Hell on Earth

Moj cale mi je donosio na tone igracaka iz Nemacke ali sam ih ja sve masovno unistavao tako da mi vrlo brzo nije ostalo nista U osnovnoj skoli smo imali temu za pismenu vezbu iz srpskog koja je glasila isto kao i ova ovde. Napisao sam sta sam uradio sa svojim igrackama pa se nastavnica zabrinula za mene :)

Hm... Elvisa

Bas je sinoc bilo i na Sok koridoru o ovom filmu. Kao i Emanuelle u Americi. Inace to je repriza izgleda da su nesto stali u zadnje vreme sa novim epizodama, valjda spremaju materijal.

Novi album je sasvim ok. Ali nikako nije najbolji.

Stvar je u tome sto je ovaj musliman dosao ovde da nas vredja. Kada bi se desila ista situacija na muslimanskom forumu, dakle da neki Srbin hoce da se izjasni po pitanju stvari o kojima pricamo, bio bi banovan posle prvog posta. U nasoj zemlji se zadnjih sedam godina forsira jedno ponizno i mazohisticko ponasanje vecine medija a to je da smo mi za sve krivi i da su svi ostali zrtve. Po ceo dan se baljezga o nasim ratnim zlocinima a da pritom niko ne spominje zlocine koje su pocinili siptari i muslimani. Malo je bilo to sto su se tako 90 - ih ponasali mediji na zapadu, nego sada moraju i nasi. Oni u stvari hoce da pokazu kako smo se mi ''odrekli mracne proslosti'' i prave od ovog naroda mlakonje i budale. Ovde se ne radi o nacional - sovinizmu ili necem slicnom, taman posla. Ovde se radi o ISTINI. A istina je da su oni krivi za sve. Kada je jedan zenski odbojkaski klub valjda iz BG-a otisao da igra u Novi pazar, muslimanski huligani su te devojke gadjali kamenjem u njihovoj rodjenoj zemlji. Niko od medija se nije oglasio. Da je slucajno muslimanski tim kamenovan istog trenutka bi se oglasili B92 a za njima i ostali i ''osudili gnusni cin'' i slicna sranja. Stvar je u tome da oni u Novom pazaru nece da prihvate nas kao komsije, nece da prihvate cinjenicu da je drzava u kojoj zive Srbija, vec tamo masu turskim zastavama. Skorasnji incident sa vehabijama najbolje govori o tome sta nam vecina njih tamo zeli. Sve bi nas poklali samo kad bi im se ukazala prilika.

Ova igrica je toliko puna nasilja da je to jedna milina. Znaci samo kada bi grafika bila malo bolja to bi bilo savrsenstvo.

@ Musliman : Koga bre boli kurac za ta tvoja sranja. Odjebi sa ovog foruma. Dosta smo vas trpeli kroz istoriju. Uvek ste nas terorisali a uvek smo mi ispadali grbavi. Vi ste zapoceli rat u Bosni. Podmuklo ste pucali na svadbenu kolonu kako bi izazvali sranje. Hteli ste nezavisnu drzavu u kojoj ste manjina? Evo vam KURAC! Onda ste isli i plakali kao picke tamo na zapadu, predstavljali ste se kao ''zrtve, jadni i nevini'', pravili medijsku famu dok su nas Srbe svi pljuvali i pricali svakave neistine. Granatirali ste svoje ljude na pijaci kako bi od nas napravili zlocince i to vam je uspelo. E pa skorasnja presuda je jasna: SRBIJA NIJE KRIVA ZA GENOCID!! Hoces ratnu odstetu??? Evo ti K U R A C ratna odsteta.

Ja ne mogu da verujem da se vodi ova rasprava. Kakavi bre muslimani? Sta ce ovo na metal forumu? I ovaj topic zajedno sa pravoslavljem treba izbrisati. Metal je muzika koja je nastala kao bunt protiv takvih zatucanih religija.

