Totamealand

Odlicno trajanje albuma. Ni mnogo ni malo. Sasvim solidno. Ovo cu da cujem sigurno...

30 evra. Nije mi zao. Preslusao sam i drugi CD... Otprilike sam ga takvog i zamisljao, jednako dobrog koliko i prvi CD. Sest pesama, sve sasvim solidne. Exiled je dobra stvar, veoma jednostavna i brzo ulazi u uho, ali ju je pokvario spor akusticni deo u sredini, mnogo bi mi vise legao neki snazan gitarski solo. Alone takodje ima taj problem sto nema solazu, ali je isto dobra stvar. Halfordu svaka cast, na ovoj pesmi je posebno zablistao, pogotovo u refrenu. Nije to kao u mladosti, ali eto, dobro je za te godine. Visions sam znao od ranije, neko je postavio link pre par meseci, i odlicna je pesma, mada mi je ova duza verzija malo cudna zbog onog sporijeg dela posle solaze, al' ajde. New Beginnings je dobra balada, posebno mi se dopada refren, ali je uz Revelations (da, eto, rekao sam) i Death najslabija na albumu. I kao takva je veoma zadovoljavajuca. Naslovnu numeru ne treba komentarisati, remek delo, svako je dao sve od sebe i pokazao se u najboljem svetlu. Future of mankind je savrsen kraj i po meni najbolja pesma na albumu bez sumnje. Uvod, predrefren, refren, solaze, i napokon narativni deo na francuskom od koga se uvek najezim. Savrsenstvo. Intro komadi, ponovo, uglavnom OK, mada neki kao i na prvom CD-u nisu morali da idu zasebno. Moram da preslusam album u celini, oba diska, nekoliko puta, da bih izneo opsti utisak i zakljucak. Ali za sada sam veoma, veoma zadovoljan albumom. Stvarno tako mislim. Angelystor, nije mi niko nista platio, majke mi. Ziveli jos jedared.

Silicon messiah. Srecno.

Trenutno sam u internet kafeu na Rodosu. Ovde sam juce napokon docekao da se dokopam originala Nostradamus, i u pitanju je veoma luksuzno digipak izdanje u obliku knjige. Veoma kulturno uradjeno, bas mi se dopada. Jedino mi je krivo sto nema njihovih fotografija, a najvise me je zanimalo da vidim kako izgledaju danas matori... Nisam hteo da preslusavam oba CD-a odjednom. Od juce sam tri, cetiri puta preslusao prvi CD, sutra cu da krenem i sa drugim. Danas bih ostavio utiske o prvom CD-u, a o drugom kada mi se slegne. I posle tih nekoliko slusanja mogu da zakljucim da jedva prepoznajem Judas Priest u ovome, heavy metal bend koji je snimio Brittish steel, Point of entry i Defenders of the faith. Toliko epike, akustike, balada, svaceg - najblize sto se Priest ikada priblizio progressive metalu. A ovo zaista ne bih svrstao kao heavy metal, bar ono sto sam cuo na prvom CD-u. Neko rece da je drugi malo zesci, videcemo... Isto tako sam se setio da je neko spomenuo nedavno da misli da ce novi album liciti na poslednje tri stvari sa AORa, i stvarno je tako. Cak me u nekim delovima podseca i na njihova prva tri albuma. Prophecy je sjajna od pocetka do kraja. Rif, strofe, predrefren, refren, solaze, vokal, bubnjevi - savrseno. Uvek se najezim kada dodje onaj narativni deo posle drugog refrena. Sigurno jedna od mojih omiljenih na albumu do sada, bez sumnje. Revelations je OK, mada sam mnogo vise ocekivao od nje kada sam cuo koliko je hvaljena. Ne tako sjajna, ali sasvim solidna. War je daleko i mracnija i teza od ostatka albuma i takodje bih mogao reci da mi je jedna od omiljenih na prvom disku. Jasno mi je zasto su odabrali da za nju snime spot, da pokazu sta su uspeli da urade i kakvi su majstori. Pestilence and plague je jos jedna odlicna stvar, refren je fantastican i zarazan, vec sam ga na prvo slusanje zgotivio. Steta sto nece svirati ovo uzivo kod nas... Death je malo dosadnija pesma na prvom disku, i nisam bas zadovoljan sto je odabrana za set listu. Prva tri minuta su zamorna, ali ostatak je tolerantan. Pesma u sustini nije losa ali nema nista posebno u njoj. Takodje vrlo mracna. Conquest mi je najbolja na prvom CD-u. Rekao bih uglavnom zbog refrena koji bih mogao da slusam deset puta zaredom i da mi ne dosadi. Kratka, jasna i jednostavna metal pesma, bez sintisajzera. Mada ima gudaca s vremena na vreme... Lost love je, po mom misljenju, jos jedno savrsenstvo. Da mi je neko rekao da ce Priest nekada napraviti ovako tuznu, melodicnu i romanticnu baladu, ne bih mu verovao. Najvece iznenadjenje na albumu. Persecution je odlican kraj za prvi disk. Posle nekoliko manje vise sporijih pesama, evo jedne furiozne, brze i zestoke numere. Malo me iritira kada Halford na kraju vice ''Crucify'', zvuci kao mali siroti mis. Sto se tice uvodnih kratkih numera, definitivno nisu besciljne, ali mislim da neke od njih nisu morale da stoje zasebno. Dawn of creation je odlican uvod, perfektno uspostavlja atmosferu, a veoma mi se dopada i The Four Horseman. Ostali uvodi, kao sto rekoh, po meni nisu morali da budu zasebni vec da budu ukljuceni u same pesme, pogotovo Peace i Sands of time. Jeste da bi neke pesme bile duze, ali bi mi bilo lakse kada na omotu ne bih video onako sitno oznacenim slovima gomilu kratkih intro pesmica, koje su skoro ubile zelju u meni u jednom trenutku da slusam album. Sve u svemu, VEOMA sam zadovoljan. Priest je i posle 35 godina karijere uspeo da izda remek delo. Ziveli.

