Totamealand

Jedna stvar je sigurna - koncert se ne bi otkazao zbog loše prodaje, a ni Arena sigurno ne bi zjapila poluprazna. Mogli bismo komotno da računamo na 10000 ljudi minimum.

Naravno da se ide, nema dileme. :pivopije:

Nemam ništa protiv toga da koncert bude ovde, ali posle ovogodišnjeg puta u Kluž, shvatio sam koliko je jednako moćno da putuješ na koncert u inostranstvo. BruceBruce sigurno zna na šta mislim.

Izbor ne postoji, ja svakako idem na Blejza koji je u Nišu dan ranije. A Helloween ću videti krajem januara sledeće godine, taman posle ispitnog roka - ali do tada imam još mnogo stvari da uradim, tako da je rano planirati.

Tek sam sada saznao za ovu predivnu vest. Jednostavno nemam reči, biće fenomenalno. Jedan je veličanstveni Blaze Bayley. :rockdevil:

Mislim da će album morati da mi se slegne još malo. Prvih par slušanja mi nisu bili nešto naročito, ali album polako počinje da ima smisla. Pesme koje bih za sada izdvojio su If a mountain could talk, The Sage the fool the sinner ( ) i možda Raise the noise.

Svi koji imate facebook, širite dalje: http://www.facebook.com/home.php?#!/group.php?gid=128201527201811

Čudno mi je da postoje ljudi koji bi hteli da se Kiske vrati u bend. Jeste li ikada poslušali Time of the oath, Master of the rings, ili Gambling with the devil? Deris je postao Helloween. Ako se nekome ne sviđa, his loss, mada poštujem, čovek zaista ima specifičnu boju glasa i ne može se očekivati da se svakome dopadne.

Film je keva. Ogromna preporuka svima, neki stvarno zanimljivi ljudi govore o bendu.

Mogli bi da nešto smislimo, samo da vidim kakva će mi biti situacija sa faksom.

Možda je bolje da sačekam leak, ne znam...

Nisam čuo previše albuma koji su izašli ove godine, ali od onoga što sam ispratio, moj ubedljivi favorit je:

Moj omiljeni period je od Permanent waves zaključno sa Power windows. I ovi albumi pre njih su stvarno dobri, pogotovo 21-fuckin'-12, ali radovi ranih osamdesetih poseduju neku specifičnu toplinu i atmosferu.

Da, skapirao sam da je tako već duže vreme. Ja kao da i dalje živim u vremenu kada je Weikath pisao pola albuma.

Interesantno, samo dve Weikathove stvari. Deris je dosta doprineo ovaj put.

Cool. Bio sam tamo pre neku nedelju, samo što nisam primetio taj disk, možda ga nije ni bilo. Nadam se da ga i dalje imaju.

Uuuu, hoću i ja ovo. Gde si ga uzeo i jel' ima još?

Pesma zvuči kao pokušaj stvaranja moderne metal pesme. Ne znam da li je eksperiment uspeo ili nije, stvar je prilično zarazna, ali nije nešto što bih želeo da čujem od Helloweena.

Ta tri su odlična, ali bih u zlatan period svakako uključio i The Odyssey. Album je taman metal koliko je poželjno, ali i dalje ima neke fascinantne proggy momente. Paradise lost je isto cool, ali je previše metal - preveliki akcenat na gitari, a Pinnella je bukvalno neprimetan kada se uporedi sa njegovim prisustvom na prethodnim izdanjima. Tako da što se tiče novog albuma - more prog, please. I da ne bude, SYX ima prilično doslednu diskografiju i ovako.

Heheheh, pročitao sam tu definiciju na metal arhivama, i podjednako sam zainteresovan koliko mi je death metal odbojan. Videću.

Ne znam kakvu muziku stvaraju, ali omoti su im baš cool. Ozbiljno, moraću da ih poslušam, preporučuju mi ih na sve strane.

Da li mislite da će neko da ozbiljno shvati buduće albume Dream Theatera bez Portnoy-ja ako svi članovi budu pričali kako su tužni i kako im nedostaje Mike? Normalno da moraju da stisnu zube i pokažu ljudima da je sve u redu i da sa radošću i uzbuđenjem nastavljaju sa radom. Promena nekada može da bude dobra stvar. Svi članovi benda se maksimalno trude da smire fanove, zato što je priča realno bomba. Svi živi su počeli da šize, jurcaju kao muve bez glava, i onda se Petrucci ladno učlanio na sopstveni forum i bio u fazonu ''Smirite se, ljudi, ja sam ovde. Evo kako stoje stvari''. Svima je odgovorio na pitanja. Čak je i Myung dao intervju da objasni kakva je situacija. Još jednom, podrška četvorici, ali i Portnoy-ju, gde god otišao. Keep on rockin'.

Hahahah, eto koliko znam o tome. Ma ja sam ti skroz oldschool.

Fuck yeah. Retko koji bend budi emocije kao Rush, a ovaj album baš ima moćne momente. Thumbs up.