Jump to content

Cuauhtémoc Tonaltzintli

Iskreni članovi
  • Posts

    80
  • Joined

  • Last visited

Everything posted by Cuauhtémoc Tonaltzintli

  1. А јел знате да је, у ствари, московска Аркона, састављена од чланова више бендова, односно, у овом бенду су бивши и неки садашњи чланови Butterfly Temple-a, Rossomahaar-а итд., а мозак пројекта је девојка Masha Scream! Слава!
  2. Козје Рогове сам купио од Ракића, али сам уграбио последњу копију, пошто сам му рекао да ми их уштека! Да, и мајица стари ратник је до јаја! Слава!
  3. Fuck you All није лош, али ипак га не бих препоручио људима који се тек упознају са Carpathian Forestom... Слава!
  4. Купио сам Гоат Хорнс оригинал и до јаја је одрађено, има и неки као постер унутра, а и мајица Лунар Поетри је до јаја, не скидам је... хехехе Најјачи албум је Нехрист, па и Гоат Хорнс... Када Ноктурнал буде дошао, биће: "Дођох, чух, одушевих се"! Слава!
  5. Слава Вукови, срушићемо предрасуде... Уз вас смо! Слава!
  6. Слава вам, уз вас смо и уништићемо предрасуде.... Слава!
  7. Темнозор, Славланд и Родовест Слава!
  8. Људи, не бих да вас прекидам у расправи, али ипак ово није адекватно место за раправу о сатанизму, јер је ово тема о паганизму, а сатанизам нема никакве везе са паганизмом! То је исто како када би се на теми о хришћанству расправљало о паганизму! Слава!
  9. Чек, чек... Какве везе има сатанизам са паганизмом? Слава!
  10. Значи морам да узмем нову графичку... Ионако ми је ова матора, па бих свакако узимао нову! Хвала! Слава!
  11. Ја имам Geforce 4MX 400, али када год уђем у игру, избаци ми при учитавању! Јел зна неко у чему би могао да се крије проблем? Слава!
  12. @Delicious: Хехе... било ми мало чудно, ник и окружење, али но фрке... Кад завршиш песму, тачније када наснимиш вокале, јави ми се, ја ћу до тада завршити ову другу ствар, па ћемо се све договорити! @Varg: Хвала Па, у плану су још неки амбијентали, а о блек песмама још размишљам... За сад само Дункелхајт и моја ауторска, која, као што рекох, веома потсећа на "Еа лорд оф..." Слава!
  13. Хехе... Хвала пуно на понуди , али не волим да узимам туђе радове! Можемо одрадити сплит ЦД...
  14. Е, па, драго ми је да ти је стигао диск и да ти се свиђа! Него, управо завршавам трибјут бенду Burzum, као и бенду Ashen Light, које ћу објединити на једном диску! Тренутно радим на песми Дункелхајт од Burzum, а готова је моја, ауторска песма, "Пад Хришћанства", која је посвећена раду Burzum, јер неодољиво подсећа на песму "Еа, Lord... "! Од бенда Ashen Light сам снимио песму "Песн Велеса" а у току сам са снимањем песме "Последња Битва Част у Част"... Слава!
  15. Тако је! Што се скандинавије тиче, за број 9 се везује нпр.: Када се Один жртвовао себи, висио је на вешалима 9 дана и 9 ноћи. Нордијска космологија познаје 9 светова који су потпомогнути Игадрасилом! Сваких 9 година, људи из целе Шведске одлазе у храм на Упсали, где жртвују мушке робове, као и мушке животиње! Бог чувар Бифрост моста, Хеимдал, рекао је да је син 9 мајки! итд. Слава!
  16. Ја имам тај, горе наведени, снимак уживо, а ако се потрудим, наћу ћу и нешто у аудио архиви! У сваком случају, постујем исход претраге! Слава!
  17. У јбт... Мораћу да врнем до сајта Волкотена, пошто су у Темнозору готови сви чланови овог бенда! Валда је тамо нешто образложено! Слава!
  18. Прорицање Вештина упознавања воље богова на основу различитих врста, знакова. Намере богова могу људима бити наговештене или спољашњим знацима или непосредно, преко снова или надахнућа. У прву групу прорицања сврстава се предсказивање воље богова на основу лета или гласова птица (орнитомантија), инстинктивних поступака (нпр. нехотично изговорене речи), бацања коцки или других врста објеката (клеромантика, астрагаломантика), а посебно на основу посматрања утробе жртвованих животиња, ватре на олтару (епиромантика), небеских тела (астрологија) или воде (хидромантика). Другу групу прорицања чини откривање божанске воље преко снова (ониромантика), најчешће оних који траже оздрављење у Асклепијевим светилиштима (инкубација, ијатромантика), приказивањем сени покојника (некроматика) и откровењима добијеним преко надахнућа (ентхоусиасмос). У најранијим историјским епохама, пророковања су обављали надахнути појединци који су оглашавали вољу или жеље богова. Касније та врста прорицања није имала значајнију