I meni pise file not found. Ja mislim da sam gledao ovo. Nisam siguran da se radi bas o istim klipovima, ali su definitivno bili uzasavajuci. Gledali smo ja i cale zajedno, ali je on negde na sredini poceo da histerise, da urla, ugasio je televizor i poceo da ga udara a na mene je nasrnuo iz nepoznatog razloga tako da sam zbrisao. Mislim da je ceo dan posle ovoga cutao. Tek onda sam shvatio kako zaista ove stvari deluju na ljude.

Jako mi je drago sto najbolesniji bend u istoriji srpske metal scene jos uvek zivi. Total support!

Pogledacu ovo. Sto se tice slashera, ja ih volim. Mada me neki delovi Petka 13 smaraju. Sto se tice Noci vestica, mene jako odusevljava ta misticnost Majkl Majersa, njegove neunistivnost, i ako bi ga sada prikazali kao obicnog ubicu, to mi se sigurno ne bi svidelo. Mada ne znam, izjasnicu se kad pogledam film. Ipak je Carpenter tata.

Na ovoj temi? Ja sam bio siguran da nije. Na kojoj strani, bas sam pregledao sve i ne vidim nigde.

Da, verzije koje su izlazile za PC su stvarno bile jako lose. Jako cesto nisu htele ni da rade. I grafika je dosta losija. Ja imam drugi i treci deo za PC i ni jedan ne radi kako treba. Zato bih svim ljubiteljima Sony keca preporucio da skidaju iskljucivo igrice za Sony i da igraju preko emulatora. Ja imam Resident evil 1 koji igram preko emulatora i to radi savrseno. Inace, to je odlican emulator koji u gafickim opcijama sadrzi filter koji sluzi da prilagodi ekran PC - a igrici koja je predvidjena za ekran televizora, tako da nema onih kockica i grafika je ista kao kada se igra preko TV - a. Jos sam prikacio i dzojstik i osecaj je kao da igram Sony. Znaci milina

