Turin

nije, to je kao da te pitam sto nosis tudje carape.

taj deo foruma je privatan - moras da budes ulogovan da bi ga video i naravno.....zasto postujes tudju fotku?

ne idem vise na axelzonu. bio sam tamo od pocetka, sad je samo velika reklama, gomila osrednjih fotki, gomila seronja, itd..., valja jedino stock podforum

gresis, ovaj, gresis silno sine. novo = skupo, i retko za amatere vredi tih para. nov 70-200/4L = 650 evra nov 70-200/2.8L IS = 1500+ evra nov 17-40/4L = 600+ evra nov 50/1.4 = otprilike 300 evra nov sigma 105/2.8 macro = 310 evra i bice losiji od Vivitar Series1/Tokina/Tamron 90/2.5 macro za 100 evra. nov sigma 150/2.8 macro = 625 evra!!!!! najbolji odnos performanse/cena je 50/1.8 => 100 evra nov. u 99% slucajeva polovni profesionalni objektiv kakav mozes da nadjes na berzi bice JEFTINIJI i MNOGO BOLJI od 3.5-4.5, 3.5-6/3 ili slicnog consumer zoom-a na koji ce neko da baci 150 ili 300 evra. ako mu nista ne fali kad ga kupis (isprobas ga, naravno), 99% sanse da mu nista nece faliti godinama posle toga. nekadasnji mehanicki objektivi imaju bolji kvalitet slike od dansanje consumer optike (jer za pro optiku malo ko ima para ko nije pro, vidi cene gore), a nema elektronike koja moze da se pokvari - mogu da traju decenijama duze

tih 19mm na filmu ti je kao 12mm na cropu znaci kao wide-end tokine 12-24. Izgleda da je to prilicno redak objektiv, pa ga nemoj prodavati za male pare. Mislim da nece moci da se montira na EOS aparat, zbog sledeceg problema: registar daljina je rastojanje od bajoneta do ravni filma/senzora i za svaki sistem je ovo fiksna razdaljina. Ukoliko zelis da na jedan sistem montiras objektive sa drugog sistema, registar razadljina tela mora da bude manja od registar razdaljine objektiva, pa ce adapter da nadomesti razliku. Ako je registar razdaljina tela prevelika, jos kad dodas debljinu adaptera, dolazis do toga da imas efekat kao da si montirala objektiv sa makro-prstenom (extension tube), tj. gubis fokus na beskonacnost (i u zavisnosti od razlike, mnogo vise od samo beskonacnost). Canon EOS ima malu registar razdaljinu, ali FD ima jos manju, pa ne mozes FD montirati na EOS, jer adapter koji ocuvava ispravne fokusne razdaljine ne postoji. Postoje verzije koje imaju staklo, pa deluju kao blagi telekonvertori, medjutim ta stakla su ekstremno niskog kvaliteta, pa se poenta montiranja dobrog objektiva gubi. Neki FD objektivi se mogu adaptirati promenom navoja i manjim busenjem/turpijanjem, medjutim, vecina ne moze. ali, zato Canon EOS moze da primi i koristi Nikon, Olympus, Contax/Yashica, M42 (Pentax screw) itd... objektive Autofokus je over-rated. Od 8 objektiva koje imam, svega 2 su autofokusna (ali je jedan od njih fenomenalni 80-200/2.8D zbog kog nikad necu menjati svoj sistem, eventualno dokupiti neki drugi), i koristim manuelne (na kojima cak nemam ni merenje - sve se radi rucno) mnogo cesce od njih. medju njima ima mnogo dobrih objektiva koji za male pare u pravim rukama mogu da ponude mnogo vise od plasticnih zumova. btw. sutra je foto berza u staklencu na trgu republike od 10-16h, pa navratite.

pazi, ja uglavnom reply-jem kad neko ima neko pitanje ili da neku nepotrvrdjenu/polutacnu tvrdnju. nasao sam tvoj A1 i izgleda da je bolji od legendarnog AE-1: http://www.mir.com.my/rb/photography/compa...html/index1.htm super! cuvaj taj aparat. 19mm, wow! moram da pogledam koji je taj objektiv. 70-210 predpostavljam da je konstantno F4, to je bilo popularno na high-end zoom-ovima nekada davno. ovaj tamron, ako je to onaj na koji mislim, jako je dobar uprkos rasponu, probao sam jedan i veoma je ostar sa dobrim kontrastom. Taj 28-70, jel 3.5-4.5 ili 2.8 konstantno?

