Totamealand

Blaze? Mora da se šališ. Jesi li ti uopšte slušao njegove albume posle Maidena, a naročito poslednji?

''Don't you think I'm by any means necessary. Don't you think I could any means necessary, Don't you think I can save your life''.

Stvar je u tome što još uvek nema nikakvih datuma u istočnoj evropi. A ionako ovde više nema ko da ih dovede...

A kad smo već kod toga, da ja malo oživim temu... Ima li još neko da misli da je Born Again jedan od najboljih Sabbath albuma? Ja ga prosto obožavam, rangirao bih ga odmah posle Master of reality i Heaven and hell.

Fenomenalno. Volim ovakve relativno jednostavne, pak apstraktne omote. Lica ljudi me podsetiše na omot albuma koji mi beše avatar neko vreme - jes' da nije metal, al je fin omot:

Je li, s kim se ti grudvaš? Samo smo spomenuli još par likova koji su ušli u bendove o kojima prethodno ništa nisu znali.

A ni Derek Sherinian nije slušao Dream Theater pre nego što je došao u DT.

Vrlo interesantno.

Frail limb nursery? Šta to beše? Uzgred, ova mi se lista mnogo više sviđa, posebno me je obradovala Eveything ends. Jedino bih dodao Vermillion i Eeyore, i to je već idealni set.

Doći ću na ovo ako ne budem na moru u to vreme. Moj prvi metal bend beše Slipknot, i mada sam ih koliko toliko prerastao, ne bi bilo fer da ne odem na koncert, kad se setim koliko sam se nadao da će doći pre neku godinu...

Happy birthday, John Myung.

Ne bi bilo loše, nimalo. Jedno je sigurno - ja stojim skroz pozadi.

Ja nisam čuo neke od obrada sa ovog drugog, ali od svih koje sam čuo, realno, Helloween je objasnio neke stvari. A uzgred, nikada nisam slušao Forbidden, ali i oni su odradili fin posao.

Već se vidi da će biti strava!

Zašto Big Jack i Blac Ice? Ja mislim da bi bolje legle Decibel i Wheels.

Meni je baš milo kada se bend seti da obradi neku od manje poznatih pesama. Svaka čast Doom Squadu za Burnin' up.

Sviđa mi se. Osećam da će opet biti jedan od albuma godine.

Ovaj Atheist picture disc je baš elegantan.

Ni meni.

Procureće album tek krajem aprila, početkom maja, koliko se meni čini...

Uuuuu, moj rođendan.

Ja sam tek pre neku nedelju kompletirao Saxon, tj. preslušao celu diskografiju. I bogami, posle Denim and leather i Power and the glory, bez sumnje mi je najjači album The Inner Sanctum. Očekivao sam da novi bude na nivou istog, ali nije. Po meni, Metalhead i Killing ground ga šiju sve u 16. Tu je negde u ravni sa Lionheart, koji me nije nešto posebno oduševio. Možda sam i od njega previše očekivao, s ozbirom na to kakve sam čuo reči hvale.

Meni se na kraju najviše sviđaju Valley of the kings, Come rock of ages i Battalions of steel. Ali nije nešto posebno pamtljiv album u celini...

Nije loša stvar.

Zar je moguće da takvi ljudi postoje?