sto sam i rekao pre 2 sata

 

odvratno razlaganje na pocetku, ac/dc strofa, tekst inspirisan huliganima, ne znam prosto odakle da pocnem

 

From Here To Eternity je dobra pesma,Weekend Warior jos bolja.

Ta teza da to nije metal nego rok je meni besmislena.

Kakve to ima veze?

Nema nikakve veze to što neke pesme vuku na rock. To je skroz OK.

Problem sa albumom Fear of the dark je što ima gomilu prosečnih pesmica bez ičeg da se pamti. Ako uzmete albume Powerslave ili Somewhere in time, shvatićete da su i najslabije stvari sa tih albuma sasvim solidne. Fear of the dark ima bar 5 pesama koje su dosadne, repetativne, neoriginalne i očigledno rađene na brzinu. U odnosu na druge pesme gde je najslabija pesma i dalje bila u redu ovo je veliki pad i daleko ispod standarda fenomenalnog benda kakav je Iron Maiden. Gomila neinspirisanih rifova (The Fugitive), uvrnutih tekstualnih tematika (Fear is the key, Childhood's end - gde je onaj Maiden što je pisao o religiji, literaturi i mitologiji?), razblaženih instrumentalnih sekcija (Weekend warrior), i na kraju vokalno eksperimentisanje Dickinsona (najprimetnije u Be quick or be dead). Srećan sam što se nije bavio tim kreveljenjem uživo, zato je BQOBD zvučala sasvim OK na Live at Donnington albumu. Ono što sam hteo da napomenem je da, za razliku od nekih, nemam nikakve primedbe na povremeni humor na albumu (From here to eternity). Sada se čini opasnim pisati duhovite pesmice u metalu, ali to je nekada bilo skroz OK, setite se nekih hard rock bendova ili ranog power metala.

Fear is the key, Childhood's end - gde je onaj Maiden što je pisao o religiji, literaturi i mitologiji?

Meni su ova dva teksta među najboljima na albumu. Umesto da palamude o religiji (realno, to im nikad nije išlo od ruke), literaturi (bez ideje, samo prepričavanje SF romana) i mitologiji (poštujem), uradili su par tekstova sa (za početak kvazi-) filozofskim temama.

 

Pa na "Brave New World" su skoro svi tekstovi na taj fazon, pa se ljudi opet kunu u njih.

Edited February 18, 200817 yr by Hudini

Meni su ova dva teksta među najboljima na albumu. Umesto da palamude o religiji (realno, to im nikad nije išlo od ruke), literaturi (bez ideje, samo prepričavanje SF romana) i mitologiji (poštujem), uradili su par tekstova sa (za početak kvazi-) filozofskim temama.

 

Pa na "Brave New World" su skoro svi tekstovi na taj fazon, pa se ljudi opet kunu u njih.

Da, ali su mnogo napredniji u odnosu na FOTD.

Evo sad gledam Death on the Road, i cini mi se da je na koncertu lose sniman zvuk, tj. da se na nekim deonicama ne cuje Dave-ova gitara, ritam gitara se prejako cuje itd. Konkretan primer gde se ne cuje Dave-ova gitara je posle onog laganog uvoda u Hallowed be thy name, kao i na vecini njegovih solaza... Bas bzv...

Edited February 18, 200817 yr by Child in time

Nema nikakve veze to što neke pesme vuku na rock. To je skroz OK.

Problem sa albumom Fear of the dark je što ima gomilu prosečnih pesmica bez ičeg da se pamti. Ako uzmete albume Powerslave ili Somewhere in time, shvatićete da su i najslabije stvari sa tih albuma sasvim solidne. Fear of the dark ima bar 5 pesama koje su dosadne, repetativne, neoriginalne i očigledno rađene na brzinu. U odnosu na druge pesme gde je najslabija pesma i dalje bila u redu ovo je veliki pad i daleko ispod standarda fenomenalnog benda kakav je Iron Maiden. Gomila neinspirisanih rifova (The Fugitive), uvrnutih tekstualnih tematika (Fear is the key, Childhood's end - gde je onaj Maiden što je pisao o religiji, literaturi i mitologiji?), razblaženih instrumentalnih sekcija (Weekend warrior), i na kraju vokalno eksperimentisanje Dickinsona (najprimetnije u Be quick or be dead). Srećan sam što se nije bavio tim kreveljenjem uživo, zato je BQOBD zvučala sasvim OK na Live at Donnington albumu. Ono što sam hteo da napomenem je da, za razliku od nekih, nemam nikakve primedbe na povremeni humor na albumu (From here to eternity). Sada se čini opasnim pisati duhovite pesmice u metalu, ali to je nekada bilo skroz OK, setite se nekih hard rock bendova ili ranog power metala.

