отвараш филозофски портал са том констатацијом
јербо - ОВДЕ се већина ствари деси не из искреног ентузијазма него по принципу видела жаба да се коњ поткива па би и она, таква нам је музика у 90% случајева од кад је електричних гитара и синтисајзера овде. не мислим ја ичији труд да омаловажавам овде, али реално, и Нејтивов Комбос звучи искреније од Гитар Рига ако оћеш само појачало и дист.
нисам ја 'мудоња' што седи за 64-оро каналном миксетом, чеше буљу о Меса Бугијев Триаксис кад Фута цепа соло на Маринине стихове, мислим, и ја све радим из ентузијазма, али ми се уво тако изоштрило да ми се некад пегла од те комбинације Штаијнберг + ВСТ, има неку своју специфичну фреквенцију и аутпут кад цео систем остане у затвроеном кругу миш-тастатура-миш-тастура-трзалица-миш. зато и узех ПОД ИКС3 Лаијв од Лаин Сикса, и не осећам се оџепарено. а ако причамо у прављењу музике за ортаке са вопса и да је то крајњи потенцијал кој може да достигне тај труд, онда сори, јбга, нисам из те приче.
опет, поновићу, увек је боље да за једну замисао користиш једну ствар и пожељно је да користиш справу која је наменски за то прављена него да кокаш 'две муве једним ударцем'.
реално, оћеш да гледаш порниће, скидаш музику, цепаш игрице и звучиш као Ван Хален, и све са једним процесорским чипом, е па јеби га - не може. уосталом, да окончамо непотребну дебату овде, 'лепота је у оку посматрача', у овом случају - уху. ако се то свиђа бати који то ради тако, супер, ја чујем ствари другачије и ту се прича завршава.