Leaderboard

Moram da priznam da je ovo prvi put da sam vise dobrih albuma pronasao prilikom novogodisnjeg sabiranja utisaka nego tokom cele godine. Takodje me je prijatno iznenadio broj dobrih (disso) dm albuma, jer sam do sada smatrao da sem par velikih imena (poslednji Immolation i Suffo) tu nema puno bendova koji imaju nesto specijalno da ponude, ali ispada da tu i te kako ima prostora za kvalitetnu novu muziku i cak prosirivanje vec sirokih granica.. Sto se tice nekih razocarenja nema tu puno nekih primera, Darkspace onaj je mogao biti bolji ali koga briga kad imamo novi Paysage, The Voidz novi je bzv, Wintersun isto nista spec.. Takodje album godine bi mi verovatno bio novi Abigor, ali je tehnicki izasao prosle godine pa da ga ne ukljucujemo.. Anarbl mensnsi: Heresiarch skroz kul, mozda mi vise legne u buducnosti.. Mefitis i dalje ne znam sta da mislim, ali nije da je lose.. Maruja EP i album skroz kul, ne odoh na svirku na kraju jbg.. Amystery skroz korektan 2nd wave worship, ima par osrednjih pesama al ima i dosta jakih i lepo vozi, dobar je za u kola.. Mutiilation dosta sveden i primitivan album ali mi je drago da ga je izbacio.. Old Wainds isto iznenadjujuce dobar.. Invunche jako fina pankerska bm voznjica.. Jaki albumi: Hoplites dosta jak disso bm mathcore, alal vera momku sta radi sam.. Theophonos i dalje drzi nivo medju jacim disso bm/matchore projektima.. Knoll isto jedan dosta fin disso sludge bm, disso na sve strane dominira.. Novi Bríi (Kaatayra lik) i dalje dominira na svom atmo bm minimalistickom polju sa elektronskim uplivima, stvarno je izvanredno kako ne prestaje da odusevljava.. Nails novi standardno klasa.. Wrathprayer - nisam ih pre slusao iako sam znao da prosli album vec ima kultni status. Jako atmosfericno i mracno dok je muzika nekako jednostavna. Po rifovima i atmosferi me cak pomalo podsetio na rani Ruins of beverast, vrtece se ovo jos sigurno.. Doedsmaghird me je jako prijatno iznenadio nakon ona dva poslednja DHG albuma, napokon su tu besni bm rifovi i elektronika, ali ne mogu da se oduprem utisku da je ovo vise kao poklon fanovima 666 i SO nego idejno nesto novo od te ekipe. Takodje mi je sama produkcija uzasna i tesko je za slusanje, kao nekakav demo zvuci sve. Pitanje je koliko cu ovo slusati umesto pomenutih albuma, ali bice tu jos obrtanja sigurno.. I ajmo top 10. Sem zadnja 3 albuma raspored ostalih nije toliko bitan, takodje skoro sve je ovde zavrslo u zadnjih 2 nedelje pa je pitanje kako ce se pokazati u daljem slusanju, ali sve valja: 10. Primitive Warfare - Extinction Protocol Kidalica war/deathgrind album relativno novog benda, sve pesme su na istu fintu ali ne dosadi uopste. Takodje jako dobra produkcija sve je masno i prsti.. 9. Sleepytime Gorilla Museum - Of the Last Human Being Ko bi rekao da nisu snimali nista 17 godina. Album prepun ideja, raznovrsnosti, primera inovativnosti i umeca u komponovanju. Avant–prog/metal momenti jako lepo uklopljeni uz ostale mekse i eksperimentalnije deonice, vokali i svirka sa pedigreom. This Heat obrada bombonica.. 8. Brodequin - Harbinger of Woe Slicna prica kao i za Primitive Warfare, masno i jako, moze uvek i vozi celom duzinom.. 7. Pyrrhon - Exhaust Ovi momci su doktorirali math/disso pricu, onako umobolna muzika ali je uzivanje slusati celom duzinom. Converge momenti koje prate disso bolestine i gruvcina. Vise je nekako hardkoraski nastrojen nego atmosfericno sto mi se svidja dosta. Npr na Luck of the draw kad posle onog atmesfericnog razlaganja krece da lomi, uf.. 6. Replicant - Infinite Mortality Najbolji deathcore album? Salim se nema ovde deathcorea nego su odlucili da standardnu disso/tech dm pricu zacine finom dozom gruva (podseti me na momente na neki Pig Destroyer recimo). Carevi jebeni, bas bih voleo uzivo da slusam ovo negde.. 5. Paysage d'Hiver - Die Berge Pisao sam vec na temi, i dalje su mi prve 2 pesme onako slabije a posle tek krece razrada fabule. Jako lep swansong ako je to u pitanju (nadam se da nije..) 4. Carnophage - Matter of a Darker Nature Ovo mi je najslusaniji album ove godine, totalna randomka, turski Suffo-worship sa ponekim disso momentima, ali je toliko lepo spakovan da me nije mrzelo da ga pustim kad god ne znam sta da slusam. Bas me zanima sta ce dalje da snimaju.. 3. Gigan - Anomalous Abstractigate Infinitessimus Carevi jebeni vasionski. Vec duze vreme na ovoj avant-disso extremni metal sceni kolaju razni projekti i bendovi koji hoce da spoje psihodelicnu muziku za metalom, a da to zvuci pridono. Giganci su se ovde najvise priblizili toj ideji gde mozes da upres prstom na razlicite uticaje i slicnosti sa drugim bendovima ali ujedino to sve ne zvuci kao neka corba nego kao konkretan zaseban zvuk benda sa razvijenim identitetom. Ne znam da li vise naginjem ka noise rock jam pesmama ili tech dm momentima, svakako nista od toga ne strci.. 2. Ingurgitating Oblivion - Ontology of Nought Najvece iznenadjenje za sad. Ovo je kao da je nekakav avant-jazz ansambl uzeo da svira disso dm/jazz fusion sta vec, ali sa razumijevanjem. Jako hipsterski opis znam i meni se tokom samog pisanja vraca zeludacna kiselina, ali ne mogu da kazem da ovde ima jedan momenat dosadnog filera. Priznajem da su gitare koriscene bas kao kod nekog jazz albuma - ne za sklapanje strukture pesama pomocu rifova, nego vise kao jedan instrument koji prati generalnu ideju, ali je zato sve to vrhunski izevdeno. Vokali odvratni i prelepi i mocni u isto vreme, kasnije tokom albuma se pojavljuju i jako lepi zenski celan vokali, zatim sama produkcija specificna ali jasna, ambijentalni delovi isto sa ukusom uklopljeni bez da smetaju i popunjavaju vreme koje na kraju probije 70 min trajanja. Bas mi je drago sto sam ipak uzeo da preslusam ovo lepo aktivno prateci sta se desava i pozvao bih ostale da mu daju bar jednu sansu jer je u pitanju dosta unikatan album, a i iskustvo.. 1. Mitochondrion - Vitriseptome Kad smo vec kod dugackih avant disso dm bolestina, imali smo srece i da uhvatimo kapitalca pre koji mesec. Otelotvorenje nepreglednih vasionskih lavkraftovskih uzasa u muzickom izdanju, u tricavih 85 minuta. Teska i nabijena produkcija koja zahteva pomno slusanje i prepustanje. Istina je da na par momenata postaje gotovo neprobojno i lagao bih da mogu tokom celog trajanja albuma da otpevusim sta je odsvirano na gitari, ali tih momenata je premalo da bi otpisali ceo dozivljaj. Struktura je jako cudna, naizgled nabacani rifovi i prenasilni bubnjevi dobijaju smisao tek nekon sto pustis da te cela kompozicija povuce. Svakako su tu i standardni krljacki delovi i mogu se cuti neki prepoznatljivi momenti Immolation skole i slicnih, a po samoj nabijenosti i apokalipticnoj atmosferi me podseca na prvi Autokrator a i Teitanblood pomalo. Svakako nije nesto za kezual slusanje, ali je po mom skromnom misljenju najbolji album koji sam cuo ove godine i zasluzuje da mu se pokloni paznja..

