Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'bass'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • YUmetal.net info
    • Obaveštenja & predlozi
    • Koncerti & Okupljanja
  • Metal muzika
    • Domaća metal scena
    • Heavy metal
    • Thrash metal
    • Power & progressive metal
    • Black metal
    • Death & Grind
    • Doom & Gothic METAL
    • Metalcore, NWOAHM & Nu Metal
    • Avantgarde Metal
    • Opšta metal diskusija
  • Ne-metal muzika
    • Domaća rok scena
    • Rock & Hard Rock
    • HC, Punk, Crust, D-Beat i ostala ekipa
    • Gothic, Electro & Industrial + Neofolk
    • Post Rock, Dreampop, Ambiental, Shoegaze...
    • Ostala ne-metal muzika
  • Srodne teme
    • Yumetal youtube muzicke liste
    • Mesto za muzičare
    • Berza
  • Opšte diskusije
    • Kultura, Umetnost, Mediji
    • Religija & magija + Filozofija
    • Nauka

Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


AIM


MSN


Website URL


ICQ


Yahoo


Jabber


Skype


Location

Found 2 results

  1. Претрага каже да нема теме о овом народном хероју рокенрол музике у земљама Источног блока. Дакле, Глен је басиста/пјевач старије до древне генерације који је крајем 1960-их обитавао у бенду Trapeze а онда добио шансу за пут до звијезда у Deep Purple (Mk.III и IV). До звијезда је и стигао уз помоћ разних кокаина и хероина, па се мало сјебао успут. Тад креће некакво недефинисано таворење гдје вриједи издвојити албум сарадње Hughes/Thrall, затим слиједи ангажман код Garyja Moorea, учешће на Seventh Star ("крњави" Black Sabbath)... и након којечега још, преокрет. Глен се "очистио" негдје 1991. године и као уз помоћ више силе биљежи хит са KLF ( ) а наредне године излази његов први "прави" соло албум, Blues (Shrapnel продукција). Почиње суманута дискографска активност којој је малтене немогуће ући у крај, што соло што у сарадњама са мањим или већим ауторским упливом. Што се музичке приче тиче, Глен је базично фанкирокдушеван чоек али обзиром да је доста урадио по наруџби за јапанско тржисте, понегдје је тај фанк скрајнут ("No, no, Mr. Hughes, no funky, you hard rock!"). Ако је потребно нешто за увод предложити, онда би то били албуми Blues (1992) и Addiction (1996) који су релативно - музички - најусмјеренији. Blues као блуз (са хрпом шредера који солирају) и Addiction исповест.ком колекцију од десет брутално искрених хард рок/гранично хеви нумера. Опет, непрегледна је то шума па се случајним лутањем може наћи нешто овако... Значи, деда је напросто фонтаничан.
  2. Дакле, прије него што ће Курт пушком убити глаем (хард) рок, треш метал, себе и све остало, крајем 80-их и почетком 90-их година прошлог вијека, паралелно са глаем (хард) роком и треш металом, радио-дифузним таласима су владале поједине музичке групе које се нису дале тако лако уклијештити у само једну музичку ладицу али су ипак помирљиво климале главом на етикету фанк рок. Штабрекакомолим? Разложимо на састојке: с временом је заштитни знак рокенрола постала дисторзирана гитара која испаљује секси рифове, то је половина; фанк је, са друге стране, прије свега препознатљив по бас дионицама које се одликују занимацијама, активношћу, фреквенцијама, дебљини, тежини - друга половина. Дакле, идеја фанк рока је налијепити тешке гитаре на тешки бас. Са много или много више успјеха то су радили или још увијек раде Ред Хот Чили Пеперс, Икстрим, Ливинг Калор, Фејт Но Мор, Прајмус, Ден Рид Нетворк и многи други, а опет, утицај фанк рок покрета је био такав да су и многи (глаем) хард рокери додавали дјелиће фанк гитара или фанки баса или пак ситно трубаче који не свирају "Калашњиков". Опет, једна од одлика тог покрета условно названог фанк рок јесте била што се, као што је споменуто, један дио бендова који су условно били под тим кишобраном безусловно није либио да замијеша још елемената у свирку, тако да је ту било семплова, скреча, реповања и многих других ствари које су неподношљиве за брке са репићима у прслуцима са пришивачима. Ах... Ово је тема за причу о таквим саставима. За почетак, представљање три мање позната бенда који су иза себе оставили само по један "дугосвирајући" албум: LIMBOMANIACS - Stinky Grooves (1990) Састав из Сан Франсиска, почели са радом 1982. године и били изузетан клупски бенд, али је шири успјех изостао. У екипи је био Брајан "Брејн" Мантија (касније Прајмус али и Ганс ен Роузес), ту је негдје у друштву био и Бакетхед (човјек са милион идеја и једном пластичном кантом на глави), продукцију албума је радио Бил Ласвел, а гостовали на њ. Масио Паркер и Бутси Колинс. Текстуално, поприлично незрели односно зајебанти, музички, презрели - изузетни аранжмани и свирка. Синглић-хитић: http://youtu.be/IedAaxFEF8Y SMOKIN' SUCKAZ WIT LOGIC - Playin' Fools (1993) Веома шарен, и људски и музички, састав са источне обале САД. Пјевач/репер дубоког гласа у седмочланој екипи која је поред стандардних гитаре, баса и бубњева укључивала клавијатуре и скреч. Наслоњени поприлично генгста реп i хип хоп естетику, албум дјелује као нечија компилација највећих хитова, гдје у једном тренутку текст говори о злој биљци индијској коприви™ а у идућем екипа се баци у сумануту џез импровизацију. Синглић-хитић: http://youtu.be/LX3F9ja_-Zk FUNGO MUNGO - Humongous (1992) Још један састав из Сан Франсиска који је мало окаснио у освајању свијета фанк свирком. Дио су екипе која је свирала на истим мјестима као Прајмус, Мистер Бангл, Сајкефанкапус (и они би упали у ове описе да нису издали два албума), а након много зноја и километара су објавили ЕлПи за Ајленд Рекордс. Као и претходно споменути извођачи, ни они нису себи зацртали много граница; на албуму су присутни семплови, скреч, Србија, сурф, секс... и пуно хумора. Синглић-хитић: http://youtu.be/fij8Ati0G7Q *** И, ако се неко још увијек пита зашто фанк рок... Плесна музика је добра по Ваше здравље! П.С. Ко је издржао до испод анимације, даља занимација, текстић + пригодна компилација: ЛИНК
×
×
  • Create New...