Dark_Elf

Skroz tačno. Koliko sam se samo ja upinjao ljudima da to objasnim svojevremeno. Ma bre, oni su zajebanti i to je to.

E ljudi, a kako se zove onaj dečkić, onaj bubnjar, što smo mu uzeli mobilni i slikali? Kamo slike?

Aj da malo kontriram: Irci su najcool narod. Koga god od njih da sam upoznao, imao sam super zajebanciju. Zatim, od svih klijenata sa kojima sam radio, samo sa jednim Ircem sam odmah počeo skroz opušteno da pričam i tačno se vidi neka sličnost u mentalitetu. Počeli smo i da se zajebavamo na račun naših naroda (ja na njegov, on na moj), ali smo na kraju skontali da oni treba da nam dođu ovde i pomognu oko Albanaca, a da mi dođemo gore i pomognemo njima oko Engleza. Uzgred budi rečeno, jedini klijent koji me je zajebao (ostao mi dužan 100$) nije bio ni Irac, ni Srbin, ni Avganistanac, već Englez.

Meni se čini da me više žestina uhvati sa nekim nežestokim pićem. A kad pijem žestinu, cool sam, sve mi super.

Meni je bilo extra. Malo mi je smorno bilo dok smo pešačili i dok smo iskopali true kafanicu, a posle je išlo sve ko podmazano. Zaglavismo posle kafanice na nekoj žurci, mada se ja nisam tamo zadržavao pošto sam morao da idem dalje da se nađem sa nekim ortacima i da idemo do mene (i da nastavimo da pijemo, jelte ). Uglavnom, kad sam odlazio RLE je bio pijan kao dupe i tačno sam znao da će da napravi neku glupost (sad čitam da su ga izbacili). Uglavnom, drago mi je što sam Rle-u otvorio oči povodom Stomaklije, čini mi se da mu je to postala omiljena kupovna radža. Dokle ste vi ostali na žurci? Je l' nam živ Teša?

My Dying Bride - Sear me...

Taman posla da je samo gothic bolji od Obliviona. Ima tu sijaset boljih frpova, poput legendarnog Baldur's Gate, Neverwinter Night, Might and magic 6, 7 i 8, čak je i prastara Ultinma u nekim segmentima bila bolja od Obliviona. Jeste, Oblivion je lep. Jedna od najlepših igara do sada, ali na tome se završava sva priča o Oblivionu. Karakteri su ko odvaljene stene (malo bolji od Morrowind karaktera, moram priznati, ipak su napravili napredak od tada), kvestovi su jako slični i jednolični, nema faktora iznenađenja igrača (kada priča obrne svoj smer za 180%), sistem napredovanja koji omogućava da zalepiš selotejp na taster za skakanje, dođeš sutra i imaš Athletic na najvišem nivou i još mnogo, mnogo toga... Ne idite samo za trendovima, odigrajte neki stari Frp (Dungeon master, Eye of Beholder...), pa onda sami procenite šta to hvali Oblivionu i da nije samo šminka ono što čini igru.

Dolazim.

Oni ljudi na Topix Croatia stvarno nisu normalni, sad sam bacio pogled i morao sam da im odgovorim. http://www.topix.com/forum/world/croatia/T...TCMKTS#lastPost Mislim, jbt... koji su to mozgovi.

Nije, nego ću od Axe-a da uzmem ona tri kamena. Nema kome nisu pomogla, čujem.

Rle koji laje ne ujeda.

Ja sam se sinoć odvalio od alkohola. Jedan savet: Nemojte da pijete ako ste neraspoloženi. Alkohol pojačava emociju, tako da ako ste nadrkani, bićete nadrkaniji, ako ste tužni, bićete očajni, ako ste veseli, bićete razdragani. Sve sam gori i gori kad popijem, a nekada sam bio skroz cool.

Ja bi sa tim štiklama onda imao 185, ili 183. Azaralena visoko devojče.