 

No, kakav je da je, Fear of the Dark je mnogo bolji od No Prayer for the Dying. Svi ti loši elementi koje si naveo, još više su prisutni na tom albumu.

Evo sad gledam Death on the Road, i cini mi se da je na koncertu lose sniman zvuk, tj. da se na nekim deonicama ne cuje Dave-ova gitara, ritam gitara se prejako cuje itd. Konkretan primer gde se ne cuje Dave-ova gitara je posle onog laganog uvoda u Hallowed be thy name, kao i na vecini njegovih solaza... Bas bzv...

 

 

Ja imam orginal audio i dvd tog koncerta i nisam primetio to o chemu ti govorish... dodushe kad sam gledao spot za Troopera na televiziji sa tog certa u nekim momentima se nije chula gitara Gersa... e sad jebem li ga...

No, kakav je da je, Fear of the Dark je mnogo bolji od No Prayer for the Dying. Svi ti loši elementi koje si naveo, još više su prisutni na tom albumu.

Možda što se tiče Bruceovog vokala i tekstova, ali po meni album ima neke stvarno dobre riffove i odlične instrumentale. Nije tako loš album po meni, ali dobro, i dalje najslabiji posle Fear of the dark.

Možda su napravili weekend Warrior takvu jer je engleski navijaći jedino tako rokersku mogu skužit, hahahahahaha

Pa tamo su oduvjek bili punkeri aktualni. Mislim da im je i taj stil pretežak a kamoli metal.

Evo, ovako.

 

Razlaganje na početku je prilično loše (izbor akorda i sam zvuk gitare) i ponavlja se desetak puta kroz stvar. Što je mnogo, mnogo je. Strofa i refren su veoma inspirisani sa AC/DC, da ne kažem kako Maideni kopiraju AC/DC, što im svakako nije trebalo nikad u karijeri. Tekst govori o životu fudbalskog navičaja, znači nisu gluplju tematiku mogli naći. Verovatno su hteli da se uvuku u dupe navijačima, da kupe album. Prva solaža nema veze s vezom, zvuči kao neko zagrevanje prstiju, dok druga nije loša i jedini je svetao trenutak stvari. Ne znam šta im je trebao onaj pasaž između dve solaže koji štrči iz stvari kao govno iz punča. I još bitnije, stvar je predugačka spram toga koliko je (ne)zanimljiva.

 

 

A kako si dosao do zakljucka da hoce da se uvlace navijacima?Ja sam pesmu doziveo suprotno.

Pogledaj tekst pa razmisli.

weekend warrior i apparition, e zbog te dve me je sramota

pijem u to ime

 

edit: i dodajem Fear is the Key

Edited February 18, 200817 yr by vladream

A kako si dosao do zakljucka da hoce da se uvlace navijacima?Ja sam pesmu doziveo suprotno.

Pogledaj tekst pa razmisli.

S obzirom da su poznati kao vatreni fudbalski navijači (Harris posebno - još nikad nisam gledao utakmicu West Hama da nisam njega video u prvom redu), a jedno vreme su čak imali i svoj fudbalski klub, ne bih rekao da hoće da pljuju po navijačima.

 

U taj tekst bi mogao da se zakune svaki engleski huligan bez prednjih zuba kome žena više ne da da ide na utakmice.

Pa jel kaze-The rebel of yesterday,tomorows fool-?

Da ne pisem ceo tekst...

Fear Of The Dark nije najbolji ali je prejak album i svaka je pesma dobra. .

 

 

 

Fear Of The Dark nije najbolji ali je prejak album i svaka je pesma dobra.

 

 

 

Ou jea!!!

'ladno su u Srbiji :)

Dosta s vrijedjanjem da vam se ne ukaze andjeo bana.

Hahaha dobro, samo sam odgovorio coveku...

Sta ova slika treba da znaci?

DA DOLAZEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!!!!!!!!!!!!!!!!

 

Šalim se...

Photoshop...

Evo sad videh, to je slika iz LA-a, neki srecnik je isao na koncert http://www.ironmaiden.com/index.php?catego...2_articleid=795

Edited February 20, 200817 yr by Child in time

Bole ga kurac u bulju. I mi cemo uskoro....

 

 

Kako je to slatko... Samo josh da je istinito...

Pa jel si bilo/la na koncertu kad su svirali na sajmu?