obrati paznju na zavrsetak recenice ....nazivamo magnetno polje.

nisi bas obavesten o digitalnoj fotografiji. profi digitalac nije isto sto i PS, cak upravo suprotno - kod profi digitalaca slika je STO MANJE cackana u aparatu da bi se sto vise informacija sacuvalo za naknadnu obradu. Kod amaterskih modela se budzi puno modova i puno obrada da bi JPG-ovi sto lepse izgledali za one kojima kvalitet slike nije toliko bitan da bi trosili svoje vremena na obradu RAW-a. sad cu da pogledam o kojoj slici govorite, pa cu da vidim da li mogu da vam kazem kako je postignut efekat. da li je bas A1 ili AE1 ? Ti Canoni su na starom, napustenom FD bajonetu za koji mogu da se nadju vrhunska L stakla mnooogo jeftinije nego moderna EF L stakla za EOS bajonet. Recimo: 85/1.2 L je san snova, feeeeeenomeeeeenaaaalaan portretni objektiv. Najnovija za EOS 85/1.2L II varijanta kosta oko 2300$, dok za FD navoj verovatno mozes da prodjes sa sto-dvesta evrica. SLike koje mozes da dobijes takvim staklom vrede tih 100-200 evrica. Vrede i ovih 2300$, zato svaki ozbiljan pro ima jedan u svojoj torbi. Fenomenalni su i 35/1.4L, 135/2L, 50/1.4, 85/1.8 L je Canon oznaka za profesionalne vrhunske objektive sa staklom od fluorita i statijaznam, dobre izrade, odlicne ostrine i kontrasta. U non-L objektive ne ulazu toliko truda,pa im kvalitet slike nije toliko dobar. moze bez PS-a sa Sepia/Tobacco ND (Neutral Density) filtrom. O doterivanju kontrasta necu ni da govorim, to je radjeno i na filmu i na digitali, pa se podrazumeva. na svim aparatima iz 70tih vec imas svetlomer koji ti ocita ekspoziciju u EV (Exposure Value), pa tu vrednost pogledas u Kodak-ovoj field karti uzevsi u obzir brzinu filma koji koristis (50,64,100,125,200,400 ISO/ASA), blednu koja ti treba za DOF koji zelis da dobijes i nadjes shutter speed koji ti treba. Ja na nikonu koristim manuelne objektive starije od mene na kojima nemam merenje i vec sam prilicno precizan za odredjivanje ekspozicije iz 1-2 snimka (pogledas histogram i sledeci moze da bude precizno odredjen). recimo: ISO 100 1/250 f8 = 1/500 f4 = 1/1000 f2.8 = 1/2000 f2 = 1/125 f11 = 1/60 f16 = 1/30 f22 snimak je isto eksponiran, samo se dubinska ostrina (DOF) menja i naravno brzina okidanja preporucujem knjigu (ima PDF na netu da se skine) Brian Peterson - Understanding Exposure FENOMENALNA JE! jedine "parametre" koje unosis u aparat su: osetljivost senzora/filma, brzina okidaca (isto i za A i za D) i otvor blende (isto). Ove fotografije se razlikuju po tome sto si obradu kod filma dobio fabricki (kontrast, kriva zasicenja su odredjeni filmom) i deo odradjujes sam (dodging, burning, USM, push - to su sve stvari koje su PRENETE u PS sa obrade filma), dok kod digitale sve mozes naknadno da uradis bez menjanja originala. Naravno, film i senzor se drugacije zasicuju - senzor je blizi slajd filmu (Velvia, Provia, Kodachrome itd...) po latitudi, zasicenju i netoleranciji na omaske u ekspoziciji. Senzor ima sum zbog koga se svadjaju ljudi, film je imao zrno zbog kog su se svadjali ljudi. Nekad su koristi lupu x4, x8, x11, x16 da traze mane, sad pixel-peepuju na 100%, 200%, 400% uvecanju. Razlicitost fotografije zavisila ti je od FILMA, sad ti zavisi od SENZORA. Slike snimljene Velvijom od 100 ASA i slike uradjene neznamrecimo, Portrom od 200 ASA su takodje dan i noc. ono gde film jos uvek ima prednost je B/W Ilford sa svojih 12 blendi latitude, ali sa digitalom mozes da opalis bracket vise ekspozicija pa da napravis HDR u B/W o kom si ranije mogao samo da sanjas. A da ne pocnemo uopste pricu o srednjem formatu.... ljudi koji pljuju po digitali danas kad postoje Canon 1Ds MK III i za koji dan Nikon D3, i u srednjem formatu Hasselblad H3D i razni Phase One-ovi, Mamyije i statijaznam spadaju u sledece kategorije: 1. U zabludi 2. U neznanju 3. Uljuskani u time-bubble u kom sve sto je nekad bilo je mnogo bolje nego ovo sad 4. rade pejzaze sa ogromnim uvecanjima na filmu u srednjem i velikom formatu, sto ce takodje digitala prestici za dve-tri godine 5. Imaju ogromnu kolekciju Leitz i Voigtländer stakala i vole da slikaju decicu na igralistima tako da ih roditelji te dece ne primete.

