bendu i za troškove snimanja, uraditi mu majice i sl. E, sad, priča oko tih par domaćih izdavača često spada u ono - "srpska posla". Mnogima su poznati ti "uslovi" koje REX daje mnogim bendovima, poznato je da ovde praktično i nemaš izbor UG izdavača (REX nije underground izdavač, ma koliko to delovalo nekome drugačije), a masovno izdavanje albuma na rezanim diskovima je poseban fenomen (za koji sam uveren da ne vodi te bendove nikuda)...

Nemam ni bend ni album.

Underground bendovima i izdavačima znači svaki dinar da bi kako-tako opstajali. Kad kupiš album direktno od takvog benda - dao si mu svoj doprinos da se izvuče iz minusa ili da ga ublaži da bi mogao dalje da funkcioniše. Kad kupuješ album od UG izdavača povećavaš bendu šansu da mu taj izdavač izda naredni album i bolje ga pripomogne. Tim malim izdavačima isto znači svaki dinar da bi opstali, bolje pomogli svoje bendove i da bi mogli da prihvate još novih bendova i izdaju im albume. Uzgred, svirke su takođe često neizvesna stvar za male bendove. Mogu na njima da zarade neki dinar, ali ih one često mogu i oterati u minus. Ponovo, jer ne može drugačije da se preformuliše: podržao si tu konkretnu svirku ali nisi podržao album. A račun za internet je = novac koji uplaćuješ za internet. Kad kupiš disk, ti nisi kupio i autorska prava na njega. Taj disk svakako posle možeš da iskoristiš i u pogrešne svrhe koje mogu da idu na štetu benda i izdavača. Te stvari su u eri interneta izmakle zakonima, ali ne i etici. A kao što rekoh, neki ljudi je imaju, a nekima pomanjkava. Download ima svoje pozitivne i negativne strane. Postoji download koji nekome neće prineti veliku štetu, koji je nekome uopšte neće naneti, a koji nekoga može da potpuno sabotira i uništi. Prosto, tu ne važi isti princip za svakoga i sve živo što ima CD, pogotovo kad uporediš na relacijama mainstream vs. underground i strano vs. domaće. My 2 cents, pozdrav

Podržavaš neki njegov koncert, ali NE PODRŽAVAŠ ga kad izda album. 1. Država ne dobija ništa ali novac ide u POGREŠNE ruke, tj. nekome ko nema pravo na njega jer ga zarađuje na konto tuđeg rada. Taj novac je uzet na štetu onih koji su uložili u taj album i imaju pravo na njega a to su bend i izdavač. [Tu razmisliti koliko to štete donosi jednom malom underground bendu i njegovom takođe malom neprofitabilnom izdavaču] 2. Nelegalni download je najčešće besplatan. Problemi estrade i narodnjaka sa tiražima me ne zanimaju. Inače, samo da odštampaš standardni CD ti treba minimum 500 evra. Za troškove snimanja ja nisam kompetentan, ali to sve zavisi koliko je bend zahtevan za snimanje, kakav ima pristup itd. Mada, i sam možeš otprilike da proceniš da je to u najmanju ruku barem još toliko koliko treba za štampanje diska.