Kao mnigi, i Rle rešio da beži U inostranstvu sreću da potraži Jebeš Srbiju, tamo je do jaja Oću da radim i da imam para. Taman se Rle tamo doselio Uzeo kuću, na kredit je dogradio Našao posao, a gey mu je šef Ali šta ga boli, srećan je, hej Kad ono, federalne rezerve počele da štancuju dolare U krizu zemlja upade, inflacija je spopade Naš Rle bez posla ostade A kuću mu uzeše ti prokleti bankari Pau u bedak čova Rle U srbiji super, ali nema para za kartu Da ima makar neku domaću rakiju Da gucne, da se pribere, bilo bi mu mnogo lakše Počeo se drogira jadan Rle vuče sa sobom neku narkomanku Sidu dobi, navuče se na dop a snajka ga pokrade, jebem ti kleptomanku Sedi uz zgradu polusvestan Rle Nadrogiran, pocepana mu sva odeća Sklapaju se oči, gubi mu se svest Jer uzeo je previše, sad ga kazna stiže Crče na betonu naš dobri Rle Uzeše mu odeću ostali narkomani Niko na njega ni da pogleda, ni da ga dostojno sahrani Ali tako ti je to kad zemlju izdaš zbog američkih dolara. Ubijte me violinom

Skroz bezveze. Ja bih pitao sveštenika što je to tako. U crkvi treba da se stoji i tačka.

Deco, Satanu je bog isterao iz raja zato što bog nije hteo da ima konkurenciju. Priklonite mu se i imaćete šta god poželite. On vlada milosrđem, on vlada spokojem, u njegovim odajama ćete naći lek u svim bludnostima o kojima ste maštali. Deco, opametite se.

Što? Da bude teže siročićima koji napolje promrzli trljaju šake i tužno gledaju u tople fotelje i tebe kako se baškariš na njima? Se sećaš one priče u čitanci o devojčici i šibicama?

Dušu nam uzeše, džigericu nam pojedoše, srce nam zgnječiše i baciše svinjama te žene. Kapiram te potpuno, tako ti je to kad se vežeš za ribu.

Pa vi se pravite gayevi ako se plašite. Dođite pod ruku.

Izem ti grupnjak, ako se stoji u red. Nego ljudi, zadržavate me, treba idem u banku.

Ne može za tebe, ti ideš u vojsku, a i ne znaš da praviš gulaš ko ja.

Reč. Udaj se za mene.

Ajd i ja da vam ispričam dva sna koja ću pamtiti čitavog života: Krvavi pir: (imao sam oko 8-9 god. kad sam sanjao) Sanjam da spavam() i kako se budim. Ono oblačim se (valjda se spremam za školu) i po običaju čujem neku narodnjačku muziku iz pravca dnevne sobe i kuhinje (što znači da keva sprema neku klopu). Ali čim sam izašao iz sobe spazim krv... idem tragom te krvi do trprzariskog stola, kad ono... na stolu glava ćaletova i bratova. Krv na sve strane, oči ćaletove i bratove gledaju baš ono - mrtvački hladno, ja trčim u kuhinju i vrštim "Kevo, kevo, šta se desilo?", a ona mirno pere suđe i pogleda me i kaže: "Ma iznervirali me nešto". Budim se. Deda: (sanjao kad sam imao 11-12 god.) Deda nam došao u goste i znam da smo trebali negde da idemo svi zajedno (slava, rođendan, krštenje, svadba...), međutim deda umre (a ja inače mnogo volim tog dedu). Šta ćemo-kako ćemo... treba dedu sahraniti, a treba otići i na taj događaj (bar u snu). Na kraju, moji odluče da treba poslati dedu u Bg da ga sahrane (što je čudno, pošto je moj deda sa Kosova, nema nikakve veze sa Bg-om). I sad, ja nikako ne želim da se rastavim od dede. Ni za trenutak. Rešim da odem sa njim (sam) do Beograda, a moji neka idu na tu proslavu. Na kraju, ispala je neka frka oko mesta u prevozu i sećam se da sam molio i plakao da i mene stave u dedin kovčeg da budem sa njim (?). Da putujemo tako zajedno. I sećam se najezivije scene kad su otvorili kovčeg, a ono kostur u tom kovčegu, ali je toliko ličio na mog dedu (vilične kosti i pogotovo suva kosa začešljana u nazad (deda inače ima friz ko Milošević) da sam se prepao... i probudio.