fudge, not sludge.
океј, после трећег слушања: а ди је овде неки атмосферик, ди су амбијентале, реверби и масни премасни забоди...? вокал у тоталном фронту, пречист, без икаквог ефекта, а није да зна да пева. супер је албум, само мени ово није Ајзис, јеби га, задрт сам. фали им градација коју су некад имали. нема динамике никакве, ни у песмама ни у целом материјалу, све иде једном умереном и уједначеном снагом.... и јебем ти овог Баресија, није поента да се све добро чује у сваком тренутку, неприродно је, ко да ти неко трпа пет прстију у уво одједном... гитаре су тако посне, и у звуку и у продукцији. можда је фора да ће млађани мјеталац напокон моћи да пусти гласно ово а да не оштети слух па његова мајка неће тужити издавачку кућу за пуштање у промет тако нестандардизованог производа? неам појма. ово више нема никакве везе са слаџ-џн-џном, и мислим да ће људи који су их упознали преко Тула ово гутати ко луди, знате оне, нису више у алтер рок фазону, никад металци били нису, и ето, сад имају нешто што је чудно и јединствено, таман док Тул не крене на још једну турнеју или Мејнард поново не прдне без перике у јавности па сви таблоиди крену да пишу о томе. кажем опет, нема оне разноврсности, нема никакве приче, динамички је јадно наспрам свега ранијег, мени и Селешћијал има више везе са оним што их је прославило него ово. јеби га, знам да ћу га слушати доста, али не као Ајзисов албум , нема шансе да га тако доживим и повежем са претходним доживљајем овог бенда. јебо их Обама.