VoivodBG

https://yadi.sk/d/rycKM7sGxaY8p

"Is six, ok?" ili kako sam gledao Swans u Budimpešti i preživeo da ispričam priču. Putovanje ka Budimpešti je bilo pomalo truckavo, a i ujedno zastoj na Horgošu je bio besmisleno smešan. Skoro dva sata smo izgubili čekajući da im se "vozdignu sistemi", ali po onome što smo videli oni to namerno rade zbog emigranata, a i sada se priča o izgrađivanju zida, pozdravio ih Donald Trump. Oko sedam i nešto smo stigli do našeg stana i nismo gubili vremena, pojurismo da zamenimo novac u HUF (izgovorite to naglas, HUF! HUF! ispašće dobra mantra od toga da se izbaci nakupljena nervoza i loša energija) i brzim hodom krenuli ka A38 Hajó, brodu koji se nalazi odmah preko puta Petofi hid mosta. Prijatno sam bio iznenađen dizajnom i time koliko je dobro očuvan, na dva nivoa imate restoran/kafe, u koji nismo išli, ali je izgledao skockano. Oni koji su imali dublji džep mogli su da kupe skuplje Swans karte i da tamo pre ili posle koncerta jedu gulaš. Ali da ne pravim digresije, ono što je mene kupilo u vezi prostora je sala, dovoljno prostrana da smesti 600 ljudi (i to je još jedan faktor koji mi se dojmio, ljudi jednostavno ne žele da se gužvaju, što je za poštovanje) i verovatno (barem dok ne otkrijem u drugim zemljama nove koncertne prostore) najbolje opremljena konstrukcija sa osvetljenjem, binom i ozvučenjem. Prodoran i čist zvuk. Za to vredi dati novac i proputovati i pogledati bend koji vas zanima, a znate da neće svirati kod "nas". Koncert je na vreme otvorila pevačica i orguljašica/pijanistkinja Anna von Hausswolff. Nažalost okasnili smo na prvih par pesama, ali ono što nas je dočekalo je bilo pravo otkrovenje. Kako opisati Annu? To je jedno preslatko devojče koje se krije iza svoje duge plave kose, dok sa svojim moćnim vokalom koji ima raspon od baritona do neusklađenih vriskova ili samo šapata ume da povede publiku na putovanje koje je puno misterije, tuge i blagog smiraja. Uz to kada se doda kako sa svoja dva člana dodatno tka mrežu zvučnih tapiserija u rasponu neumoljivog drona, pa do klasičnog zvuka, a same pesme ne gube ono što su imale na pločama već dobijaju nove i poboljšane slike. Ono što još ide u prilog njenom nastupu je poštovanje publike u obliku tišine tokom pesama (a i nije kao da bi mogli da pričaju išta kada se decibeli uzdignu do neprijatnih visina) i fenomenalno osvetljenje koje dodaje šmek celokupnom nastupu. Aplauz je dovoljno govorio na kraju i ona je delovala iskreno dok je sa uzbuđenjem i radošću zahvalila svima i najavila zvezde večeri. Ako volite neobične ženske vokale, instrumente poput klavira i orgulje, onda je Anna pravi izbor. Upoznajte se bolje sa Annom putem bandcampa: https://annavonhauss.../the-miraculous Nastala je kraća pauza, Anna i bend su se brzo spakovali sa bine, tonac je počeo da pušta razne country klasike, što bi mogao da bude samo nagoveštaj u kojem pravcu Michael Gira želi da se otisne na sledećoj ploči. Oko 21.15 (plus za tačnost!) Michael Gira i kompanija su već na stejdžu šteluju instrumente. Ispred Gire se iznosi štand za tekstove pesama, kao kod velikih dirigenata klasične muzike. Uvod je miran i smirujuć i to traje dobrih desetak minuta, i onda kreću prvi repetativni rifovi koji vas pogađaju sa takvom žestinom i tenzijom da to osećate unutar stomaka, kičme i ostalih delova tela. Sreća je što imate čepiće za koncert, ali video sam u prvim redovima ljude bez istih, koji su verovatno odavno ogluveli od tinitusa i jedini način da slušaju bend je da budu tik uz binu i pojačala i monitore. Gira je vidno srce i um benda, a ostali članovi su njegovi organi koje sa lakoćom rabi do sprovođenja zvučnog savršenstva. U počeku okrenut leđima publici, članove benda pogledom ili zgrčenim približavanjem ka njima, navodi ih da menjaju tempo pesama i prave što više distorzija kako se pesma bliži eksplozivnom kraju. Onda se ponovo dešava smiraj, Gira se približava mikrofonu u njegovom hladnom pogledu koji deluje kao da se izgubio u tmini nepostojanja, on počinje da izgovara prve delove teksta, ponovo navodi bend da uspori tempo ili napravi krešendo buke sa mahnitim pokretima ruku. U par navrata par članova su bili poneti svirkom i pokušali su da izađu iz već ustaljenog ritma, Gira se odmah okretao ka njima i sa pogledom punim prekora odmah ugasio njihovu želju za odvajanjem sa već uvežbane rute. Zvuk je generalno bio dobar tokom celog koncerta, ali se desilo i nekoliko probijanja kada se svirali zahtevnije i bučnije stvari, delovalo je kao da će tonac dobiti dobre batine od Gire. Očigledno da čovek voli da mu sve bude savršeno i bez greške, pa makar po cenu toga da prebije nekog. U poslednjem delu koncerta koji je moram priznati već uzeo duševnog i fizičkog maha naspram mene, Gira je sa ekipom počastio novom pesmom The Man Who Refused To Be Unhappy, čista suprotnost njihovom već ustaljenom putanjom repeticije i izgradnje rifa kroz atmosferu, poprilično post-punkerski rifovi i neujednačen ritam bubnja, i uz sve to se dodaje Girin vokal koji više zvuči na vapaj. Interesantno je da ova pesma baš oživela i razmrdala publiku i desile su se čak i šutke. Za kraj je ostao glomazni "The Glowing Man", rifovi su grandiozni i ponovo se dešava ono sa početka koncerta, nemilosrdno šamaranje u stomak i zvučni napad koji vas definitivno ostavlja bez sluha, ako nemate zaštitu. "Čovek koji sija" brzo izgara, a iz njega se vidi ta fenomenalna disciplina i uvežbanost kojom bend odiše. I tačno sviraju ono što je u skladu sa njihovim godinama, pošto je prosek godišta članova oko 60 godina, osim par zadnjih pridošlica koje su u kasnim tridesetima. Gira ponovo isijava punim sjajem svoje ludilo i jezu dok vrišti refren pesme i besomučno siluje gitaru, dok ga basista Pravdica prati. "The Glowing Man" se završava katarzom, bend i publika su ogolili sebe, nemaju više da skrivaju išta, ego je nestao, rastopio se na kraju. Na kraju se čitav bend poređao i predstavio svakoga ponasob, a publika je dala jedan od najjačih aplauza kojem sam prisustvovao. Bend čini par naklona i skromno i verovatno zadovoljni svojim performansom odlazi sa bine. Budimpešta je gledala Swans zadnji put u ovoj inkarnaciji. Osvrnuo bih se na kraju još jednom na Michael Giru kao frontmena, čini mi se da u istoriji rok muzike ne postoji frontmen poput njega, deluje smireno i blago, a ponovo može da se desi obrt raspoloženja i da iz njega izviri đavo koji bi vam odgrizao grkljan. Za sve ove godine gledanja raznih bendova i frontmena još nijedan nije nešto slično postigao. Definitivno je čovek unikatan, a ne verujem da posle njegovog odlaska na onaj svet, neće se sličan roditi i zemljom hodati. Swans su opravdali hajp i očekivanja, ako želite da vidite bend koji je sa svojih trideset i nešto godina karijere uticao na sve vrste bendova, a bogami i žanrova koje slušate onda je ovo prava stvar za vas. Poslednja šansa da ih vidite rezervisana je za Beograd, Dom omladine u martu 2017.