https://angelsonfire.bandcamp.com/album/angels-on-fire Satan's Host bez Harryja.

Nanowar of steel >>

Leprous smrdi...

Može, taman me Nosferatu inspirisao da napravim oktobar od ovog januara pa samo šijem horore ovih dana. Oddity - polu-preporuka, dobrih stvari ima, super režija i atmosfera, ali na kraju ipak preveliki nonsens i cliche-fest Azrael - Na papiru super, ali anti-preporuka. Posle ovoga i zadnjeg Quiet Place-a, def ubuduće izbegavam ove "tihe" horror filmove. Ovo je krenulo dobro, ali sredina filma mi u nekom trenutku iz razvučene tenzije prešla u "nisu baš znali gde će sa scenarijom", i kraj mi je na kraju nešto bio cop out. A na stranu što sam ja većinu filma mislio da ono nije bila nesreća nego da je lik namerno to uradio, tako da sam sve vreme bio spreman na zanimljiviji kraj u glavi Barabar sa LL, isti utisak kao LL da je dosta duga X Files epizoda. Bolji kraj def. Plus što nema Kejdža. Minus što LL ima Majku, i što ovde mora slušaš francuski.

Ma da. Čedica je konačno tu, gde treba da bude. Što bi Bata reko: Konačno je postao pravi Šiptar od Srbina. Što ti se brate aktivirao haragei za nešto što je mentol svih mentola Tadić izjavio? Valjda treba da ti se trugeruje haragei ako si nešto sam sebi zgrešio, i ne možeš sebi da oprostiš. (što je opet pogrešno... ali to je druga tema). To ti je ko da ja kažem... evo.. živim lepo.. kuliram... ali me istrigerovalo da počinim haragei, zato što neki student (koji nema pojma ni o čemu), je izjavio da je shvatio kako je on snaga ove zemlje i nada ove zemlje. Jeste to glupost van svake granice, ali zašto bih učinio samoubistvo zbog toga, pobogu? -------------- Postoji samo jedan način kako se postiže (uspešno) samoubistvo. Ko Stevan Sinđelić. Namamiš turke i digneš u vazduh i sebe.. i 200 njih... Mada što više starim, više sam i protiv tih metoda... Možda bolje da je Sinđelić dočeko turke na vreloj janjetini.. i da lepo udarimo na latine.