Ima makar toliko da se barem malo sastavi ili oporavi od dugova u koje je zapao da bi uopšte snimio album. Takođe, i da bi imao šanse da mu taj izdavač izda i distribuira naredni album. I izdavač je u finansijskoj neizvesnosti kad izdaje neki album. Nemoj misliti da je s izdavačima drugačije, jer ne govorimo o velikim korporacijama tipa EMI, današnji Nuclear Blast ili o mafiji iz Granda već o underground metalu, malim bendovima, ljudima koji najčešće nisu iz nekih bogatunskih porodica i o malim izdavačima koji ne rade svoja izdanja da bi na njima nešto zaradili i pretrgli se od novca. I sve to u zemlji Srbiji. Ovde se priča o etici i to je sve. Neko je ima, a nekome izgleda pomanjkava. Presnimavanje i tape-trading su činili uslugu malim underground bendovima tokom 80ih, rezanje CD-Ra a nešto kasnije i empetrica sredinom 90ih su im takođe bili korisni u smislu da bi neki ljudi uopšte mogli da čuju za njih... Međutim, ta vremena su odavno prošla, i danas kad imaš internet i myspace kakvu tu sad promotivnu korist domaćim bendovima mogu da donesu rezanje ili uploadovanje njihovih kompletnih albuma? Nikakva, čini mi se. Niko ih iz UG metala verovatno ni ne očekuje niti se nešto potresa oko njih. To je problem mainstream scene i oni se verovatno trude da ga reše kako znaju i umeju. Nisi me uopšte razumeo jer izgleda kao da nemaš nikakvu predstavu o tome kako otprilike funkcionišu određene stvari u undergroundu. Ti govoriš o velikim korporacijama, velikim svotama novca što je priča koja ide uz mainstream i sve ono komercijalno. Te priče nema u undergroundu jer se vodi drugačijom etikom. To što ću ilegalno skinuti kompletnu Cecinu diskografiju, neke albume izdate za Sony ili stvari iz novijeg Nuclear Blastovog kataloga bez bilo kakve želje da išta od toga kasnije kupim čak iako mi se dopadne je za njih samo mali ujed mrava na ogromno drvo. Kad se ta stvar radi sa albumom nekog domaćeg UG benda koji ti se dopada - to je već ujed parazita na vlat trave. Brale, Ovde su mnogi bendovi i tih par malih izdavača koji zaslužuju da imaju normalno odrađen CD primorani da ga na kraju objave kao narezani CD-R sa bukletom. Čisto da bi album uopšte izašao, ali tehnički je to kao da ga i nema i kao da je izdat običan demo sa fensi bukletom. Domaći štampani CD ti košta skoro tri puta manje od stranog, pošto smo mi jebiga zemlja trećeg sveta. Takođe, mnogi ne moraju da plaćaju nikakvu poštarinu za njega. Objavljeni album koji je imao nesreću da se pojavi na CD-Ru košta još manje. I šta još treba da se očekuje? Da kažem bendu da mi se jako sviđa njihov album pa će da mi ga presrećni donesu pod nos. Zauzvrat, daću im Orbit žvake ili neiskorišćenu kartu za GSP. Mada, mnogo mi je i to za album koji mi se čini da vredi. [/irony]

Sony je multinacionalna korporacija gde se svakodnevno obrću milioni. Dakle, boli njih kurac, a neka paralela s njima ti ne valja jer se ovde priča najviše o malom nezavisnom izdavaštvu i o muzici koja uglavnom ne može (a uglavnom ni ne želi) da ide van nekog undergrounda (metal, hardcore, punk itd.). Pritom, cela priča se događa u Srbiji. Ne, piraterija ne ide u prilog domaćim bendovima. Danas kada postoje majspejsovi, jutjubovi a većina ljudi koristi i neku solidnu internet vezu situacija je nikad lakša da dođeš do informacije o nekom bendu, čuješ iz par pesama/snimaka kako otprilike zvuči i onda se odlučiš da li su vredni da im odeš na svirku i KUPIŠ njihov album. I šta sad tu korisno piraterija i ilegalan download mogu danas da donesu jednom srpskom metal bendu? Nikakvu korist, već mogu samo da im idu na ŠTETU. Pa mislim da je onda bolje da se ovi naši još manje trude ako većina ljudi ima poput tebe taj "oću preko leba i pogaču" stav.