Posto vise ne zivimo u istoj drzavi sa Slovencima, ne mozemo ga nazvati ''nasim'', ali Metod Trobec je svakako najpoznatiji serijski ubica sa ovim prostora. Evo ovde cu da pastujem tekst koji sam nasao na internetu. Trobecove Krusne Peci Povodom koncerta grupe "Trobetzove krušne peći " (neobičan naziv grupe, zar ne?), a da bi ljudi razumjeli otkud im to ime, prenosim text iz lista "Patriot" koji je u nekoliko nastavaka dao dobar pregled najlegendarnijih jugoslavenskih serijskih ubojica. Ide članak...... Feljton – Najzagonetnije jugoslovenske ubice Monstrum iz Doljenja Vas Po načinu na koji je likvidirao svoje ljubavnice i poznanice, Metod Trobec je sigurno najzloglasniji jugoslovenski ubica. Novine su pisale da je ovaj slovenački vozač viljuškara spalio šest žena. Nazivale su ga monstrumom, demonom, seksualnim manijakom, čovekom-zveri piše: Marko Lopušina Ko je bio Metod Trobec? Teško je odgovoriti na ovo pitanje. Poslužićemo se zato Frojdom, koji je rekao: "Detinjstvo je otac čoveka!" Rođen je 6. juna 1948. godine u Planini pri Horjulu, kao vanbračni blizanac iz treće, neželjene, trudnoće svoje majke, udove Marije Trobec. Otac mu je bio stariji i oženjeni čovek, Andrej Malovrh iz sela Rovta. Bojeći se seoskih ogovaranja i bruke, jer je već imala dvoje vanbračne dece, Marija je nameravala da skrije od sveta Metoda i njegovu sestru Cirilu. Njihov otac to nije dozvolio. Deca su rasla u jednoj nesređenoj porodici. Metod je kao dečačić kasnio u razvoju za svojom sestrom. Progovorio je tek u četvrtoj, a prohodao u petoj godini. Njegova učiteljica tvrdila je da kod kuće ništa nije učio i da ga je majka loše odgajala. Bio je zatvoren, sebičan, ćudljiv, usamljen, bez prijatelja i drugara, previše vezan baš za majku. Ona ga je mnogo volela, jer joj je pomagao u njivi i u šumi. On bi ponekad ubijao zalutale pse i bolesne mačke, mada njegov polubrat Rajko tvrdi da se Metod užasavao klanja živine i krvi. Seljaci iz Rovta pamte da su Trobecovi živeli skromno. Kada je Metod napunio četrnaestu, jedan komšija ga je okrivio za paljenje sena. Dečak je zbog toga bio priveden u miliciju, što ga je teško pogodilo. Četiri godine kasnije, međutim, Metod Trobec je u Medvodama "pozajmio" moped. Tako je sa osamnaest godina i zvanično došao u sukob sa zakonom i bio kažnjen uslovno na trideset dana zatvora. Godine 1968. Metod je već momak od dvadeset godina, kratkih jakih nogu, širokih pleća, stamenog vrata, guste crne kose, jednom rečju – lepuškast regrut. Vojni rok je služio u Kraljevu i Leskovcu "bez problema". Po povratku iz JNA živeo je šest meseci kod majke, a onda se zaposlio na ljubljanskoj železničkoj stanici i otišao od kuće. Opsesija – starije žene Nezadovoljan malom platom, Trobec je početkom sedamdesetih krenuo u svet trbuhom za kruhom. Pune četiri godine radio je u štutgardskoj fabrici automobila "Porše". Tu, u SR Nemačkoj, izučio je auto-limarski zanat, ali i sazreo kao muškarac. Neko vreme se zabavljao sa jednom raspuštenicom, pet godina starijom od sebe. Interesovale su ga, izgleda, samo starije i iskusne žene. I kada je povremeno dolazio na godišnji odmor u Ljubljanu, Trobec se "družio" sa ženom koja je mogla da mu bude majka. Kada se 1974. vratio u domovinu, Metod Trobec se oženio ovom, dvadeset i dve godine starijom, ženom. Neko vreme živeli su zajedno u novoj kući Marije Trobec, na brdu usred Dolenja Vas. Majka ga je tada često korila što živi sa ženom koja ima dvoje odrasle dece. Metod je majčine prekore ćutke prihvatao. Zauzvrat, bio je grub prema svojoj supruzi. Više puta ju je tukao, a jednom je sa stola bacio na pod pred majčinim očima. Pored grubosti, Metod je u to vreme sve češće pokazivao sklonost i prema tuđim stvarima. U jednom dvorištu ukrao je luster. Na ljubljanskom kolodvoru varao je i pljačkao starije žene. Pokušao je na prevaru da prisvoji i iznajmljeni auto iz SR Nemačke, ali ga je milicija otkrila. Zbog toga je bio osuđen na trinaest meseci zatvora. Tada mu je, po svemu sudeći, "pukao film". Još dok je bio u pritvoru, Trobec je počeo da pokazuje znake psihičke nestabilnosti. Vršio je veliku i malu nuždu u krevetu. Lekari su utvrdili da pati od Ganserovog, tj. zatvoreničkog sindroma. Od robijaškog kompleksa Metod Trobec je lečen 1974. godine u Psihijatrijskoj bolnici Polje. Primio je tri terapije elektrošokom. Brzo se oporavio, pa je pušten sa dijagnozom: psychopathia. Nesreća, kaže narod, nikad ne dolazi sama. Na vest o Metodovoj bolesti njegova supruga je reagovala tužbom za razvod braka. Nepoverljiv prema ženama, Trobec se drugi put oženio tek četiri godine kasnije, i to mladom devojkom iz sela Dule, posle samo tri dana poznanstva. Nije se najbolje slagao sa svojom novom ženom. Svađao se i sa taštom, što mu je, kako sam kaže, poturila duševno bolesnu kćer. Tražio je od tašte da mu prepiše kuću i imanje, ali je jedino uspeo da joj izmami 60.000 dinara. Tim parama kupio je nov auto. Deset meseci kasnije i ovaj brak se ugasio. Samoća je opet pritisla Metoda Trobeca. Živeo je kao pustinjak jedno vreme u Zgornjoj Beli kod Kranja. U stvari, u njegovom