улогу јер је слободно пророковање надахнутих појединаца било замењено пророштвима добијеним од различитих свештеничких редова или званичних пророчишта, нарочито делфског (в. Пророчишта). Тек после смрти Александра Великог, кад је грчко-римски свет ступио у непосредни контакт с Оријентом, нагло су постале омиљене све врсте прорицања, пре свега астрологија. У Риму су званично признавана једино пророковања која су обављали државни магистрати или свештенство, али мере које су предузимане ради спречавања прорицања незваничних лица показују да су све врсте прорицања биле омиљене. Већ од времена Тиберија незванична пророковања сматрана су злочином и кажњавана су протеривањем и одузимањем имовине. Упркос тој забрани, а и каснијим забранама, у Риму су постојали и професионалци, најчешће странци с Оријента, који су се бавили искључиво астрологијом. Диоклецијан је најстроже забрањивао арс математица, тј. астрологију, али су тек доласком на власт хришћанских императора коначно угушене све врсте пророковања. Слава!
  19. Вођаној У словенској митологији зао водени дух, који живи у језерима, барама и вировитим рекама, и то најчешће покрај воденица. Појављује се у различитим видовима: као човек са канџама и дугим репом, покривен травом и маховином, као старац зелене косе и браде или као риба покривена муљем. Дању се одмара у раскошној палати испод воде, а свечери излази и напада купаче који се затекну на реци после заласка сунца. Непријатељски је расположен према људима, посебно мушкарцима, које одвлачи у воду да би их оженио својим кћерима или да би их учинио својим слугама. Често оштећује воденице, рибарске мреже и мостове. Да би га умилостивили, воденичари и рибари приносе му различите жртве - петла, кокошку или овцу. Жртвован му је и ухрањени коњ, који је с каменом око врата бацан у воду. Слава!
  20. Вукодлак Различите животиње (бик, коњ, змија и разне птице) су врло често предмети обожавања у историји религија. Кроз фазу обожавања животиња, у својој религијској еволуцији, прошао је скоро сваки народ, па и наш. Веровање у животиње као облик, у који се утеловљују различити, већином, зли духови, или пак поједина божанства, је јако, нарочито, у нашем народу; а и код осталих Словена није ни до данас по све престало, него се одржава с том разликом, што сада места словенских богова заузимају хришћански светитељи. Неретка је ствар да се понеко божанство (анђео или светитељ) јавља у облику просјака, путника или чак и понеке животиње. Душе умрлих људи, нарочито ако су били зли, претварају се, по веровању нашег народа, у поједине животиње (повампире се). Епифанија предака у домаће животиње, као на пр. у змију покућарку која се нарочито пази, па затим у петла и у живину уопште, позната је код Срба и Руса (Чајкановић). Па и веровање да душа може привремено отићи из човека, обично док он спава, и претворити се у други какав облик (змаја), позната је код Словена уопште. /Др В. Чајкановић: Студије из Религије и Фолклора. Етнографски Зборник, Београд, 1924./ Једна од злих душа уселила се и у вука те је тако постао вукодлак. Веровање у вукодлака, датира из врло далеке прошлости словенске. Још нам Херодот (ИВ. 105) вели о Неурима (за које се мисли да су Словени) да се сваки од њих годишње једанпут на неко кратко време претварао у вука, али је после добијао опет људско обличје. Уз ову забелешку Херодотову интересантно је и то, да наш народ верује, да Србин потиче од вука. Вукодлаком се сматра и онај човек, који има вучје обличје; неко који се може да претвори у вука. Веровање у овог вукодлака распрострањено је код свих Словена. Вукодлака чије име на словенски гласи: – вл´´колак´´ (н. слов. волкодлак), познају и Бугари под именом: вл´´колак´´; Срби и Хрвати: вукодлак; Руси: волкодлак; Чеси: влкодлак; а Пољаци wилколак. /Г. Крек: оп. цит./ Вукодлака знају не само сви Словени него и суседи словенски. Тако вукодлака налазимо код Грка у речима: буркиолакас, бруколакаси и брyколакас: код Турака:вурколак; код Албанаца:вуврвулак; а код Румуна: в´´рколбк.