Realno, mogu da zamerim neke sitnice, ali su toliko nebitne, toliko me boli kurac posle onog iskustva, sve pada u vodu. Onakav bend, onakav zvuk, atmosfera. Klima isključena, a majica više nije ni mogla da bude mokra od vrućine, osušila se na meni. Nema izbora osim prepuštanja.

 

Prvo je Dejv pokidao prvu žicu na pretposlednjoj pesmi, pa baratao bukom tokom završnice. Onda je Keliju pukla žica u poslednjem minutu svirke, pa ju je smotao na stranu i pokidao još jednu, a onda Stiv svih šest kida rukom, u jednom potezu. Neviđen intenzitet tokom celog nastupa, ne sumnjam da još uvek osećaju svaku notu i reč. I nestaju sa bine u roku od 15 sekundi nakon kraja pesme, kroz mrak. Nula verbalne interakcije sa publikom, muzika je sve rekla.

 

Može opet, bilo kada.

Dok su svirali Doorway, pomislio sam kako bi izgledalo da sviraju kompletan Times Of Grace. Uplašio sam se od te ideje.

Ako bih trazio neke zamerke one bi se odnosile na osvetljenje, to sam i Lou-u rekao, nekako mi je bilo prejako osvetljenje na clanovima benda, al to bi realno bilo cepidlacenje za ono sta smo doziveli.

 

E da ne zaboravimo nastup Consecrationa, pokazali su se dostojni uloge predgrupe benda kakav je Neurosis, opicili su posteno svoje najbolje stvari, setlista koliko me secanje sluzi:

 

Aligator

Djavo Nije Urban

Somna

Cimet

 

Mozda su mogli da ubace Rinasek umesto djavola, mozda bi se bolje stopilo sa onim sta sledi al ko da je bitno, odlicna je bila svirka.

To mu je deo tacke, ima dugmence na gitari na koje mu se otkacinje svih 6 zica, da pali masu

''Sam kraj koncerta, nakon točno sat i pol svirke, ostao je rezerviran za širem krugu ljudi možda i najpoznatiji pjesmu Neurosisa, riječ je o "Stones From the Sky" koja zvuči kao post-metal Townes Van Zandt, na koncu koje je Steve Von Till doslovce potrgao žice na gitari i to je bio kraj. Tražiti od ovoga više ne bi imalo smisla, u skladu s tim se i publika ponijela teturajući pod dojmom prema izlazu iz kluba. Ako ste se slučajno dvoumili "ići ili ne" i sada se pitate treba li vam biti žao što na koncu niste došli? Treba. Plačite kao što nikada niste, suza ne žalite. Divlji konj post metala je protutnjao Zagrebom.''

... i početni udarac bas bubnja na A Sun That Never Sets, auuuuuuuuu... Samo vidiš te ljude ba bini, i sve ti bude jasno. Jedino mi žao što su svirali pesmu manje u odnosu na Lids. Svakako mi se učinilo da je završetak Stones In The Sky završetak svih naših života. Jebem ti sve, neću više smarati.

 

"Stones From The Sky" za kraj je udarac pravo u glavu. Nisam mogao da zamislim bolji zavrsetak orgije!

 

Danas nisam siguran na koji bi koncert imalo smisla ići posle ovoga. Svako poređenje s bilo čim drugim je besmisleo. Onaj udar na Bleeding The Pigs, jebote...

 

Godflesh, SWANS, Nadja, Esoteric

Hehehehe...

Evo uspomene