Totamealand

Ljudi, Downing je otišao iz benda. Tipton, Halford, Hill i Scott nisu. Da li je toliko tragično?

AMOLAD zvuči tako dobro zato što nema produkciju. A što se tiče produkcije na The Final Frontier, nije baš savršena, mada je opet prihvatljiva. Ako me nešto nije oduševilo na albumu, to je zvuk Adrianove gitare. Znam kada krene riff u Starblind, očekivao sam onakav zvuk kakav je imao na uvodnom rifu u Lord of light, ali ni približno...

Pročulo se još odavno da će se snimci sa audicija pojaviti na nekom budućem DVD-u kao bonus feature. Bilo bi zanimljivo da vidimo koji bubnjar je umeo šta da ponudi i kako izvodi Dream Theater stvari - a niko ne mora da pazari DVD ako neće, niste primorani da trošite novac. Ako vas zanima da bacite pogled, izaći će na youtube. A ovo je već uvrnuto i ne kapiram čemu to. Mada verujem da bi i ovako i onako imali vrhunskog bubnjara.

Što bi meni na primer bila jedina pesma sa tog albuma koja mi se ne dopada toliko. Ovde se po meni može primetiti razvlačenje koje se pripisuje TFF-u. Pesma ima tri uzastopne gitarske solaže na istu pratnju i gitarske fraze koje su komotno mogle da budu izostavljene iz instrumentalne sekcije. Nemam ništa protiv refrena u kojima se ponavlja po par reči (AC/DC je izgradio karijeru na tome ), ali samo dokle god se ponavlja nešto dobro. Ovde refren ume da ubije u pojam. Sada se vratim na The Final Frontier i nekako kapiram da nijedna pesma nema pomenute probleme sa ponavljanjem. Nijedna pesma mi nije ostavila utisak kao da je razvučena čisto da bi bila dugačka, svaka sekcija je na mestu sa razlogom, ili budi emocije ili je jednostavno jebeno zarazna.

Dao sam reč da se neću više ikada smoriti koji god član da ode iz kog god benda. Trudim se da imam u vidu da će nam doći Rob, Glen, Ian i Scott, i da će u svakom slučaju napraviti samo takav show. Ne kažem da nije šteta, though, Downing je stvarno bio više od člana benda i odličan je gitarista, ali dobro de. Želim mu sve najbolje, nadam se da nije u nekoj žešćoj frci sa privatnim životom ili zdravljem.

The Final Frontier jeste prilično kompleksan i progresivan album, ali u svakom slučaju nije ni upola takav koliko su neki oldschool prog bendovi. I ja mislim da je album vrlo teško svarljiv - nije ni čudo što su ga mnogi batalili posle drugog, eventualno trećeg slušanja, da su se još malo potrudili ne bi se iščuđavali što ga pojedinci toliko gotive. Nije bolji od A Matter of life and death, sa The X Factor takođe ne može da se poredi, ali na albumu su prisutni elementi ta dva izdanja, kombinovani sa nekim klasičnim momentima a la 80s. Ne mogu da shvatim kako neki fanovi ranijih izdanja ne mogu da pronađu ništa što im se dopada na novom albumu.

Getting closer.

Skida se, ali će se slušati tek posle ispitnog roka.

Lizard - moj omiljeni King Crimson album i jedan od najjačih prog albuma svih vremena.

Jel' se ja tripujem ili se često kod nas snimaju spotovi? Zar nisu i Edguy, Hammerfall i Symphony X isto ovde snimali po spot? Šta je toliko zanimljivo ovde?

Pogledaj prvi izveštaj sa Pinka, ne mislim na intervju.

Neka radi šta god hoće. Njegovi solo albumi ostaju keva nad kevama.

Ahahahahah, Sentanger! Pink je objasnio, Robert koji? :haha: :haha:

Ipak nije Bob?

Jel' slušao neko novi Van der Graaf Generator? Na mene nije ostavio prejak utisak, ima par dobrih pesama, ali nije baš u nivou Trisectora, a kamoli radova iz sedamdesetih. Favoriti: Your time starts now, Embarrassing kid, Mr. Sands, 5533 i Mathematics.

I'm still buying. Makar i zbog The Talisman i When the wild wind blows.

Strava vesti, što se mene tiče Maideni mogu da izbacuju po jedan live DVD sa svake turneje.

Stvarno sreća pa smo imali priliku da vidimo jedan takav vanserijski bend uživo...

RIP

Koliko sam samo puta maštao o tome da pronađem neku prog rock majicu u Beogradu... A man can dream.

Čekamo malo detaljnije, ali u svakom slučaju tamo sam.

Zvuči zanimljivo. Više bih voleo da se album izda pod imenom King Crimson, ionako celu karijeru menjaju članove.

RESPECT.

Jednostavna mamipara, umesto da izdaju dupli album izbace verziju sa bonus diskom. Mada i bolje, mislim da je dupli album malo previše za Symphony X, pogotovo ako sve pesme budu slične, odnosno ako se nastavi Paradise lost sindrom.

Evo neki oldschool prog za koji sam čuo sve pohvale, tako da pretpostavljam da bi se nekome dopalo, a verovatno je neko već i poslušao: Jan Dukes de Grey - Mice and rats in the loft