((Г. Крек: оп. цит./ Вукодлаком постаје и некрштено умрло дете или дете закопано с мајком у њезиној утроби које после 7 година нарасте велико као вук, али је окрутније од вука. /Архив. за Повј. Југ. књ. ВИИ, Загреб, 1863./ Вук нам у свом Речнику под речју "Вукодлак – вампир, тенац (тењац)" даје опширан опис његов, онакав каквим га наш народ сматра. Вукодлак се зове човек, вели Вук, у кога (по приповеткама народним) после смрти 40 дана уђе неки ђаволски дух, и оживи га (повампири се). Потом вукодлак излази ноћу из гроба и дави људе по кућама и пије крв њихову. Поштен се човек не може повампирити, већ ако преко њега мртва прелети каква тица, или друго какво живинче пређе. Вукодлаци се највише појављују зими (од Божића тамо до Спасова дне). Како почну људи много умирати по селу, онда почну говорити да је вукодлак у гробљу (а гдекоји почну казивати да су га где ноћу видели с покровом на рамену) и стану погађати ко се повампирио. Кадшто узму врана ждрепца без биљеге, па га одведу на гробље и преводе преко гробова у којима се боје да није вукодлак: јер кажу да такови ждребац неће, нити сме, прећи преко вукодлака. Ако се о ком увере и догоди се да га ископавају, онда се искупе сви сељаци с глоговим кољем (јер се он само глогова коца боји: зато говоре кад га спомену у кући: "на путу му броћ и глогово трње" – јер су бротњаци покривени глоговим трњем), па раскопају гроб, и ако у њему нађу човека да се није распао, а они га избоду оним кољем, па га баце на ватру те изгори. Кажу да таковога вукодлака нађу у гробу, а он се угојио надуо, и поцрвенео од људске крви ("црвен као вампир"). Вукодлак долази кадшто и својој жени (а особито ако му је лепа и млада) те спава с њоме; и кажу да оно дете нема костију, које се роди с вукодлаком. А у време глади често га привиђају око воденица, око амбара житних и око чардака и кошева кукурузних. Кажу да све иде са својим покровом преко рамена. Он се може провући и кроз најмању рупицу; зато не помаже од њега врата затварати као ни од вештица. Сем вукодлака имађаху Стари Словени и друга нижа божанства или демоне као што су бес или бесомар (за кога Леже мисли да је исто што и Пизамар). Бес или бесомар биће да је био бог грозоте, одвратности као што би то етимол. речи бес казивала: бěдс´´: у литваском баиса – страх, гроза; баисус – грозан, одвратан; у лат. фоедус – гнусан, гадан; у грчком питхекос – мајмун. Осим тога демон трас, и вед (вěд´´) кога су Словени сматрали за демона који помрачује Сунце и Месец (Крек). Наш народ верује да се и данас, док трају "некрштени дани", а то је од Божића до Крстова дне, јављају људима вампири, ђаволи, караконџуле, па затим змајеви, који се најчешће појављују у виду огњевит крилате змије, а кад иду пред облаке да се бију са алама, онда су као орлови, или дуга која тица (Чајкановић). Вук под речју "ала" вели: "за змаја... се мисли да је као огњевити јунак од кога у лећењу огањ одскаче и светли." Слава!
  21. Колко је мени познато, за религију није битна вештачки створена граница тј. држава, већ човек који себе сматра религиозним бићем, тако да ја сматрам да када се говори о религији не говори се о државама, већ о људима! Да не би више гушили тему, пошто је тема ипак о словенској религији а не о појму религије, ево једног текста везаног за религију којој је посвећена тема, а који је преузет из књиге! Davno prije nego se razvilo vjerovanje u različita poganska božanstva iznikli su kod pranaroda prvi začeci štovanja prirode. Uporedo s kultom vode, ognja, groma i Sunca, razvio se i kult stabla. Svantomesto tj. sveto mjesto na Romawskoj Poljani (između rijeka Pregole i Ale) je kompleks stare šume, svetište gdje se poštovalo staroslavensko trojstvo Perun- Trebun- Pokola. Tamo su ljudi hodočastili da se poklone bogovima i prinesu žrtve, te da po starom običaju ponesu kući list ili grančicu sa svetih hrastova za očuvanje zdravlja i za dobrobit sebe i svojih članova obitelji. Najveća znamenitost Svantomesta bila su tri hrasta na kojima su bila urezana naličja tri božanstva (Perun, Potrimba, Pokola). Na srednjem hrastu isticao se lik Peruna. Pomeranski Slaveni iz okolice Šćećina (Sczecin, Stettin) pričaju o velikom hrastu pokraj kojeg je bio izvor vode i narod je vjerovao da tu prebiva neko božanstvo koje se štovalo. Kad je biskup Oton Bamberški naredio da se taj hrast posiječe, došao je narod i molio da mu ga ostavi za uspomenu, a obećavali su mu da tamo više neće obavljati nikakav neznabožački čin, nego da će se samo u njegovoj sjeni odmarati. Spaljivanje hrama u Sczecinu je naredio biskup Oton Bamberški, a on je dao i odrubiti tri posrebrene glave boga Triglava i poslao ih papi u Rim. Слава!
×
×
  • Create New...