kao pravi pornicari, izazivam vas da svi stavimo nick kao moj, samo razlicitih duzina.

ne prenosi nista magnetno polje, magnetno polje je TO sto "prenosi" svoj uticaj. Tu pojavu da nesto prenosi uticaja naelektrisane cestice na okolni prostor nazivamo magnento polje.

visedimenzionalni prostor je nuzno zlo matematickog aparata kojeg koriste neke od teorija. mozda je tako, a mozda i nije. najverovatnije jeste. teorije superstruna zahtevaju 12-dimenzioni prostor. Ako ih napustimo, a napusthajmo ih, onda ni njihovi geometrijski zahtevi ne moraju biti stvarni. Ali u prirodi obicno vazi odredjen princip ekvivalencije - ako dve naizgled sustinski razlicite stvari imaju potpuno istu manifestaciju , onda se vrlo lako moze desiti da neka pojava koja ima tu manifestaciju poseduje obe prirode istovremeno. Evo primer iz elektromagnetike: da bi napravio elektromotor potrebno ti je obrtno magnetno polje. To obrtno magnetno polje je potrebno jer ti treba obrtni magnetni fluks konstantnog intenziteta, znaci da vektor neke velicine koja opisuje to magnetno polje ima nepromenjiv intenzitet, ali promenljiv pravac kako vreme tece, i da posle izvesnog vremena dodje u pocetni...hmm..."polozaj" i onda Jovo nanovo. Kako ces da ga napravis? ako uzmes generator naizmenicnog harmonicnog napona (znaci a uprostimo, posao vrsi napon ciji se intenzitet menja kao najobicniji sinus ili kosinus) mozes dobiti da u provodnicima statora tvog motora tece najobicnija naizmenicna harmonicna struja iste frekvencije. Ona je prostorno nepromenjiva, tj. u svakoj tacki tvog statora je ista u datom trenutku, ali joj se intenzitet menja ne prostorno, vec vremenski. E sad uzmes, pa namotas tri provodnika oko statora, svaki je prikljucen na isti takav generator, ali su faze generatora pomerene medjusobno za trecinu perioda. U bilo kojoj tacki prostora oko elektromotora sada je rezultantno polje jednako zbiru tri polja koja prave tri generatora. Zbog osobine da imaju iste frekvencije, da su pomereni za tacno trecinu periode jedan od drugog i da imaju iste amplitude sabiranjem ta tri dobijamo da vektor elektromagnetne indukcije (velicine kojom opisujemo elektromagnetno polje) na bilo kojoj tacki podjednako udaljenoj od osovine statora ima uvek isti intenzitet, ali se pravac i smer menjaju, tj. izgleda kao da vektor te EM indukcije rotira. To rezultantno polje ce da se pokachi sa stalnim magnetom rotora motora i da ga okrece tako da se polje koje generise magnet i polje koje generise struja koja tece kroz stator poklope. Stator ne moze da se pomeri, ali rotor moze, pa se okrece, ali kako je ono polje statora rotirajuce, ono stalno "bezi" i motor se okrece. simple as that. To je asinhroni trofazni motor. kakve veze to ima sa bilo cime? evo sledece: PRVI POJAM: obrtno magnetno polje se dobija kombinovanjem magnetnog polja tri faze. Sta sad kad bih napravio motor sa samo jednom fazom? Odgovor: napravim ga, ukljucim i sta se dogadja? Nista. motor nece da krene. Zasto? Nema obrtnog polja? Kako nema? Pa lepo, imas samo jedan naizmenican napon i na onom mestu u prostoru gde vektor magnetne indukcije treba da "rotira", on uvek ima isti pravac, samo mu intenzitet opada i raste nazimenicno od +nesto do -nesto (znaci menja i smer). Sad uzmes i ukljucis takav "okrnjen" motor i gurnes rotor malo u bilo koju stranu. On polako pocne da se okrece, pa ubrzava, ubrzava i u jednom trenutku radi bas kao da je trofazni motor. Kako sad to? Ako radi kao