Totamealand

Ahahah, sećam se da sam čitao komentare - ali jebiga, nisam streamovao. Voleo bih da sam mogao da podelim tu euforiju sa vama.

Očigledno nije mogao da nađe sanctuary from the law.

O tome bi moglo da se priča dosta; ako vidim da ostali iznose svoja mišljenja u obimnijim pasusima, možda im se pridružim. Ovako uopšteno bih naveo sledeće kao svoje favorite, hronološki: Learning to live Scarred A Change of seasons Raise the knife Trial of tears Beyond this life Home The Great debate The Glass prison This dying soul Octavarium The Ministry of lost souls In the presence of enemies The Count of Tuscany A Nightmare to remember

Najstvarnije. Yeah, yeah, I know, here we go again. Hajde da hejtujemo sve što je DT snimio posle Six degreesa.

God dammit, ima li negde albuma? Već ga ocenjuju po sajtovima a nigde ne može da se skine...

Za mene odmah iza Metropolis i The Ministry of lost souls. U svakom slučaju masterpiece.

Baš nisam nešto oduševljen set listom, pet pesama sa Paradise lost, a sa pravih klasika od albuma po jedna pesma. Pass...

Od 5:37 do 6:34. Ništa novo, ali čisto da se zna da su Theaterovci smoreni koliko i fanovi oko cele situacije. Neka objave kad god hoće, who cares, važno je da je jedanaesti album već napisan.

Zvuči obećavajuće. Trisector je stvarno bio zarazan i originalan album, pretpostavljam da me ni ovaj neće razočarati. Naravno, niko ne očekuje remek dela sedamdesetih, potrebna mi je samo jedna kvalitetna prog ploča.

Whoa, whoa, whoa! Čekaj malo - Iron Maiden, Alice Cooper i Slipknot isto veče? Samo da mi se završe ispiti do tada, and I am so there!

Lepo je videti gitarsku kliniku u Beogradu - samo da John Petrucci pre ili kasnije bude doveden ovde da ga nešto priupitamo. Čestitke Marićima, baš su se pokazali.

Skida se, hvala za link. Meni su OK prva dva albuma, mada sam ih više gotivio pre dve godine. Onda se pojavio Tabula rasa koji mi je generalno zanimljiviji, zbog čega moram priznati da nisam previše srećan činjenicom da se ''vraćaju korenima''. Ali ne sumnjam da će biti par cool pesmica.

Ja sam skroz raspoložen za jedan Evergrey koncert. I poslednja dva puta kada su otkazali sam planirao da idem.

Ne slušam Muse, tako da je ovo za mene novost - mada me ova pesma više podseća na Never enough nego Panic attack. Iskreno, opet više vidim uticaj nego plagijaturu. Tipa, ''hej, ajde da napravimo stvar sa ovakvim riffom i ovakvim gruvom'', a i to opet jedva da se poklapa u samom prvom minutu. Ne znam da li to zahteva takvo negodovanje, bendovi to rade otkad je muzike. Ali vidim da je popularno napadati novije kompozicije. Da vidim ko će smeti da napadne jedan klasik čiji intro podseća na sledeću stvar: http://www.youtube.com/watch?v=2T-iaa3BiEY Možemo da diskutujemo ako hoćemo, mada ne znam koliko je bitno.

Ja više volim da kažem da je muzika inspirisana nekim drugim bendom nego da bend plagira neki drugi bend. Ali ako ćemo tako, nije to počelo da se dešava od Six degrees pa na ovamo. Svi uzdižemo SFAM u nebesa, a ne setimo se da im se za snimanje tog albuma inspiration corner sastojao od albuma kao što su The Wall, The Lamb lies down on Broadway, Sgt. Pepper, pa i OK Computer. A da ne govorimo o tome da su neke pesme iz rane karijere komotno mogle da izađu na ploči kojoj na omotu piše Rush. EDIT: Erotomaniac nindža, preduhitrio me.

Uzeta karta za parter.

Zvuči sasvim cool, verujem da na albumu tek kida.

Ne moramo spomenuti da se Lars iskompleksirao samo tako.

Ne znam zašto se podiže tolika frka oko jebenog imena albuma. Ja mislim da je ime urnebesno.

Nisam ni verovao da ću preslušati novi album s obzirom na to kakav je bio Torn. Ali kada se izmeni toliko članova u postavi benda, možemo se nadati prijatnom iznenađenju - novi ljudi, nova hemija i možda drugačiji zvuk. Međutim, zvuk se nije promenio, ali album raspolaže nekim zaista kreativnim momentima. Neki od mojih favorita: You, ..And the distance, Wrong, The Phantom letters i It comes from within. Naravno da album nije ni blizu albumu Recreation day, ali pošto to nisam ni očekivao, svakako ga ne mogu proglasiti razočarenjem - štaviše, album nema nijednu lošu pesmu. Par prosečnih numera su tu, komotno bih ga skratio za tri pesme, but no big deal. 8/10

Hteo sam da generalizujem, osećam da bi isti incident izbio i na nastupu Bruca Springsteena.

Nisu znali kako da obezbede jebeni rock koncert. Zato kad su ih Bruce i Adrian samo pogledali, odma krenuli da se povlače.

Nešto mi tu fali. Osećam da je usledilo brutalno napušavanje od strane Dickinsona, ali nije zabeleženo.

Keeperi... :rockdevil:

Uuuu, hvala što vraćate temu jednog vanserijskog benda u život. Preslušao sam čitavu diskografiju od poslednjeg puta kad smo diskutovali, i prilično sam zadovoljan i ostatkom njihovog rada. The Power to believe zaista jeste dobar album (Level five ), a i THRAK me je obradovao sa nekim vrhunskim momentima.