životu ništa se bitno nije menjalo. Sem neuspeha. Oni su se ređali jedan za drugim. I na radnom mestu vozača viljuškara, u skladištu ljubljanske "Metalke", bio je aljkav, nedisciplinovan, nemaran, grub. Često je odlazio na bolovanje. Još češće je krao robu iz magacina, zbog čega je prijavljen disciplinskoj komisiji. Postao je i pijanica bez mere. Pio je rakiju, vino i pivo, najčešće zajedno. Nasilje, krađe i pijanstvo bili su, izgleda, jedini način da Metod Trobec uspostavi kakav-takav kontakt sa ljudima. Bio je to sada njegov stil života, koji mu je došao glave. Sredinom 1979. Metod Trobec je napravio grubu grešku i otkrio svoje pravo demonsko lice. Slovenački monstrum Nemački turista, tridesetosmogodišnji Herman Lempenau došao je te godine u Ljubljanu da provede deo godišnjeg odmora. U gostionici "Cirman" upoznao se sa Metodom, koji mu je obećao da će ga prebaciti do Kranja i poveći Nemčev kofer stavio je u gepek. Posle pola sata, pod izgovorom da ide da telefonira sestri, Trobec je napustio kafanu i pobegao. Nemački turista je tada shvatio da je prevaren. Tri dana kasnije Lempenau je iznenada sreo Trobeca na autobuskoj stanici u Kranju i digao veliku galamu, pa mu je Metod obećao da će vratiti kofer. Naivni turista seo je u "stojadina", ali je u šumi kod Predvora ostao i bez novčanika i bez odeće. Trobec ga je pretukao i opljačkao. Kada je Pavle Arsenovski, službenik JNA, sasvim slučajno naišao na nesrećnog Nemca, ovaj je na prašnjavom drumu poluglasno izgovarao brojeve sa crvenog auta: Lj 144-021. Iste večeri saobraćajna milicija zaustavila je Metoda Trobeca i njegovu "zastavu 101", u kojoj je nađen Hermanov novčanik i nekoliko kapi njegove krvi. Tom prilikom Trobec ništa nije rekao. Milicionari su zato bili prinuđeni da dokaze o razbojništvu potraže u Metodovoj kući. Ono što su milicionari i inspektori SUP-a iz Kranja našli u Zgornjoj Beli 10, nije moglo da stane u auto već u kamion. Sve sobe ove kuće bile su natrpane ukradenom robom. Osim kofera nemačkog turiste tu su bili kišobran i dokumenta na ime Zorke Nikolić. Za policiju to je bilo ime zvanično nestale osobe. Čim su islednici čuli da je Metod Trobec nekada živeo i u Dolenja Vas broj 22 kod Polhovega Gradeca, otišli su u ovu staru i napuštenu kuću. Gotovo na svakom koraku u dvorištu, kod đubrišta i u samoj zgradi istražitelji su našli ugljenisane ostatke ljudskih tela, delove odeće, dugmad, kopče od brushaltera. U pepelu zidane peći za hleb pronađeni su ostaci lobanja "najmanje pet osoba", kako su utvrdili medicinski veštaci. Andrej Polak, tužilac iz Kranja, krajem aprila 1980. godine, napisao je jasno u optužnici da je Metod Trobec okrivljen za smrt pet žena: Vide Marković, Marijane Cankar, Urške Brečko, Ane Plevnik i Zorke Nikolić. Dokazi protiv Trobeca bili su kosti i pepeo umrlih. Optužen za ubistvo pet žena, Metod Trobec je priznao pet zločina. Ko su bile ove žene i kako su dospele u užarenu grobnicu? Vida Marković je bila vanbračno dete jedne osuđenice. Rođena je u Gornjoj Brezovici, ali je odrasla kod bake, tetke i vaspitača u ljubljanskom Domu za napuštenu decu. Trobec je njeno beživotno telo spalio, ali je zaboravio da uništi narandžasti prsluk i belu bluzu. I penzionerka Marijana Cankar živela je sama, kao podstanar na Dolgovom mostu u Ljubljani. Da bi mogla pristojno da živi, radila je kao spremačica po kućama i kao čistačica u zanatskoj zadruzi "Galteks". Marijana Cankar doživela je samo pedeset i tri leta. Urška Brečko je imala samo dvadeset jednu godinu kada je 20. marta 1978. u ljubljanskom bifeu "Istra" srela svog ubicu. Tog dana ova nesrećna devojka, koja je dva puta bila silovana, vraćala se iz svog sela Okrožnica kod Zidanog mosta kući u Črnavac. I udovica Ana Plevnik, bogata i usamljena Ljubljančanka, nabasala je pijana na Trobeca, ali u bifeu "Daj-dam". Četiri svoje ljubavnice demon iz Dolenja Vas udavio je u proleće. Zorka Nikolić je stradala u jesen, 17. novembra 1978. godine. Imala je trideset dve godine. Bila je rodom iz Gradačca, ali je četiri godine provela u Turskoj. Bila je zaposlena i u "Metalki", a poslednji put u Zavodu za statistiku SR Slovenije. Imala je poverenja u Trobeca, kao i svaka usamljena i priprosta žena. Sve ove žene bile su nesrećna i odbačena bića. Kada su nestale, niko ih nije tražio; kada se čulo da su ubijene, niko za njima nije zaplakao. Osnovni sud u Kranju poslao je 24. septembra 1982. jugoslovenskog davitelja pred streljački vod. Godinu dana kasnije Vrhovni sud Slovenije "spasao" je Metoda Trobeca smrti i poslao ga na robiju od dvadeset godina. Ni dan-danas nije otkrivena monstruozna tajna kuće broj 22. Metod Trobec je na sudu priznao samo ubistva za koja su postajali dokazi. Koliko je ljubavnica zadavio i spalio, to izgleda samo on zna. U proleće 2002. Trobec je pušten na slobodu, pa je Sloveniju uhvatila panika – niko nije znao gde će ovaj monstrum da živi i da li će opet nekog da udavi i spali? Inace ovaj poslednji podatak nije tacan. Trobec je trebalo da izadje 2002, ali mu je kazna produzena zbog ubistva u zatvoru, tako da se 2006 tamo obesio.