trofazni motor, znaci da ima obrtno polje, ali ne moze da ima obrtno polje, zato sto nemamo od cega da ga napravimo. E sad dolazi onaj princip ekvivalencije: Analizirajmo malo kakva je ta EM indukcija koju smo napravili koja je istog pravca, a promenljivog intenziteta (umesto promenljivog pravca, a istog intenziteta). Ovakvu EM indukciju tj. magnetni fluks (posto je EM fluks pojam uveden da bi razumeli kako EM polje deluje, oni su povezani nekim jednostavnim relacijama koje necu sad da vam objasnjavam, neki drugi put) mozemo napraviti na ovaj nacin kao sto smo i uradili - samo sa jednom fazom, ali mozemo da je napravimo i na drugi nacin - uzmemo dva obrtna EM polja duplo manjeg intenziteta koja se obrcu u suprotnim smerovima istih frekvencija obrtanja. Ako ih saberemo, dobijemo naizmenicno EM polje koje miruje, samo mu se intenzitet menja od +nesto do -nesto upravo tom frekvencijom (posto koliko se jedno polje obrne na jednu stranu, toliko se drugo obrne na drugu stranu, kad se saberu njihovi vektori EM indukcije dobije se tangencijalne komponente vektora potiru i ostaje samo zbir radijalnih komponenti, to jest jedan vektor uvek istog pravca, samo razlicitog intenziteta. Kada smo gurnuli prstom u jednu stranu, narusili smo simetriju i pomogli jednom od ova dva ne bas tako fiktivna fluksa da prevlada onaj drugi. svejedno na koju stranu. posle toga, sve sto ostaje je jedno obrtno polje. ovakav motor je jednofazni asinhroni motor koji nece moci da se pokrene bez pomoci, ali kad se jednom pokrene, po svemu je istovetan trofaznom asinhronom motoru, bez obzira sto nije kao takav napravljen i sto ga nismo pravili od tri faze, ili mozda nismo ni culi za tri faze, ili zvimo u paralelnom univerzumu gde je Edison ubio Teslu. pa postoji samo jedna faza. DRUGI POJAM: neobrtno, naizmenicno EM polje JEDNAKO je zbiru dva obrtna EM polja istog intenziteta, BEZ OBZIRA DA LI SMO GA TAKO NAPRAVILI ILI NIKAD NISMO CULI ZA OBRTNA POLJA. NE MORAMO DA UZMEMO DVA OBRTNA POLJA DA IH SABEREMO, NA BILO KOJI NACIN DA NAPRAVIMO EM POLJE SA TIM OSOBINAMA, ONO CE U SVOJOJ PRIRODI SADRZATI DVA OBRTNA EM POLJA. ovo je genijalna stvar. cista filozofija. princip ekvivalencije. svaka stvar u univerzumu istovremeno u sebi sadrzi sve moguce kombinacije dvih drugih pojmova koje mogu da daju ponasanje koje predstavlja skup svih ponasanja date stvari. da se vratimo na n-dimenzionalne pojmove. ZNACI: ako nesto moze da se predstavi u 3 dimenzije, a istovremeno postoji matematicka papazjanija koja to isto predstavlja u N dimenzija, tada tih N dimenzija verovatno postoje. Za ovo nemamo i ne mozemo imati dokaz, ni eksperiment koji bi mogao proveriti tako nesto. Kod visedimenzionalnog prostora koji se, jelte, ne moze graficki bas jednostavno prikazati, uvodi se pojam MANIFOLD-a. Recimo, Zemljina kugla predstavlja jedan primer manifolda - u komsiluku bilo koje tacke na njenoj povrsini moze se aproksimirati dvodimenzionalnom ravni u kojoj, recimo vazi da zbir unutrasnjih uglova trougla iznosi 180 stepeni. Ako se malo udaljis, dolazis do toga da to vise nije dobra aproksimacija i potrebna ti je, recimo, sferni koordinatni sistem, pa onda bilo koje tri tacke na povrsini prave Neperov trougao gde je zbir unutrasnjih uglova veci od 180 stepeni. A to je samo skok sa 2 na 3 dimenzije. Skok sa 3 na 12 je tezak za razumevanje. Trenutno zanimljiv model geometrije univerzuma je Kalabi-Jau manifold ciji uprosceni prikaz mozete videti u mom avataru.

