Odelo

Za tekst na maternjem jeziku, UVEK veći respect u odnosu na onaj na engleskom. Zašto? Pa zato što bend na taj način pokazuje da stoji iza svog teksta, da mu pridaje važnost i da ima potrebu nešto njime i da saopšti (ma šta to bilo), a ne da je tu čisto forme radi. Pride, pomalo je apsurdno imati tekstove na engleskom a obraćati se ovdašnjoj publici... Što ne mora da znači da su tekstovi na engleskom po defaultu loši, isfolirani i isprazni, ali ipak... hm? Ne zvuči ružnije, ne gubi značenje kad se prevede na srpski, već samo rimu koja je sklopljena na engleskom. Mada, zanimljivo... ličnošću-realnošću, i eto ti čak iste rime i na srpskom, heh.

Ma, samo da izbacite ovu vašu dosadnu Dopeth/In Lames/pseudometal klinčadiju kad aplaudiraju i podvriskuju na kraju pesama ...i hop! Eto odličnog studijskog (!) metallic psych rock albuma! Ozbiljno. Meni je snimak savršen takav kakav je, pogotovo bas i bubanj koji zvuče skroz puno & prirodno. Malo me ceo trip (vrlo spacey) podsetio na 5IVE'S CONTINUUM RESEARCH, al' jebeš njih, ovo je mnogo bolje.

OK je Aux, solidan, mada me tu lično odbija pop prizvuk, notorna prog izvedba i po svaku cenu "savremen" zvuk. Moj utisak, što ne znači da je objektivno tako... Prava stvar je ipak "2nd april 2008". Baš je dobar. Ima energiju i kanda je šmekerski vajb. A i pesme su generalno, bolje.

AHAHAHA!!! Koliko polu-retardiranih američkih metalcore šabančića na samo jednom mestu!

Pa ni nemoj da ih juriš! Uradiš ih sama za sebe, u tome i leži šmek s prišivkama.

Istina! Uzgred, Angra je užasni bljutavi šećerlema-evrovizija-pop kič. Radije bih slušao Celine Dion nego to sranje. Eto, naprimer: Tann IRONSWORD - tako se bre peva heavy metal!

Sajt se zove Metal UNDERGROUND?! LOLČINA!!!

Dopeth valja?

...koja izgleda služi samo za ljubitelje disko-pop muzike ili glupe. Ako se neko već odluči na kupovinu neke muzike, biraće uvek fizički format a ne neke mp3ice od 192kbps. Nema poente, jer (iako nelegalno, doduše) može te mp3ice dobiti za dž.

Naprimer: http://www.player.co.yu/category.php?ID=55

Novi Marantz, Thorens... to bre danas košta preko 600 evara, znači - NOT metal at all! Haha! A polovni stari gramofon je takođe zeznuta rabota, jer ume da bude mačka u džaku i da zahteva MNOGO cimanja.

Možeš i za manje pare da kupiš novi DJ gramofon koji će ti vršiti posao.

Muzički biznis radi biznisa a ne radi muzike.

Priznajte i ne izvlačite se sad - imate sve brojeve "Burde" i "Bazara"!

Pa, iovako-ionako, to je odavno prava kuća namenjena za vas wannabe metalce.

Nema? Totalni bedak.

Aha! Znači ti si taj! Uzeo si je sad na svirci u Akademiji? Ja je taman snimio i hteo da je pazarim, kad ono - za 10 sekundi je neko pokupio... Ali nema veze, ja uzeh ovo:

Nažalost.

Prva pesma je bljutava izdrkotina u ubuđaloj limunadi. Kao i evrovizijska produkcija tipična za Nuclear Blast smeće koja se provlači kroz ceo album. Ima par dobrih momenata koji podsete na SlumberHoney, al jebem li ga kad ja definitivno nemam želudac za izdizajnirani pop metal namenjen nemačkim debelim goticama u pubertetu.

Meni Grand Magus nije ništa posebno. A Acrimony - Hymns To The Stone, definitivno. Odličan rokenrol album.

Kad je doom metal u pitanju, Electric Wizard pod obavezno. "Come My Fanatics...", mada nećeš pogrešiti ni sa "Dopethrone" i "Supercoven" EP-jem za početak... Goblin je dobar, al nekako su mi uvek bili ni tamo ni 'vamo. Nit catchy i rokenrol kao Kyuss, nit sjebano i doom kao Electric Wizard, pa nekako radije pustim jedno od ta dva nego Gobline.

U suštini, oduvek su bili umivenija i razvodnjenija verzija Electric Wizarda.

Ljudi, odoste možda malo predaleko... Naravno da je humanije pružiti podršku ljudima koji su životno ugroženi, ali ja sam i za podršku muzici koju smatram vrednom i koja nije tu zbog novca. Svako ko naginje nekom undergroundu zna za jednu opštu etiku: Download radi informisanosti je okej, ali se potrudi da koliko god možeš što više i kupuješ izdanja malih/underground/DIY bendova što dolaze sa istih takvih izdavača. Kraj priče, a sve ostalo je na tebi kao da proceniš šta ti je tu vredno a šta ne.

Svi mi downloadujemo, ali mnogima je fizički format i dalje nezamenjiv. Ja i dalje kupujem diskove i ploče (čak i mnogo više nego što je to bio slučaj pre downloada). "Robin Hood tripovi", nazovi to kako hoćeš, ali oko izdavača postoji etičko pitanje. Recimo, u situaciji kada se odlučuješ za kupovinu između dva albuma koja ti se jednako dopadaju ali oba nisu neki prioritet. Jedan je od velikog benda izdat za neku major etiketu, a drugi od malog benda izdat za mali lejbl. Mislim da nije baš mnogo etički odlučiti se tada za ovog prvog. Naravno, svako kupuje diskove radi svog gušta pre svega, ali ipak - tako pruža i neku vrstu podrške. Kad nešto smatraš vrednim svoje podrške, onda tu nema ničeg ljigavog, lošeg i licemernog.