Jesu posebni, ali treba samo polagano s njima Jedini njihov nešto mekši album je The Circus Maximus, a ta prva dva (meni barem) uopšte nisu tako laganica iako su tek možda 50% heavy metal. Mystification je fenomenalan, mada je on opet još jedna posebna priča za sebe što se tiče Manille Road. Malo je tehničkiji i više speed metal u odnosu na ostatak diskografije. Crystal Logic, Open The Gates i The Deluge su pravi klasici heavy metala, nikako ne propustiti ili olako podceniti. Dosta sirov, varvarski i težak zvuk, nema produkcijskih našminkavanja, energična svirka, vajb u najboljem epskom maniru, interesantne a jednostavne metafore i priča tekstova... Uh bre, pa sve ono što mi čini jedan dobar HM, više od toga ne mogu da tražim! Ko počinje s njima, možda bi bilo najbolje da ima pristup kao recimo za Candlemass, Solitude Aeturnus ili neki drugi doom bend, bez obzira što ML baš i nisu doom. Većina stvari im zahteva taj neki "doom trip slušanja" jer im je muzika malo nekomunikativnija i kanda su pomalo mračnjaci. Distancirani su dosta svesno od te hitmejker HM priče, pa verovatno zato nisu baš lako svarljivi, pogotovo onima koji su naviknuti na WASP, Running Wild i sličan, malo više catchy zvuk.

Pardon Klerikalni, a koji to "mi metalci"? Mi ponosni metalheadi smo bre gospoda ljudi i nemamo veze sa vama dizel-hipicima koji se jednom istripovaše da su "metalci". Mi smo vas uvek prezirali i podsmevali vam se, a prema pankerima i anarhistima imali veliki rešpekt i uglavnom se fino družili sa njima a čak ih ponekad smatrali i za braću. On topic: Skrewdriver je sranje. Prijatno i doviđenja.

Your vote was registered! Thank you for participating. Please don't forget: If you buy a ticket in our online-shop, using the same email address, your band receives 10 points in the vote! [što znači: pukli ste u startu] Please also keep in mind that any cheating, manipulations of the voting system or multi-votings can lead to a disqualification [eh, bedak] of your favourite band []

Baroness?

Jon Mikl Thor also had/has a punk side project called THOR & THE ASS BOYS. Recently appeared on the ``13 BANDS WHO THINK YOU'RE GAY`` compilation along with bands such as Anal Cunt, Raunchous Brothers, Mudoven, Nasty Disaster, and Eyehategod.

:) ... LOLOVOZ! Vrh!

Kupio je ili napravio sebi bullet-belt?

"Brzi RUSKI doom metal iz FINSKE" Oksimoron! Ludilo, zezanje, ghetto! Za ovo ne bih rekao da je doom, mnogo je sladunjavo, evrovizijski i pop. Imaju interesantan koncept (valjda), ako ništa drugo.

Ovo je i dalje "avantgarde metal" ?

@Prince Of Darkness: Ali... zašto? Mada, i ja imam neka takva khm, "kontroverzna" mišljenja s kojima sam verovatno u manjini. Recimo - ja stavljam The X-Factor na prvo mesto ispred svih ostalih Maiden-a i mišljenja sam da im je to poslednji dobar album koji su snimili...

Uh, ajme majko, šta sve neću pročitati po ovom forumu, al' ajde... tebe je makar zabavno čitati s vremena na vreme. Doduše, kad sam bio baš klinac, sećam se da mi je onaj uvod u Mr. Crowley bio, ono, totalni MRAK. Sada mi je ipak jasno da je Ozzyjev solo bio vrlo bled u poređenju sa Sabbathima i pun onih jeftinih shock-rock trikova, iako je imao i par dobrih momenata i nekoliko dobrih pesama koje su mu se izgleda samo omakle. Te, zakaj ti je, bre, Mr. Crowley ispred War Pigs?

Super bend, no mene malo više podsećaju na PLASMATICS i Motorhead nego li na Anvil. Prvi album je baš dobar i s finom dozom starog punka... Nego, pronađoh ovo: http://www.youtube.com/watch?v=jQ4yeYQcbEg...feature=related Heavy metal do koske, pa uživajte!

1. nije 2. nije ni hardcore

Nekoliko albuma s ove liste mi se sviđa, ali... ...u časopisu kakav je Terrorizer i najveće smeće će dobiti veliku ocenu, bitno je samo da je izdato na nekom parajlijskom hip labelu. Sve u službi marketinga i to je to. Kad je to High On Fire bio TOLIKO dobar bend? Ah, da, zaboravih, pa oni su na Relapse-u! Ma, whateva, godišnje top-liste su iovako ionako totalno ghey.