btw. za jednu postoje uverljivi dokazi, a jedna je sarena laza. Cik pogodi koja je koja...Veliki Arhitekta, Prvi Pokretac, Majka Priroda, Tvorac, On, The One, call it what you will, ima svoje mesto u kosmologiji i ni u naucnim krugovima neces naci mnogo ljudi koji se bore protiv takvog tumacenja. Uredno organizovani, inteligentni, vredni, naucni umovi samo dispute-uju verodostojnost (i svrsishodnost) raznoraznih verskih knjiga pisanih od strane vecma nepismenih i dogmom zaludjenih ljudskih bica, zapisa menjanih i zloupotrebljavanih u velikoj meri u zadnjih, recimo barem 2800 godina.Bog jeste stvorio Zemlju, samo ne na nacin na koji mislis. Dao je zakone prirode i pocetne uslove tako da je mogla sama da se stvori. uh, nemoj tako, mnoga sam fina popodneva...hmm...provodio...uz Vruci Kaj u osnovnoj skoli. Fina novina je to bila.

zvezde se ne udaljavaju od Zemlje po nekom konkretnom modelu ponasanja nista vise nego sto se cestice kakaa udaljavaju od tvoje kasike kad pijes cokoladno mleko. Ovo nema NIKAKVE veze sa velikim praskom. Doplerov pomak koji se detektuje kod zvezda posledica je njihove radijalne brzine u odnosu na Zemlju koja je posledica zajednicke rotacije oko centra nase galaksije razlicitim brzinama u "vektorskom smislu" da se tako izrazim.Svemir se nije sirio ni u sta, i nista nije postojalo pre njega, to je koncept koji je tesko zamisliti. Nisu se prosirile zbijene galaksije i zvezde, siri se PROSTOR u kome su se one nalaze. To je zvanicno tumacenje. Ono sto se nalazi izvan ljuske velikog praska nema nikakvu interakciju sa onim sto je unutar nje i samim tim nije deo naseg univerzuma. Nista iz naseg univerzuma nikada nece preci tu granicu, pa samim tim i nece moci da sagleda nas univerzum sa "spoljne strane". Sto se tebe tice, tamo su drugi potpuno disjunktni univerzumi sa svojim prirodnim zakonima i svojim pocetnim uslovima. da budem precizan, obojica smo na neki nacin u pravu: svetlost drugih galaksija potice od zvezda u njima, a supermasivnim zvezdama (ili prilikom eksplozija supernove) moze se i preciznije zaviriti u spektar.

Ne zvezde. Galaksije. Ne iz lokalne grupe galaksija, vec svuda.Pa onda pozadinsko mikrotalasno zracenje. nije smatrao teoriju relativnosti greskom, nego svoju raniju pretpostavku o postojanju kosmoloske konstante lambda greskom.

kako bre nema tema???? Licno sam je otvorio pre jedno dve, tri godine??? jedino mi se Andjeli Jada svidjaju od svih albuma, i prvi su na mojoj top listi doom albuma.

zasto ima malo zena gitarista? zato sto ima previse sporeta, sudopera i usisivaca kojima je potreban attention...

ima tema. merguj. asimilacija ili smrt

Greg Ber - Darvinov radio. malo previse kvazi-politicki-triler, ali veoma citljivo. Ako neko ima Darwin's Children na prodaju, nek mi javi, ovo cu brzo zavrsiti.

Malo posete zoo vrtu. I ne, ono nije jedan od ONIH medveda. Barem do sledeceg beer festa.

jebo vas... samo serete, niko nista korisno da napise....... nigde na netu ne mo's naci nikakav iole koristan info o EF...

kao sto neko rece, jel' iko snimio koncert u SKC-u?

mnogo jake reci, a nema bas mnogo informacija.... uporedite sa necim...Evoken, Thergothron, Hierophant, Shape of Despair, Funeral...

De Glemte Tider je mini album iz 2005. ima li nesto novije, ili ste na ovo mislili? sad iskop'o na google-u: http://www.megaupload.com/?d=3BX3K9M2 pass je www.darkforummetal.cl

ono sto cujes u Otyg-u nije moderni knjizevni "juzni" svedski jezik, vec arhaicni brdjanski gde razlike nisu samo u recima i izrazima, vec i u izgovoru pojedinih glasova -> ono retrofleksno "SH" je u juznim krajevima "H" i slicno...vecina Svedjana ne razume tekstove...

Ritchie Blackmore