Vetar vise ne duva na moju stranu

Kise padaju

Sunce vise ne sija

poslednji pokusaj mog zivota da od mene napravi coveka

Iako poslednji sigurno je hrabri

Osecam jak bol u grudima

Tesko je

Ali borba se nastavlja

Sat vise ne kuca sekunde

Stihovi hvataju prasinu na papiru

soba i trunka svetlosti u njoj

samo ustajali vazduh i hrla papira

Prodire kroz moju dusu

Uzvisen na gore ja sam ipak dole

dole na samom dnu

Tuga je spas

stihovi su mojoj dusi jedino svitanje

Olkovka koja stoji tu vec danima

Oko nje se nakupilo sivilo prasine koje

S vremena na vreme iscezne na trenutke sunceve svetlosti

koje kad kad probiju sivilo rupica na roletnama

Prozori su tako providni

 

 

Misaoni rad, super!

Mmmm, kolacici...

Uzvisen na gore ja sam ipak dole

dole na samom dnu

NArodnjak majke mi

 

jd, jesi li ovo ti bese, podesti me?

rad mi deluje podjednako "misaono"

Ne svidja mi se

Edited October 13, 200618 yr by VeronikaJeOdluchilaDaUmre

Probao sam recept u potpisu, apsolutno je odlichan!!!!

Uh, jebote, kako je ovo depresivno ...

Ovo je jedina tvoja stvar koja ima potencijal.

Rekao sam ti ranije: Jedan veeeeeeeeeeeeeliki kljuc za pisanje je - citanje, videces kako se neke stvari resavaju, kako se stvara struktura koja nije naivna i koja bi mogla da uzbudi citaoca.

Kazem: vidim neke flasheve ovde koji nisu losi ali je generalno "vec vidjeno", ovo bi mogao da bude deo necega veceg, ovakvo kakvo je, usamljeno, nema nekog narocitog smisla.

Jebi ga ...

problem je u tome sto ja uopste ne citam kad kad napisem neku pesmu i to onako uz neki "sad piano theme".....

 

a da recept je vrh

Hm ...

Nisam mislio na citanje sopstvene poezije, mene retko nadahnjuje i oplemenjuje ono sto sam ja sam napisao ...

Mislio sam na citanje drugih autora ...

Hm ...

Nisam mislio na citanje sopstvene poezije, mene retko nadahnjuje i oplemenjuje ono sto sam ja sam napisao ...

Mislio sam na citanje drugih autora ...

o boze ...

 

pa naravno da sam mislio na druge autore...