Poradi na ovome...

Ovo cu isto da uzmem na originalu cim ga ugledam, ima da se nacekam. Znam da ce biti extra album i ocekujemo Blejza ponovo ovde. I jedva cekam onaj friday rock show...

Pao Greatest hit na originalu. Jako lepa stvarcica...

RNA, zavidim. Za mene je i moja ploca Maiden Japan koju imam pravo blago, ali kada ovakvu kolekciju vidim shvatim da HITNO moram da popravim svoj gramofon i bacim se na trosak.

Slipknot, zato sto me je upoznao sa metalom uopste. Helloween, zato sto mi je bio prvi ozbiljan metal bend. I Iron Maiden, zato sto me je definitivno preobratio.

Hm.. Jel' to valja ili ne?

Ja nisam odslusao te dve bonus pesme, iako sam bonus disk kupio sa originalom. Cuvam ga za kriticno vreme kada bude fazon ''Kad ce novi album'' i kada mi ocajnicki budu trebale nove pesme.

Hteo sam reći da su te dve previše forsirane kao favoriti na albumu, pogotovo Midnight sun. Meni su omiljene bile i ostale Laudate dominum i Handful of pain, kao i I can.

Bogami, baš se radujem albumu kada vidim toliku raznolikost u mišljenjima.

Ja bih voleo da imam taj digipak sa zecom. Nisam znao da to postoji dok nisam video na slici pre nekoliko dana, i baš sam se oduševio. Što se tiče albuma Better than raw... Izuzimajući Chameleon, po meni je Better than raw najraznolikiji album Helloweena i možda mi je zato najslabiji iz Derisovog perioda. Neke pesme se jednostavno ne uklapaju jedne sa drugima, Don't spit on my mind i Time toliko štrče iz Helloweenovog opusa da me uvek zaintrigiraju kako su dospele na album. Takođe bih voleo da dodam koliko su Midnight sun i Revelation precenjene. Iz tih razloga mi BTR nije toliko dobar. Ali što kaže StarbreakeR, individualni ukus.

Hteo sam da pitam, oni kratki uvodi u pesme - da li su samo gomila zvučnih efekata ili su ''pesme''?

Motorhead izdaje albume brzinom svetlosti. Kad pre, još se nisam nakanio ni ovaj od pre dve godine da preslušam. Ali dobro, ovaj bih mogao da poslušam kada se pojavi.

Bas mi je drago što čujem sve pozitivne komentare o ovom izdanju, napokon da se malo smire strasti što se tiče pljuvanja po čoveku. Zaista, savršeno je odradio Kids of the century, Going home i We got the right, veoma originalne verzije. Longing i Your turn ''vuku'' na svoje original verzije, ali su opet veoma prijatne. A ova nova stvar je malo weird, ali ono, OK skroz. I da napomenem da sam zadovoljan time što mu se glas nimalo nije promenio u odnosu na period sa Helloweenom, iako je prošlo 20 godina od tada. Ali, opet, kad razmislim, pa on je još mlad.

Once in a livetime mi pade na pamet. Zaista je to bio nezgodan period za njega. Ali dobro, važno je da se vraća u formu, smatram njegovo pevanje na Systematic chaos najboljim njegovim performansom u istoriji Dream Theatera. Najozbiljnije.

Imam DVD. LaBrie je dosta dobar na njemu, mada ima on i svoje slabije momente. A za one koji su prokomentarisali kako mu loše stoji brada, ne bih se složio.

Meni se kod onog mog Ibaneza sviđaju magneti. Mmm...

Paralia? Pefkohori? Verovatno mu dođe nešto od ta dva...

Ja petnaestog putujem na Rodos, tako da se nadam da će već za par dana tamo moći da se mazne i original Nostradamus. Ne znam koliko je Rodos u toku sa muzikom. Neće me ubiti nestrpljenje, imam šta da slušam do tada.

Ove nove Kiskeove verzije su skroz OK, nije nešto što ću slušati više puta ali je jako interesantno. Svaka mu čast za verziju Kids of the century.

Dobra set lista, ali veoma predvidiva. Nikakvih preteranih iznenađenja.

A i izgleda kao čiča sa štapom. Mislim, stvarno, peva u tim godinama - RESPEKT! Mada, opet, Dio, Ozzy... Još matoriji, i još u akciji.