Jako mi je zao sto neki ljudi ne vole Reinkaos. Nikada necu shvatiti zbog cega je to tako. I ja sam ocekivao jos jedan Storm of the light's bane, i jesam bio malo iznenadjen kada sam cuo malo drugaciji Dissection, ali u pozitivnom smislu. Vec na prvo slusanje sam bio odusevljen. I sve su mi pesme vrh.

Vokal mi se ni malo ne dopada. Ima dobrih rifova, i ritam masina je dobro odradjena. Mada ima nekih melodija koje me smaraju.

Grofe, ovaj gospodin ''pametni'' hoce da kaze da si ti glup i da mu nisi ''ravnopravan sagovornik''. Isto misli i o svima nama ovde. Njemu nije cilj da vodi normalnu raspravu vec da nas svojim ''mudrim'' doskocicama napravi retardima ne bi li njegov ''superiorni intelekt'' dosao do izrazaja. Nema svrhe raspravljati se sa njim jer njemu njegov bolesni ego ne dozvoljava da iskulira. Sta god neko da mu kaze on ce da se nastavlja, ne bi li trijumfovao u svom sjaju svog ''blistavog uma''. A kad vise ne bude znao sta da kaze, prosipace neke filozofske zavrzlame koje ni on sam ne razume i na koje se niko naravno nece nadovezati i tako ce njegova rec uvek biti zadnja, sto mu i jeste cilj. Stoga apelujem da ga ignorisete svi, jer cete mu tako uskratiti zadovoljstvo.