Tamerlan će biti podrška na koncertu.

Swans kupljen na koncertu. Coalesce reizdanje sam pronašao u CdPince. Moram vam reći da sam razočaran izborom, sve ono što sam našao putem sajta nije bilo u prodavnici. Jako je čudno što imaju dosta diskova otvorenih sa celofanom, a cene ih kao nove, za te pare uvek mogu da se iscimam sa poručivanjem preko base co uk isl. portala sa muzikom.

Zanimljiva ideja za spot, samo šteta što je praktično negledljiv, kadrovi se toliko brzo smenjuju da je mučnina zagarantovana. Koja lapara od filma Frank za živu verziju Dance Mutant maskote?

http://www.beforeafter.rs/muzika/sta-je-u-nasim-venama/ http://www.beforeafter.rs/muzika/nova-zena-za-novi-milenijum/

waifu.

evo i tizera za film: http://youtu.be/urye48XazKc

Wrekmeister Harmonies last.fm event

Ovi Japanci ponovo kod nas na većoj turneji po Srbiji.

Samo pazi da te ovog puta ne izleraju za ove jeftine karte.

+

Zar nije bolje odmah objaviti cenu karte pa posle sukcesivno dizati sa približavanjem datuma koncerta? Ja sam uspeo putem telefona da pošaljem email i valjda ću ubosti ove "jeftine karte". P.S. Nastupaju i u Rijeci par dana posle, 105, 125 i na kraju 145 kuna karte za taj cert. Vi uradite matematiku. Vidimo se Budimpešti.