Hudini

Mora da je dobar osećaj oduzeti život bespomoćnom stvorenju. Makes it feel like God, doesn't it?

Ili šećera u rezervoar. Zamisli da tebe neko tako ubije iz čiste obesti. Nadam se da si se osećala ispunjeno.

A na prvom albumu Defformera Željko Sin.

Bem ti život, koja postava!

Sa Blazeom jesu svirali malo duže, ali sa Dickinsonom su retko kad prešli 90 minuta, čak i osamdesetih. Sa Di'Annom su retko svirali duže od sat.

Ja sam video spot pre nego što sam kupio kasetu (isto početak 1996), tako da sam imao neki uvid. Ali me je stvar još više razvalila jer je na albumu otprilike 2 minuta duža nego u spotu.

Nama je Subašić prekinuo čas zbog tvog stuba.

Mi smo na našoj maturi (pre sto godina) uhavtili profesore u šemu da nas časte špricerima. Valjda im je pao kamen sa srca kad smo napustili govnaziju.

Te dve stvari su mi i jedine svetle tačke albuma. A inače ja sam počeo da slušam Tiamat zato što je neko povukao paralelu između njih i Floyda kad je izašao "Wildhoney", mislim u Metal Hammeru.

Pitanje i nije šta je bolje nego šta je srpski brend.

I ja podržavam.

Nisam sto posto siguran, ali i meni bubanj zvuči kao da je ponovo snimljen. Mislim da je i vokal urađen ponovo, a za ostalo stvarno ne vidim neku razliku. A "Lie" je editovana samo utoliko što je odsečen poslednja solaža.

OVDE možete čuti neke stvari sa nove kompilacije. "Pull Me Under 2007" vrlo čudno zvuči.

Ja imam 6-7 na pločama.

Moja ekipa u Rumi je imala običaj da sedi na centru sa akustarama. Jednom tako bila subota veče, mi sviramo i zajebavamo se, tek dolazi pandur sa standardnom "žale se komšije da pravite buku" pričom. Ortak pokaže rukom na najgore fensi mesto u gradu (20 metara odatle, u istoj zgradi iz koje se "komšije bune") i pita: "Mi glasni? A jel znaš ti koliko tamo ima decibela?" Na to će pandur: "Jel ti ja možda ličim na decimetar?"

Dok sam ja bio u školi, Živković je imao samo jedno objavljeno delo.

Tek sam sad saznao! Nek mu je laka zemlja.

Moliću lepo, od kad su Sremci "slaninari"?

Ma jebo sluh, to nikom ne treba, a kamoli muzičarima.

Zašto bi neko uopšte kupovao kompilaciju na originalu?

Ajde videću kod jednog lika koji prodaje polovne knjige koliko može da košta, pa ti javim. Sumnjam da možeš naći isti takav u knjižari.

Pazi, pazi, ja više volim Watersove i Barrettove solo radove, ali ističem zašto Gilmoura možeš slušati uvek.

Majka mi je profesor književnosti. Ona ih je kupila dok je studirala. Ja sad samo čitam redom.

Ja recimo volim svaki period Floyda na svoj način i sve njihove solo radove na svoj način. Kod Gilmourovih solo radova najviše volim to što ti albumi ne opterećuju. Lepo sedneš i slušaš muziku, za razliku od Watersovih političkih igrarija za koje moraš upotrebiti svaki kliker koji imaš, Barrettovih tripova koji su na momente apsolutno neshvatljivi ili Wrightovih ispovesti posle kojih možeš komotno posetiti psihoterapeuta.

Hese - "Klajn i Vagner".