Evo jedne pesme koja se na veoma zanimljiv nacin bavi ovom tematikom U pitanju je Mortician, jedan od mojih omiljenih bendova, a pesma je inspirisana filmom Texas chainsaw massacre. Hacked Up For barbecue Isolated house of death Cannibals rip the flesh Bodies hang from meathooks Human flesh peeled and cooked Tables made of human bones Rotting bodies fill their home Roasted organs, shredded skin Human meat, sliced up thin Demented sadist family Barbaric killing spree Cannibals you can't escape Leatherface seals your fate Chainsaw rips through the flesh Cut apart, dismembered death Organs, guts torn and thrown Stripping skin to the bone Hammer smashes in your head Gutted corpse lying dead Body parts in the stew Hacked up for barbecue Zar nije do jaja?

Ko je tebe spominjao? Otkud tebi ideja da sam ja govorio o tebi? Ovde je bar deset ljudi nesto pricalo. Ja ne mogu da citiram svakog posebno, niti da pamtim svaku rec. Govorio sam uopsteno na temu rasprave koja se vodi, a to kako se ti osecas i sta mislis mene je bas briga.

ccc

Ja se ovde ne bih stavio ni na jednu stranu. Ovi sto moralisu i pricaju o stradalim porodicama su licemeri jer njih u sustini boli kurac za te porodice, vec se hvataju za to da bi hranili svoj napumpani ego. Neki od njih cak veruju i da se stvarno saosecaju sa istim, sto je samo egoisticka iluzija. Ne mozes osecati nesto prema nekome koga ne poznajes. Moze samo da ti se cini da to osecas, ali je sve to lazno i nametnuto. Npr kad na TV-u pustaju neke siromasne ljude, u pozadini tuzna muzika i slicna sranja. A sa druge strane, sto se tice druge sanse za ubice, ja kazem ne. Ko ih jebe. Volim ja da citam o njima i da gledam filmove al oni su pretnja za okolinu. Mnogo me je briga sto su bolesni. I ako ih jeste sistem stvorio, osteceni ne moze da se sveti sistemu vec pojedincu. Neko mora da plati, a platice onaj ko je to uradio. Mene je u sustini bas briga i za jedne i za druge jer ja sa njima nemam nikakve veze. Imam previse svojih problema da bih se bavio tudjim. Sto se tice ove Mansonove ribe mislim da ne bi trebalo da je puste. Napravila je sranje i dovidjenja. Drzava ne sme da ima ni malo milosti. A pojedinac mora uvek biti svestan svojih postupaka i posledica koje mogu da uslede. Ako to nije slucaj, onda je on potencijalna opasnost za zajednicu i ne treba mu dati nikakvu sansu.

Krvavo, napeto, uzasavajuce. Jos bolje od prvog dela. Sta da vam kazem.. Klonite se sumnjivih bogatasa

Da, M16 je uradjen kao da je rucni top, a Kalasnjikov je uradjen kao tesko sranje. Jbg Ameri radili igricu. To stvarno pada u oci. Izgleda da se hladni rat jos uvek vodi

I ovo je isto jedna od najjacih igrica koje sam igrao. Grafika je do jaja, veliki arsenal oruzija i fenomenalno odradjeni efekti. Prica je fantasticna. Najjace je kada se prikradete djankozama koji sede drogirani na zemlji pa im bacite molotovljev koktel.

Ovo je po meni najbolja igrica ikad. Sve druge su mi ispod nje. Ne znam ni sam koji sam deo presao vise puta. Igram ovu igricu zadnjih 10 godina i jos uvek mi nije dosadila. Vidim da vec postoji topic Resident evil 4, koji me nije bas odusevio tako da cu se ograniciti amo na prva tri. Dakle grafika, prica, atmosfera, sve. Savrseno, neprevazidjeno. Ono sto me zanima jeste da li je neko imao prilike da igra remake prvog dela koji je uradjen za Nintendo game cube. Do sada nisam nikoga sreo, ali ako neko slucajno ima molio bih da me obavesti. Hvala.